20 MART 2024 - PRVOG PROLEĆNOG DANA…

 

Ja sam znala još pre neki dan, a koji dan sigurno unapred, dakle baš sigurno da će današnja sreda biti ovako kristalno plava i jasna, a puna sunca, te da će danas biti još više pčela, bumbara, čak i jedan neuhvatljiv leptir…

Svega danas najviše, a posebno elana, nego svih prethodnih kišnih i hladnih, vetrovitih, oblačnih dana, te da će biti danas najlepših trešnjinih cvetova, ali i prvih behara kruške…

Pleče sada najviše zuje oko cvetova trešnje, oko moje glave, oko crvenih klupa, te svaki svoj novi dan shvatam sedeći na predivnim klupama, da više nužno ne moram biti mnogo glupa, a ni onoliko tupa...

No, pčele su i oko cvetova kruške danas izrazito primetne. A jutros majka mi kaže da bila je ipak dobra slana. Ali, nema bojazni od oštećenja, jer drvo je mudrije od svkog malog ledenog jutra i njegovog potmulog udara...

Po današnjem konačno pravom i toplom prolećnom danu, a danu bez onih severnih udara od juče, trebalo je nešto zasaditi. Takvi dani me baš pokreću, u nebesa okreću, te zato nasečem 9 pelcera hrizantema i zasadim ih u 4 saksije…

I sada ih samo dobro zalivam kišnicom dok se ne ožile moji pelceri, tj. dok se ne prime i ne počnu bujnije i življe da rastu, a kada malo više ojačaju i dobro se ukorene presadiću ih u neke avlijske, a cvetne zone…

Maštam da nakupim negde kamenja i napravim još jednu kamenu kocku, ali ne smem previše da maštam. Gde god pogledam odmah imam setvenu viziju, te osmislim kako bi tu i tu trebalo postaviti neku kamenu kocku ili neki novi setveni boks, a to me već maštanje odnese predaleko. Onda bilion novih nacrta u glavi, a gde bi još moglo mnogo štošta da se zasadi od drveća i cveća…

Konačno malo saksija i malo novog eksperimentisanja u “Hirošimi”. Nekada sam ovo pelcovanje hrizantema izvodila jako uspešno. Da vidimo baš kako će biti od danas ove 2024...

Hrizanteme samo odsečem, dobre vrhove, te im pri dnu malo zakinem lišće, a onda ih pobodem u zemlju, tj. u saksiju, dobro zalivam i čekam da cveće oživi i krene da buja, gruva...

Danas je spoljašnja topla leja čitav dan držana otkrivena, jer je bio predivan osunčan martovski dan, a dobro je zaliveno, ali mnogo bolje gruva neven, dok su kadifice odjednom nešto zaostale. No, nema mnogo veze, jer tu ću ionako uskoro zasaditi mnogo salate, koja je ubusila. Biće je ovoga puta…

Onda sam istresla moj ruzmarin, te ga dopunila dobrim kompostom, i malo povisila nivo zemljišta, a takođe sam pretresla i dopunila veliku saksiju u kojoj ću u aprilu zasejati bosiljak balzamiko…

Večeras sam kišnicom dobro zalila sve krastavce...

Ušuškala sam ih posle na 14,5 stepeni u sumrak, a danas je u “Hirošimi” prešlo 30 stepni u plusu…

Dok sam pretresala ruzmarin nađem u saksiji nekoliko korenja već poterane nane, a to što nađem odmah premestim u manju kamenu kocku, među sve lekovite biljke, neka raste ako hoće...

Krenuli su božuri…

U “Hirošimi” zasejem, tj. samo pobacam po vrhu, a u dobro zalivenu zemlju, u dugačku cev, u opustošenu zonu mnogo kadifica, da i taj kutak opet oživi, te dobro zalijem, te opet neka klija i raste ako želi...

Prepuna kolica balege nakupljena pred suton, po livadi, ali mnogo više kravlje i goveđe balege nego konjske, te sada imam divnu količinu te ću sve dobro na nađubrim...

Jedan divan roman sam jutros pročitala, samo ne znam kada ću imati prostora da ga prepričam…

Ove godine neću da tovim piliće, jer ove godine opet, nakon propasti iz 2022, i pauze 2023, pokušavam da uzgajama uspešno gljive bukovače kao one prve svoje najbolje 2021 godine. Juče kupim pakovanje od 300 g za preko 200 dinara, a unutra smeće od glijva. Pola obrežem i bacim na kompost...

Itd…