Jedan neverovatno divan, a osunčan i vrlo kreativan rad,
obojen u mastilo plavu boju, koja je na suncu i na fotografiji ispala neka
druga nijansa plave boja. No, plavo je plavo…
Plava boja jedna konzerva od 750 ml, košta 470
dinara, a za 70 dinara skuplja od crvene boje. I za sve moje današnje plave ili
blue detalje otišla je jedna cela konzerva boje…
Još sam imala danas novih ideja, a šta se moglo danas
još obojiti u nešto drugo. Ako se odlučim, za još jednu novu boju biće to neka
treća boja, a imam ideju da ofarbam drvo ili drvene stranice na najvećem setvenom
boksu, gde će rasti moje bundeve u narandžastu boju, ali moje ideje nailaze brzo
na silu otpora, jer biće da su preskupe...
Prvo sam u plavo ofarbala dve najnovije postavljene gume,
od kojih je brzo ispala prelepa žardinjera, a kako za sada nameravam, tu ću da
zasadim ipak cveće, mada ja brzo menjam svoje namere...
Onda sam ofarbala i one 3 gume u kojima uzgajam ove
godine bundeve hokaido…
I zatim sam ofarbala u istu plavu boju i mali limeni
setveni boks (tikvište) onaj u kojem su prošle godine onako gruvale tikvice, posebno
patišonke. Sada će ova boja privući još više pčele...
Onda sam ofarbala drvene letvice na ulazu u “Hirošimu”
i sada uz crvenu imam i plavu. Dan sam počela farbanjem u najlepšem i najosunčanijem,
i najprijatnijem delu dana…
I onda mi na kraju farbanja ostane taman toliko farbe
da ofarbam drvenu paletu u kojoj polagano izniče mnogo plavih makova...
Potom je mama našla kamenje, a danima joj pričam da
hoću da oslobodim metalnih graničnika i šipki moje drov sreće ili maleno tisovo
drvo (koje raste, ali sporo), te da ga ogradim kamenjem i oko njega zasadim
neko cveće…
I tako danas napravimo najmanju kamenu kocku u sredini
koje raste naše drvo sreće - tisovo drvo. I zasadim na 4 ugla 3 biljke - 2
čuvarkuće i dve druge čije pelcere povadim iz kamenih cvetnih zona...
Graničnike stavim u zoni 3 mala jorgovana koje uvek neko
zakači…
I onda je ostalo da se unutar “Hirošime” na preko 32
stepena u plusu, ali jako prijatna, puna protoka vazduha i upliva vetra, zaseje
na brzinu sve u čašice…
Prvo su zasejane paprike somborke i čili – po jedna
semenčica u svaku čašicu, koje ubacujem pincetom, da posle ne moram da ih
pikujem, jer je bilo malo semenki. Ovu kadicu sa paprikama pokrivaću uveče
najlonom kao i krastavce...
U drugu kadicu zasejane su sve čašice čerijem
paradajzom, jedna kesica, po jedna semenka pincetom, ali pošto ima mnogo semenki
ostatak zasejem u žardinjeru, pa ću to pikovati ako bude uspešno. I tu kadicu i
žardinjeru noću takođe pokrivam najlonom...
Posuda sa krastavcom senzacija, nije uspela i tu samo
dodam danas semenke plavog patlidžana u te iste čašice. I sada ću tu uzgajati
patlidžan. Nađem od krastavca sve semenke suve u čašicama. Bilo je opet mnogo semenki
patlidžana te ostatak zasejem u još jednu žardinjeru. I patlidžan se preko noći
pokriva najlonom...
Znači uspele su 4 kesice krastavaca od ukupno zasejanih
5…
Zasejala sam i jednu kesicu prokelja ili kelja
pupčara u dve gajbice u čašice i to neću pokrivati preko noći...
Onda zasejem jedan veći kontenjer sa mojim čili papričicama,
ono moje ostavljeno seme, one moje male crvene papričice ljutačice što se gaje u
saksijama, a stižu na kraju leta ili u jesen. Ostatak semenki zasejem u žadrinjeru,
tako da ću ispitati ove godine konačno šta je bolje i lakše, uspelije - kad posejem
jednu semenku u čašicu ili sve zajedno, pa posle pikiram. Ove prapričice pokrivam
tokom noći…
Onda u 3 gajbice, one spremne od juče čašice zasejem
jednu kesicu salate atrakcija. Salatu ne pokrivam tokom noći…
Unutar “Hirošime” je sada pravi mali rasadnik, te da
vidimo koliko ćemo i u čemu sve biti uspešne ove naše setvene, a šeste sezone i
da li možemo mnogo toga same da proizvedemo ili dogodine treba drugačije i
manje raditi, pokušavati, a više kupovati, itd…
Nova bela lala malo prošarana, šatirana, otvorila
svoje divne latice…
Trešnja je danas najlepša, jer ima još više pčela,
još više zuja, još više otvorenog behara. Ali, za nekoliko dana ova lepota prolazi i nestaje,
jer počeće brzo da se zameću i trebe prvi plodovi, i opet ćemo čekati predugu
godinu dana da prohuji, da protutnji, dok ne ugledamo ove iste, ali neponovljive,
najlepše prizore ranog proleća...
Malo sam srezala u dnu, iza “Hirošime” živu ogradu,
te nasekla nešto zelenila na kompost...
Jutros sam završila čitanje poezije “Velikog oktobra”
i zato od večeras i od ujutru počinjem neke druge knjige, a za sada još uvek rado
čitam po neku malu kratku priču Roberta Muzila i raznoraznu poeziju. Malo se odmaram
od romana…
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар