25 MART 2024…

 

 

Nigela je definitivno iznikla u velikoj saksiji na terasi, ali ne previše, te treba biti presrećan i sa tako malo potencijalnih, a dobrih biljčica…

Prvi jutarnji pogled iz ptičje perspektive, ili sa malo više svoje omilejne visine…

I ne slutim da će danas biti i lepše i toplije, naravno i radnije, i ornije, nego recimo užasno juče, kada se napolje nije ni privirilo od silne hladnoće, tame i kiše...

Obožavam da se divim mojim kamenim kockama, a to mu dođe kao i divljenje ovolikim našim novim idejama, progresu...

Pre dva dana nisam uslikala onaj posejani prokelj i to ispravljam tek danas...

Od 4 kesice izniklih krastavaca u dve kadice samo 10 praznih čašica i njih danas izmestim na policu, jer uskoro nameravam da posejem još bar dve kesice krastavaca neka ih ima za kasnije…

Sada sam crvenu pliću kadicu sa krastavcima odigla na dva prutića da najlon ne bi padao noću preko njihovih predivnih listića…

Ovako mrke krastavce niko ne prodaje, a kad ih kupimo oni su od silne hemije i veštačih tretmana bledunjavi, a kod mene se biljke mrče ili što bi rekli pucaju od zdravlja…

Jedan krastavac pao je na konjsku balegu, i gle čuda, on je iznikao mimo čašice, a čašicama drugim sve do danas stešnjen, kakvo je borbu imao da izgruva sam mimo svih iz balege…

I baš ta slučajno upala semenčica kad hoće ona i izgruva i to mimo čašice. U svaku čašicu su bacana po 3 semena, a brojim negde je uspela jedna, negde dve, a negde sve tri, a negde nijedna semenka…

Počupano je još salate danas i unete su nove dve kofe komposta...

Pošto je juče nastao pun mesec ili uštap, te po današnjem osunčanom i toplom delu dana našišam moju koprivu samoniklicu izniklu u “Hirošimi”, za čaj. Danas sve lekovite bijke isečene za čaj postaju još lekovitije, a kopriva je biljka apsolutno za sve…

Nakon branja koprive, imam kroz rukavice nekoliko lekovitih uboda od koprive i sada su mi vrhovi pristiju ili jagodice ožarene te kao da su me osice izujedale...

Sveže ošišanu koprivu odmah isitnim makazama, i sušim je na sobnoj temperaturi u hladu, a mogu i odmah od sveže koprive da skuvam čaj, tada je najlekovitiji. Kopriva će uvek rasti na tom svom ukorenjenom mestu, i ja ću je uvek šišati o uštapu…

Najbolji i najlekovitiji čaj na planeti Zemlji do koga sve postaje pametnije, ne samo druge biljke kad ih zalijem tečnim đubrivom od koprive, već i čovek kad se napije čaja. Deca koja ne mogu da uče i pamte treba da piju čaj od koprive, piše u svojoj knjizi Marija Treben…

Ako sam mnogo pametna, onda je definitivno glavni krivac moja kopriva...

I dok sedim pod majskom predivnom trešnjom, doleti jedna pčela na mušemu, te počne da čita engleske reči, latinična slova, puna žutog polena, a onda stade da izvodi svoj jedan ples, ili pre biće kao da svojim pokretom ispisuje neka važna slova. I onda odleti pošto sve ispisa ili otplesa svoj čudesni ples...

Dok sednem i razgledam u pauzama po “Hirošimi”, dobijem nove ideje, te ručnom testerom očas posla nasečem 4 drvene prečage i postavim ih oko limuna i pomorandže, te tako ih odvojim od mojih setvenih boksova ili linija...

Za sada imamo dve boje lala, a nazirem još bar dve druge boje, te izgleda da ću imati i žute lale koje inače najviše volim - žute lale...

Konačno su odsečeni motorkom za par sekundi svi oni trupci i patrljci koji su mi smetali želejnoj estetici urednog savršenstva. Tako da je tek od sada sve po jusu. I dobila sam još dva nova mesta za saksije i cveće…

Sada ništa ne štrči u mom pogledu...

Posle toga malo je trebao čistiti samo piljevinu, a ostatak piljevine zbrinuću sutra negde i posuti i ugraditi (bar je meni to najlakše), jer za danas je dosta radilo se od prve, do druge užine...

Onda sam sve kamene i setvene boksove obišla sa kofom i nožem u ruci, te tako nikad brže i lakše očistila zemljane kanale i ivice, da kamen progleda. I sada je mnogo lepše. Posle prvog košenja to me tek čeka, a da čistim i oko trotoara. Ovo je sve bilo olako očistiti, posebno travu, jer je sve dobro natopila kiša. Izbacila sam dve ogromne pune kofe trave na kompost...

Itd…