Dana 6 marta 2024, a posle jučerašnje obilate kiše,
pobacala sam po zemljištu u ružičnjaku i
druge dve kamene cvetne zone, seme plavog maka. Direktno bez ikakvog
zakopavnaja. Nešto će nići…
Danas nema posla, a i od juče posle one kiše i grmljavine,
jako je hladno za moj topli i osunčan
ukus. Ima oblačnosti i tek malo sunca i jedva do ručka ima šta da se promuvam
napolju. Vreme odmora, sve do
ponedeljka, 11 marta...
Toplu leju onu napolju uopšte ne otkrivam. Hladno
je. A otkivam samo onu unutar ”Hirošime”, malo…
Vreme idealno opet za neka planiranja, za povlačenje
u toplu kuću, te da se malo više čita, napokon...
Preskačem dane kišne i prohladne (7 i 8 mart), da bi sve nastavilo
da oživljava i greje, ponovo od 9 marta 2024…
Nekoliko dana prohladnih i kišnih nije vredelo ni
ići napolje. Dobro se odmorilo, mnogo načitalo, pročitalo, a sve od ponedeljka
opet može da se radi...
Danas niko nije očekivao osunčano divno vreme, a u suton
nakupiše se oblaci tamni, hladni, te sutra niko ne može da garantuje da recimo
neće biti opet kiše i hladnoće, iako bi meni sutra mnogo više na ruku išlo
sunce…
Dana 9 marta narcisi su konačno otvorili svoje pametne
glave i biće ih narednih dana baš puno, a sve više i više...
Ali, kreću i prve lale. Nisu jalove, a za sada se
nazire jedan jako lep cvet. Samo treba mnogo strpljenja da se ta lalska lepota
uzvisi kako prirodno postepeno i treba...
Mama mi donela na poklon babino uvo, a našla ga u šumi.
Posadila sam ga u jednom kraju setvene zone, ali sumnjam da će se primiti. Mada,
možda se i primi. Ko to zna…
Ovih nekoliko zadnjih kišnih i hladnih dana nisam
zalazila u “Hirošimu”, a nisam ni otkrivala najlone tople leje, sve do danas…
A danas kad otvorih najlon, vidim čudo nicanja, a za
samo 7 dana moje cveće moj šeboj i neven ubusili (posejano 2 marta). Neven bojažljivije
kreće, ali neustrašivi heroj šeboj gruva, te se čini da je svako seme isklijalo po dva puta…
A koliko dugo čekam one 3 gajbice majske salate atrakcija,
od 22 februara, te izgleda da su semenke ćorak, od salate ništa još nema. Dok
šeboj svako seme izgleda po dva puta izniče...
Ono što nije izniko u ponedeljak biće zasejano
ponovo…
Raštan je najjače iznikao od setve 22 februara, ali ni
tu nije 100% svako seme izniklo…
Danas prava invazija letećih nemrava, ili nekih
njima nalik insekata, koji su crni i u čitavim jatima kao prava invazija
skakavaca. Svuda po drveću, po cveću, a najviše u zoni trešnje gde sedeći ispijam
čaj i kafu…
Prethodnih dana primetim da lete po dvoje, čudno
spojeni trupovima, a glave im na krajevima štrče, a pomislim da je ovo njihovo
vreme parenja. Nikada nisam videla te leteće fenomene u vazduhu. Sve u svemu, treba
tolerisati ovu invaziju letećih stvorenja. Doći će moje ptice, pa će ih
pozobati…
Na planini, po širokoj livadi za pola sata posla ulovim
rukavicama i zidarskom plastičnom vanglom dosta kesa konjske balege, čak oko desetak, a imaću za prolećnu setvu
2024 ovih narednih martovskih i aprilskih dana...
Idući livadom majka i ja u isti čas ugledamo opet konjsku potkovicu sreće, ali pustim je da uzme ona, tu jednu, te da nađe konačno sreću. Sada smo srećne duplo, a imamo u imetku dve konjske potkovice, i nepresušni okean sreće. Ova je sasvim na mestu, nešto manja i nije iskrivljena, te neću morati da je ispravljam u ponedeljak macolom. Samo ću je očistiti antirostom, a onda ofarbati u crveno i uneti u kuću...
Neko je
bio protiv, još mi se ruga, te kaže ko to unosi u kuću (treba da zna da ja
unosim baš to u svoju kuću, a kako sam luda nosiću je i u svojoj torbi kud god
nogom kročim), a misli da me vazda sputa, a izgleda ne voli našu sreću, kad ne
dopušta da nam sreća zađe u kuću konačno...
Jedva čekam radni ponedeljak da uredim svoju zonu
oko trešnje i u crveno namerno ofarbam one svoje klupe za sedenje (neko je hteo zeleno ili žuto, a pošto je trava zelena baš i nije uklopljivo, a može biti i urokljivo). I kupim
divnu uljanu farbu, dosta mi je onih na vodenoj lošoj bazi (neka smrdi, a farbam na otvorenom, i neka sporije suši, čekaću, lak na vodenoj bazi se od prošlog puta ogulio koliko je dobar, i džaba mu što ne smrdi i što brzo suši)…
Kupiću i novu crvenu mušemu sve radi uroka, da
okrenem svoj sedeći kutak na radost, a ne na sablazan kao letos, kad su mi kutak
neke kučke i džukele oskrnavile, samo svratile da bi se tu pokakile. Htela sam farbu mastilo plavu, ali prevagnem
na crvenu, jer treba nam nešto protiv urokljivih i zavidnih očiju, itd...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар