16 MART 2024…

Klupe su prevrnute jutros naopako, a onda je svaki slobodni delić preostalog i još neofarbanog drveta dobio sloj zaštitne farbe u crvenoj neurokljivoj boji...

Ofarbane su i nove drvene letvice na ulaznim vratima u “Hirošimu”, crveno takođe protivu uroka, a nanet je i drugi sloj farbe na dve potkovice sreće...

Potrošena je i čitava druga kutija farbe, a taman je sve pokrilo sa dve konzerve boje. Tako sam dobro procenila da ni jedna jedina kap nije pretekla...

Dva dana trajalo je farbanje, isto toliko dana bili smo bez naših klupa za sedenje. A od sutra kutak ponovo može da funkcioniše. Sada i onaj ko se nije oduševio mojom uljanom bojom, viče kako su klupe ispale odlične…

Bilo je malo zamorno, zbog sinusa, ali srećom ja vešto koristim malu četkicu te završim lepše i bolje nego mali valjak. Farbanje ili molerisanje mi je jedna do jačih strana, ali ne i terorisanje, na svu sreću...

Divno je da sam jutros počela čitanje novog romana, novog pisca, (kako je lepo imati bilo kakve knjige, pa jednu po jednu čitanjem tamaniti sa svoje police, ne podležući pravilima dosadnog vraćanja u predviđenom roku, itd.; za sada imam mnogo dobre knjige, remek-dela), za koji treba vreme, a pre nego ga prepričam…

Za divno čudo u dve cvetne zone prvi su procvetali žuti cvetovi šeboja, a narednih dana biće šeboja u svim mogućim bojama, a biće i pčela, a biće verovatno i mnogo više sunca. U “Hirošimi” danas toplo preko 29 stepeni u plusu…

Na svim oslobođenim zonama unutar “Hirošime” uneto je još komposta, a danas su uneta jedna puna ručna kolica. Kompost vrvi od glista...

Za mesec danas najmanje, po sredini “Hirošime” dolazi standardna rasada, paradajaz i paprike, i to je najlepši početak prolećne setve kada se sve ispuni novim biljkama, i kreće da buja…

Postavljene su na svoje mesto, u privremenu zonu rasadnika, nove dve kade (zapravo koristim plastična tekna za malter, tako da u poljoprivredi mnoge stvari iz zidarstva imaju svoju primenu), a u njih nasuta konjska balega, po jedna puna kesa u svaku, onda su napunjene čašice (miks kompost, šumska zemlja i konjska balega). I spremne smo za 22 mart, za petak, za najpovoljniju setvu na 3 dana pred uštap...

Po cvetnim zonama procvetale su ljubičice i jagorčevine...

U “Hirošimi” ubusio celer lišćar, u čašicama, a ovoga puta uspeloje bar po svemu onome što posmatram do danas. Svaka čašica ubusila. Jednom smo probale i nije bilo ni jedne poterane biljčice…

Iskoristila sam lepa, dva vezana radna dana, a danas od zadnja prethodna 4, dan subotnji, a najorniji za manje pokrete i napore, iako sinusi već 4 dana muče, ali danas ponajmanje...

Jedan dan odmora, sutra, a onda najlepši početak nedelje u kojoj počinje proleće, a čeka se dakle još mnogo sunca, mnogo setve, i mnogo ko zna čega još...

Najlepše od svega u spoljašnjoj povrtnoj bašti primetime - prvi izniče crni luk, posejan i posađen 4 marta, dakle pre samo 12 dana. Tek je krenuo, a uskoro biće još vidnije. Bilo je važno primetiti ovako mali pomak i napredak baš jutros...

U “Hirošimi” zateknem danas dve pčele. Važno da već navikavaju gde treba da dolaze i ove sezone kao oprašivačice…

U jednom uglu vrve, plešu, sitne bubice, sve one donete u konjskoj balegi, one koje to razgrađuju, ali među njima i jedna pčela. Zuje i bruje u jednom ćošku “Hirošime”, levom, ukraj ulaza. I nešto važno zuje i vredno kao mravi rade. Ne diram ih, jer ne diraju ni one, ništa od povrća, a sigurno imaju neku ulogu…

Juče su upale neke od njih u paukove mreže. Jutros ih nema, a paukovi su se dobro ukrupnjali i najeli. Ako ništa, bar su hrana mojim paukovima koji su moji najomiljeniji i najvažniji saveznici u borbi sa lisnim vaškicama...

U grašku nađem jednu salatu samoniklicu, koja lepo gruva u tom gustišu, a onda krenem da obilazim grašak. I konačno prvi put uhvatim kako tačno nastaje mahuna, a nastaje iz svakog otrebljenog belog cveta. Malo dalje nađem da su već otrebljene mahune prisutne. Nisam ih do danas uočila. Kad malo bolje provirim ima ih, počinju…

Sada je grašak u fazi zametanja mahuna. I treba što pre da se poberu plodovi graška, kao bi na to mesto došlo nešto drugo. Na jesen grašak i to dve pune veće kese sejem u svoja dva najveća setvena boksa na otvorenom (kad poberem bundeve i tikvice, u oktobru), da ne bih zauzimala u rano proleće mesto u “Hirošimi”. Ti boksovi su uvek slobodni do prvog maja dok ne počne setva bundeva i tikivca, a do tada grašak se obere…

Onda u kompostu nađemo jednu malu pečurku šampinjon - iznikla, sigurno od peteljki koje smo bacale, te je posadimo na jednom mestu, u zoni začina, na ulazu. I ko zna, možda mogu i to da uzgajam, no moram probati uskoro jedan eksperiment da pakovanje kupljenih šampinjona posadim, te da vidim šta će se desiti…