POTKOVICA SREĆE…

 

Za 7 dana na planini nova čuda, nove retkosti, nove divote, novi vetrovi, pa neko novo i Sunce što divno greje, kad se oslobodi nameta oblaka...

Sa najviše tačke ispijam instant kafu i smotrim bez dvogleda u daljine i vrhove, te vidim i dalje i bolje, a i preciznije…

Ovoga puta me tobož “mrzelo” da mislim da u posmatranje ovo treba poneti dvogled...

Ono što je danas najlepše, jesu oblaci, ali ne i oblačnost…

I dalje duvaju isti oni ili pak slični oni, a hladni, pojačani vetrovi gde se kupe ponegde i oblačni kišni oblaci, turobni i sivi...

Mnogo je one divne plaveti i modrih boja, zbog kojih svaka fotografija izgleda posebnije i živopisnije, življe, svetlije, za razliku od pre 7 dana…

U jednoj maloj šumi koju sam otkrila pre 7 dana, a predeo kojim nikad nisam pre nogom šetala (uvek u potrazi za predelom kojim još nisam koračala nogama, a očima pak jesam)…

I tamo sam našla baš čitave tepihe ljubičastog šafrana. I za 7 dana porasli su veći…

A u tom moru šafrana po prvi put nađem na tom ogromnom prostoru samo dva bela cveta šafrana. To se zove čudo ili prava prirodna retkost…

Dakle samo dva udaljena bela šafrana, nisu mutirala, nisu upila tu jedinu dominantnu boju mnoštva, nisu deo ljubičastog krda…

Dobro je i u prirodi kad se bar dvoje nađe da lepotom  prkosi mnoštvu, da odoleva svojom snežnom belinom i čistinom…

Nema sumnje -  najlepši su beli šafrani...

Kukureci su sve krupniji, ali još nisu otvorili svoje cvetove. No, njihovi cvetovi su spremni i biće ih ubrzo mnogo...

Onda u blizini otkrijem crno zgarište, crno tlo i spaljeno zemljište…

Naši seljaci još nisu prevazišli to rušiteljsko u sebi, a koje se ogleda u spaljivanju živog ekosistema, te nalazim tragove spaljenog šafrana…

Misle, tako će da zaustave prirodu da se po prirodi svojoj širi. Misle da će paljevinom zemljišta i ugljenisanog tla, da zaustave “korov”…

Tu ružnošću i to spaljeno zemljište, to crnilo nisam mogla da uslikam.  A može svako da zamisli kakva je to crna pustoš i katastrofa u malom…

Onda krenem da obilazim ostatke prošlosti, a porušene kuće koje su propale zbog nemara i nehata, nebrige. U tim predelima zapuštenosti, pustoši, nalazim tragove nekadašnjih boljih i čistijih i življih vremena, kao što nalazim i loše tragove sadašnjosti, ne videći budućnost...

Otkopavam sliku nekih zdravijih i lepših vremena, a kada je svaki kamen i drvo imalo svoju svrhu. A danas ispod svakog trulog drveta i u korov zaraslog kamena ustaju aveti, ustaju zveri, ustaju jezivosti, ustaju nečisti, ustaje sve da straši i zjapi...

Tu sam sa svrhom da ih izazovem, jer ih se nimalo ne plašim…

U toj ruini oboreno drvo zove, kao da doziva, a dalje živo, nakrivo naterano pološke da živi i traje, zgrčeno, zatočeno, zarobljeno, i još da traje i nove pupove i listove ubrzo daje...

Onda sam išla po drugi put jednom istom livadom, isto kao i pre 7 dana, samo malo više u drugom smeru, više po sredini, ne sluteći šta će mi srećno biti na samo mom putu…

I pravo pred moje noge prostrla se ogromna sreća. I konačno sam našla, sasvim slučajno, zarđalu zagubljenu konjsku potkovicu sa nekoliko ostalih eksera u njoj, i to ne bilo kojih, već onih koji su ručno iskovani za ovu potkovicu…

Hvala konju koji je zagubio ovu potkovicu, samo da bi meni danas dopala u šake…

Pre 7 dana hodajući ćutke svuda prepoznajem tragove konjskih kopita i samu sebe pitam da li ću ikad u život slučajno naći potkovicu. Upravo se to dogodilo, tek danas...

Sada imam dobru zaštitničku amajliju da zakucam unutar svoje “Hirošime”, svoje zemlje, itd...

Konačno imam džinovsku sreću, koja mi danas sama po sebi pala tik pred noge...

Na samo jednom drvetu našla sam malo mace i nabrala tek nekoliko grančica...

Potkovicu ću da očistim od svake rđe, a reklo bi se da već odavno počiva na tom plodnom mestu, živom mestu, a onda ću da je nečim premažem i zaštitim. Sada mi tuđe zlo, više ništa neće moći. A našla sam je na planinskoj prostranoj livadi u blizini oranica, jer možda su jednom davno izorali, a onda malo naniže rukom od oranice izbacili iz njive u tu livadu široku…

Kakogod, već nazirem da ova potkovica ima malo dublju svoju prošlost. Nije spala nikakvom konju tek nedavno…

Itd…