Krompir je posejan u predivno osunačno jutro, negde oko
10 sati. Do užine sve beše gotovo…
No, krompri je na oko sitan, izbušen, ima rupice (bruka
kako su loše i pokidane komade krompira ubacili u džak, a imaju obraza da stave
puno ime i prezime na deklaraciju), jako loš na izgled i sasušen, ali neki
krompir počeo da klija...
Videćmo kako je dobro…
Sve je dobro nađubreno konjskim đubrivom, a kad je
nestalo balege konjske, ubačeno je još 7 kanti komposta…
Dva dana je prošlo, a neko nije imao vremena da
očisti moju potkovicu sreće od rđe i na
kraju ni 10 minuta posla oko svega, a pošto moja amajlija sreće ide u “Hirošimu”
meni ne smeta rđa. Želim autentično da je zakucan takvu kakva i jeste…
Ako ikad budem imala rastvor za čišćenje rđe, onda je
mogu usijati i na licu mesta…
Malo sam je macolom i lupanjem upeglala, i spravila,
ali je teško kovati hladno gvožđe…
I 3 originalna klina su se iskrivila pri
zakucavanju, te sam ih bacila, a dva sam uspela uatentično zakovati. Da bi bolje
sve držalo i da nekome ne bi potkovica sreće pala na glavu zakucala sam još i dva
prava eksera...
Samo malo sam sasekla suve grane na ružama
puzavicama, i jako malo grančica na voću-drveću. Za sada nema grančica koje
smetaju i još je rano, te kada sve izlista onda treba ukloniti ono što recimo bude
smetalo. I na kompost više voli da dodam zeleno lišće nego suve ili sirove grane…
Danas nema posla, a i srećom počeli su oblaci, počelo
je zahlađenje te su se nešto ranije napustili svi radovi, polje...
Ali zato i u kući ima mnogo radova, kao i poslova...
Itd…
(Samo što sam ispisala ovu priču, prolila se obilata i dobra kiša po mojim usevima napolju. Mnogo hvala Kiši. Bure biće puno kišnice takođe.)...
Нема коментара:
Постави коментар