Juče dokupljeno još 10 kesica semena, a od toga 4 cveća,
i utrošeno još 520 dinara, tako da do danas moja šesta setvena sezona ima
novčanu vrednost od uloženih 40230 dinara...
Juče su kupljene ove nove kesice: 2 kesice peršuna
lišćara, jer za sada peršun ovogodišnja prolećna setva ne pokauje nikakve znake
nicanja ili bujnog života, te mora doći do presejavanja iste te trase…
Kupljene su još i 2 kesice mirođije, jer je jedva niklo
malo, a svega dve blede linije, sve nekako tanjušno, te i tu mora doći do
ponovnog presejavanja…
Onda su kupljene dve nove kesice krastavaca Eva i delikates,
jer su se te dve sorte od ukupno zesejanih 5 sorti, pokazale kao najbolje i
ponajkrupnije…
Ove krastavce sejem ponovo, ali ne zato što sve ono
prvo nije uspešno, baš naprotiv, već zato što želim da ih imam što više i što dalje…
I zato ću kupiti samo 3 kupovna rasada krastavca, a sve
ostalo mogu da podižem sama, a zbog prošlogodišnjeg proverenog mog
eksperimenta, da su moji krastavci bolji i uspešniji, duže traju, više daju i
manje su gorki. Daj bože da ih bude toliko da ne znam šta ću sa njima, jer ću
onda lepo njima počastiti svoje ćurane…
I kupljene su 4 kesice cveća (sve sejem direktno,
jer nemam prostora da pravim rasadu, a biće efikasnije i brže, jednostavnije,
ako nisu u kesicama suvi jalovi ćorci): prkos posejan u zoni drveta sreće ili
tisovog drveta u najnovijoj i najmanjoj kamenoj kocki), noćna frajla posejana u
žardinjeru, lepa kata i lepi čovek (visoki) posejeni zajedno u novu plavu
žardinjeru od dve gume...
Ako sve bude kako treba, za 4 dana, dakle još u utorak,
tj. 2 aprila bih mogla da zasadim 40 struka paradajza, a srećom po istoj ceni od
prošle godine po 70 dinara za svaku biljku...
Dana 29 marta, tj. danas prvo se divim lepoti
osunčanih lalinih raznobojnih latica, a ne zna se u tom cvetnom nizu od 9 prekrasnih
tulipana koji li je lepši, ali i zna se: najlepši je žuti tulipan ili žuta svaka
lala...
Onda koristim ovaj predivan dan, neki će kazati
najekstremniji dan, za ovo doba godine – konac meseca marta!, a to je dokazala i
moja “Hirošima”, nikad toplija, jer je u jednom času prešlo preko 37 stepeni u plusu,
malo falilo pa 38...
Počupana je sva salata i uneto je još kofa komposta,
i završena je leva polovina, a donja strana “Hirošime” gledano od ulaza. Ali, sam
onda premestila sve zasejane gajbice na levu stranu, jer po desnoj strani onoj
široj ili gornjoj polovini dolazi sadnja paradajza…
Da bude nešto sve malo drugačije, možda i više
drugačije, i bez greške, jer nema kao prošle godine mešanja sa paprikama, te
neke zone moraju biti ipak čiste…
I tu sam dodala, te unela još 5 kofa komposta. Onda
sam pobola drvene štapove (prutiće) i odmerila u dve linije kako ću zasaditi
ako sve bude kako treba tek u utorak, tog 2 aprila svih 40 struka paradajza, tačnije
38 u dve linije dolazi po desnoj polovini, a dva ću smestiti u jednu levu
stranu, gde je lani bio čeri, tamo uz onaj bokor moje koprive...
Malo sam preseljavala sve zasejane čašice i tumbala gajbice,
malo sam očima premeravala, pravila buduće nacrte u glavi, izmaštavala planove,
malo raznosila kompost, a sve u svemu danas sam možda najviše toga uradila,
upravo u najtežem i najjačem delu dana...
Onda sam napolju ukinula načisto toplu leju (taj
smor potez otkrij, pa pokrij, nije za mene, jer stvara mi napor i neću ga više
zapatiti nikad, ali sam eto probala i tu ideju, te vidim ne treba mi) dakle
neven je ubusio, a kadifice nisu iznikle čak ni jedna...
Nevenu ne treba više nikakvo pokriće napolju, čak ni
preko noći, jer on je sigurno jak i otporan, a leskove prutiće sam isekla i
dobila nove kočiće. Od povlačenja jednog poteza, ostane dosta korisnog
materijala za nešto dalje i u tome je čar igranja…
Dobro je što nisu u najmanjem i najplićem setvenom
boksu nikle kadifice, jer ću to uskoro popuniti sa rasadom svoje salate, a već
je krenula da niče i druga, pa i treća setva salate, mašala...
Trešnja polagano počinje da pokazuje znake trebljenja
(sutra treba napraviti mnogo fotografija dok lepota prolećna traje, i zaista
sutra bi bio dan samo za lov na fotografije). I ova lepota za nekoliko dana
načisto će da se istrebi, nestane i pretvori u zelene nezrele plodve, a buduće
trešnje majske, koje kako sve jako gruva ješćemo još koncem aprila. Valjda neće
biti predugi talasi kiše i truljenja, kao lani, ali kako bude neka bude, treba
ignorisati sve nepredvidljive faktore ili pretnje…
Konačno ima i zelenog mladog lišća po voćkama, a sve
više i više, posebno na trešnji, a počela je primetim danas i marela tek sa
nekoliko prvih belih cvetova danas...
Sve je zaliveno kišnicom, da bi se preko vikenda malo
odanulo, odahnulo, te sve više uživalo u sunčevim ili sunčanim intervalima…
U zoni raštana posađano prvih 5 struka uspele i već izrasle
salate one koje su uspele kao slučajne samoniklice...
U ponedeljak bi trebalo iskopati 40 jamica za
paradajz i dobro ih nađubriti konjskom balegom, i biti u utorak u ogromnoj prednosti…
Do tada “nema” navodno nikakvog ni posla, a ni
napora, ali uvek ima kao korova i nekih drugih i večito tuđih zavrzlama, zala, negativa,
neperspektiva, koja treba podnositi, na plećima svojim iznositi...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар