Prvo je jutros oko užine prve, utrošeno 5 džakova
piljevine, a 2 velika i 3 manja džaka…
Već 6 vezanih dana, svaki dan od prve do druge
užine, uradilo se neopisivo mnogo i olako, ali i brzo…
Srećom da je sutra nedelja, dan odmora…
Prvo je posuta staza, ona spoljašnja od 12 metara dužine, ona koja razdvaja “Hirošimu” od spoljašnjeg
povrtnjaka…
Onda je i glavna stazica kružna unutar “Hirošime”
dobila jedan manji i tanji sloj piljevine (piljevine više nije bilo moguće
nabaviti, no svakako je danas sve lepše nego što beše juče)...
Danas su zvanično odrađene i te sitne male sitnice…
Moglo bi još malo piljevine da se jednom doda, ali za
sada može da se podnosi i ovako…
Kako sam ostavila jesenas sve svoje biljke, danas ih
tako ne zatičem. Gde se god sagnem da proverim, ili provirim, gde su mi biljke i
šta tužne rade, primetim da najmanje dve više ne postoje...
Neko ih je sasekao meni iza leđa, danima ćuti, misleći
da sam ja večiti moron i mnogo glupa, za poljoprivredu neuka, pa mi treba čitava
večnost da otkrijem da mi se moje cveće poseklo...
Ja cveće ostavim preko zime, kome smeta moje cveće, pa
tek sada sam možda trebala da proverim trebam li išta suvo na cveću poseći…
Tako primetim još pre nekoliko dana, da više u avliji
nema moje paprati, a u šumi prošle nedelje vidim paprat lepo stoji, suva, ali iz nje tek će da izniče nova...
Zar tako nije moglo i u ovoj prokletoj avliji…
Onda danas primetim, da se toliko šokiram, da nema
moje mimoze (tek sam je prošle jeseni na Tomindan zasadila, onu predivnu žutu mimozu,
mali žbun, tako mi je rečeno da se zove, a onda je neko meni svaki dan vikao u
inat da to nije mimoza i sad tek shvatam da taj neko nije vole to moje divno cveće)…
I neko je
lepo sve to, ne znam kad, sasekao i počeo meni danas da viče da je moja mimoza
osušena. I sada dve biljke nema ni u tragu, ne znam ni gde su, ni šta će od
njih biti...
Voli tako moja majka da uzme makaze i da meni sve fino
saseče još u korenu, i da ga proglasi beživotnim i osušenim, propalim…
Nicanje počelo, čak i napolju, ali i unutar “Hirošime”.
Počinje sve ono da niče, a što se sejalo 22 februara…
Napolju niču rotkvice...
Unutar “Hirošime” niče raštan. Nazire se samo malo i
kupus, ali za sada salatu još nisam uočila...
Nicanje je tek počelo i biće ga...
Danas je u “Hirošimi” bilo najtoplije i doguralo je
do 30 stepeni, sa onoliko otvorenih mesta...
Predivan i najsunčaniji i najtopliji i osećam
najpovoljniji deo dana iskoristila sam da sama u ćutanju i tišini, samo uz
cvrkut ptica, zasejem 5 gajbica cveća. Trebalo je da hitno prevaziđem onaj šok
zbog sasečene mimoze...
Sve sam sama dovukla, pipremila, čašice poređala,
napunila šumskom zemljom, zalila, zasejala, onda unela u “Hirošimu”, obeležila,
uprtila džak šumske zemlje, itd. A onda je majka došla da me pita što danas sejem
cveće i što sejem u čašice, itd…
Ove godine sejem cveće sve iz mojih sakupljenih fondova
semena, te ove godine ni jednu kesicu semena cveća neću kupiti…
I tako sam nasejala jednu gajbicu, nevena, zatim dve
gajbice šeboja,1 gajbicu ehinacee i 1 gajbicu nekog parkovskog cveća što smo jesenas
nakupili u jednom parku, u jednoj banji. Da vidimo šta će mi poći za rukom danas,
a povodom ovog nicanja...
Sutra je opadajaući mesca naklonjen setvi ne samo korenja
i krtola, već i cveća...
Dok čekam radni ponedeljak da zasejem šaragrepu i lukove
napolju, iskoristim ovaj divan dan danas da zasejem cveće, da se rasteretim, da
se ne premorim previše, da posla bude svaki sunčan dan (ali navijam za kišu da
mogu malo više da buljim u knjigu), a ne sve u jednom danu da uradim, te posle
da blejim...
Onda sam setveni boks u kome je rastao praziluk u
dnu “Hirošime” zasejala sa kadificama, direktno kao u toplu lejicu, po kompostu
nabacala kadifice, a onda jednom kofom šumske zemlje blago zatrpala, tankim slojem...
Kad je majka videla u kako lepu zemlju sejem cveće odmah
je rekla da bi tu šargarepa bila dobra, a davno smo izbacili šargarepu iz “Hirošime”,
jer joj je dakle mesto u spoljašnjem vrtu…
Na terasi u saksiju direktnom setvom posejala sam i nigelu.
Prošle godine nije uspelo, da vidimo da li će ove...
A, mojih 9 lala prkosi i sve su više i više vidljive
iznad zemlje...
Ove jeseni kupiću zumbule i između svake lale posaditi
po jedan zumbul…
Napolju na 2-3 mesta nađem samoniklice makove
iznikli na onim mestima gde sam prošle godine zasejala makove…
Malo sam isekla suvih graničica po šeboju…
Isekla sam i graničice suve na limunu i pomorandži unutar
“Hirošime”…
Čim zasejem lukove i korenje u ponedeljak, već u
utorak mogu da orezujem i voće i maline i vinovu lozu, jer je sutrašnja mena u
prva 4 dana, a nama svega 3 radna, naklonjena tim poslovima...
Odsekla sam 4 grančice ruzmarina, stavila u istu onu
staklenu teglu, u vodu i čekam da se ožili na prozoru letnje kuhinjice gde ima bolju
zaštitu od pregrevanja vode (da držim teglu napolju još je rano, a u “Hirošimi”
voda se zagreje), dosta svetlosti, a onda da zasadim još ruzmarina. Lavandu
nisam sekla, jer su mali mladari...
Neko je hteo da poruši prazno ptičje gnezdo na trešnji, ali uspela sam da stavim veto...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар