29 MART 2024…

 

 

Juče dokupljeno još 10 kesica semena, a od toga 4 cveća, i utrošeno još 520 dinara, tako da do danas moja šesta setvena sezona ima novčanu vrednost od uloženih 40230 dinara...

Juče su kupljene ove nove kesice: 2 kesice peršuna lišćara, jer za sada peršun ovogodišnja prolećna setva ne pokauje nikakve znake nicanja ili bujnog života, te mora doći do presejavanja iste te trase…

Kupljene su još i 2 kesice mirođije, jer je jedva niklo malo, a svega dve blede linije, sve nekako tanjušno, te i tu mora doći do ponovnog presejavanja…

Onda su kupljene dve nove kesice krastavaca Eva i delikates, jer su se te dve sorte od ukupno zesejanih 5 sorti, pokazale kao najbolje i ponajkrupnije…

Ove krastavce sejem ponovo, ali ne zato što sve ono prvo nije uspešno, baš naprotiv, već zato što želim da ih imam što više i što dalje…

I zato ću kupiti samo 3 kupovna rasada krastavca, a sve ostalo mogu da podižem sama, a zbog prošlogodišnjeg proverenog mog eksperimenta, da su moji krastavci bolji i uspešniji, duže traju, više daju i manje su gorki. Daj bože da ih bude toliko da ne znam šta ću sa njima, jer ću onda lepo njima počastiti svoje ćurane…

I kupljene su 4 kesice cveća (sve sejem direktno, jer nemam prostora da pravim rasadu, a biće efikasnije i brže, jednostavnije, ako nisu u kesicama suvi jalovi ćorci): prkos posejan u zoni drveta sreće ili tisovog drveta u najnovijoj i najmanjoj kamenoj kocki), noćna frajla posejana u žardinjeru, lepa kata i lepi čovek (visoki) posejeni zajedno u novu plavu žardinjeru od dve gume...

Ako sve bude kako treba, za 4 dana, dakle još u utorak, tj. 2 aprila bih mogla da zasadim 40 struka paradajza, a srećom po istoj ceni od prošle godine po 70 dinara za svaku biljku...

Dana 29 marta, tj. danas prvo se divim lepoti osunčanih lalinih raznobojnih latica, a ne zna se u tom cvetnom nizu od 9 prekrasnih tulipana koji li je lepši, ali i zna se: najlepši je žuti tulipan ili žuta svaka lala...

Onda koristim ovaj predivan dan, neki će kazati najekstremniji dan, za ovo doba godine – konac meseca marta!, a to je dokazala i moja “Hirošima”, nikad toplija, jer je u jednom času prešlo preko 37 stepeni u plusu, malo falilo pa 38...

Počupana je sva salata i uneto je još kofa komposta, i završena je leva polovina, a donja strana “Hirošime” gledano od ulaza. Ali, sam onda premestila sve zasejane gajbice na levu stranu, jer po desnoj strani onoj široj ili gornjoj polovini dolazi sadnja paradajza…

Da bude nešto sve malo drugačije, možda i više drugačije, i bez greške, jer nema kao prošle godine mešanja sa paprikama, te neke zone moraju biti ipak čiste…

I tu sam dodala, te unela još 5 kofa komposta. Onda sam pobola drvene štapove (prutiće) i odmerila u dve linije kako ću zasaditi ako sve bude kako treba tek u utorak, tog 2 aprila svih 40 struka paradajza, tačnije 38 u dve linije dolazi po desnoj polovini, a dva ću smestiti u jednu levu stranu, gde je lani bio čeri, tamo uz onaj bokor moje koprive...

Malo sam preseljavala sve zasejane čašice i tumbala gajbice, malo sam očima premeravala, pravila buduće nacrte u glavi, izmaštavala planove, malo raznosila kompost, a sve u svemu danas sam možda najviše toga uradila, upravo u najtežem i najjačem delu dana...

Onda sam napolju ukinula načisto toplu leju (taj smor potez otkrij, pa pokrij, nije za mene, jer stvara mi napor i neću ga više zapatiti nikad, ali sam eto probala i tu ideju, te vidim ne treba mi) dakle neven je ubusio, a kadifice nisu iznikle čak ni jedna...

Nevenu ne treba više nikakvo pokriće napolju, čak ni preko noći, jer on je sigurno jak i otporan, a leskove prutiće sam isekla i dobila nove kočiće. Od povlačenja jednog poteza, ostane dosta korisnog materijala za nešto dalje i u tome je čar igranja…

Dobro je što nisu u najmanjem i najplićem setvenom boksu nikle kadifice, jer ću to uskoro popuniti sa rasadom svoje salate, a već je krenula da niče i druga, pa i treća setva salate, mašala...

Trešnja polagano počinje da pokazuje znake trebljenja (sutra treba napraviti mnogo fotografija dok lepota prolećna traje, i zaista sutra bi bio dan samo za lov na fotografije). I ova lepota za nekoliko dana načisto će da se istrebi, nestane i pretvori u zelene nezrele plodve, a buduće trešnje majske, koje kako sve jako gruva ješćemo još koncem aprila. Valjda neće biti predugi talasi kiše i truljenja, kao lani, ali kako bude neka bude, treba ignorisati sve nepredvidljive faktore ili pretnje…

Konačno ima i zelenog mladog lišća po voćkama, a sve više i više, posebno na trešnji, a počela je primetim danas i marela tek sa nekoliko prvih belih cvetova danas...

Sve je zaliveno kišnicom, da bi se preko vikenda malo odanulo, odahnulo, te sve više uživalo u sunčevim ili sunčanim intervalima…

U zoni raštana posađano prvih 5 struka uspele i već izrasle salate one koje su uspele kao slučajne samoniklice...

U ponedeljak bi trebalo iskopati 40 jamica za paradajz i dobro ih nađubriti konjskom balegom, i biti u utorak u ogromnoj prednosti…

Do tada “nema” navodno nikakvog ni posla, a ni napora, ali uvek ima kao korova i nekih drugih i večito tuđih zavrzlama, zala, negativa, neperspektiva, koja treba podnositi, na plećima svojim iznositi...

Itd…