LAV I DIVLJI MAGARAC – Ezop…

 

“Lav i divlji magarac sklopili su dogovor da zajedno love divlje životinje.

Lav će koristiti svoju veliku snagu a magarac bi trebalo da iskoristi svoju veću brzinu.

Kada su ulovili izvestan broj životinja, lav je podelio plen na tri dela.

“Uzeću prvi deo jer sam bio tvoj sadrug u lovu. Što se trećeg dela tiče”, reče on divljem magarcu, “ovaj deo će ti naneti veliku štetu, veruj mi, ako ne pristaneš da mi ga ustupiš. I uzgred budi rečeno, gubi se odavde!”.

Uvek je prikladno odmeriti sopstvene snage, i ne ulaziti u savez sa onima što su jači od tebe”…

(basna, VI vek pre naše ere)

EZOP...

 

 

„Bila tri vola koji su uvek pasli zajedno.

Lav je smerao da ih napadne i pojede, ali nikad nije mogao da se dokopa jednog od njih jer su uvek bili zajedno.

Zato ih je okrenuo jednog protiv drugog klevetama i uspeo da ih razdvoji, nakon čega je mogao da ih pojede jednog po jednog“...

(basna, VI vek pre naše ere)

 

EZOP...

 

 

„Bila jedna lisica koja nikad nije videla lava.

Ali jednog dana desi se da se sretne s takvom zveri u oči.

Prvi put bila je tako užasnuta da je mislila da će umreti od straha.

Srela se s njim ponovo i tada je takođe bila uplašena, ali ne kao prvi put.

Ali kada ga je treći put videla, prikupila je hrabrost da mu priđe i popriča s njim“...

(basna, VI vek pre naše ere)

KARLO D’ESTE…

 

“Patonova filozofija ratovanja bila je ovakva:

Nikada ne govorite ljudima KAKO nešto da urade.

Recite im ŠTA da urade i oni će vas iznenaditi svojom domišljatošću”…

NAPOLEON BONAPARTA…

 

 

“Smrt nije ništa,

ali živeti s porazom

znači umirati svakog dana”…

MAKIJAVELI...

„Zaključujem da vladalac, dakle, ne treba mnogo da mari za zavere dokle god ga narod voli.

Ali kad je u narodu mrzak i neomiljen, treba da strahuje od svega i svakoga“...

MIJAMOTO MUSAŠI…

 

“Morate naterati svog protivnika

da prizna poraz iz sveg srca”…

KARL FON KLAUSEVIC…

 

“Munjevit, snažan prelazak u napad –

bleštavi mač osvete –

najbriljantniji je trenutak odbrane”…

JAMAMOTO CUNETOMO...

 

“Gospodar Nošige je rekao:

Put samuraja je u očajavanju.

Ni deset ili više ljudi ne mogu ubiti takvog čoveka.

Velike stvari ne postižu se zdravim razumom.

Jednostavno postanite ludi i očajni”...

NAPOLEON BONAPARTA…

“Talenat za manevrisanje je najvažnija veština generala;

to je najkorisnija i najređa nadarenost

kojom se procenjuje nečiji genije”…

SUN CU...

 

 

„Onaj koji poznaje neprijatelja

i samog sebe nikad,

ni u stotinu bitaka,

neće biti u opasnosti“...

VINSTON ČERČIL…

 

“U ratno vreme,

istina je toliko dragocena

da  bi uvek trebalo da je prati

telohranitelj laži”…

HEGEL...

 

„Čovek postoji samo onoliko

koliko nailazi na otpor“...

ABRAHAM LINKOLN…

 

“Moja politika je

da nemam politiku”…

PRLJAVI NAČINI RATOVANJA…

 

Peti poslednji deo knjige “Rat, 33 strategije”, Roberta Grina, zove se “Nekovencionalno (prljavo) ratovanje”.Svaki general u ratu dužan je da nađe načina i bude uvek u velikoj prednosti naspram svog neprijatelja. I mora dalje tragati za novim vrstama velike strategije, pa čak i za ekstremnim strategijama. I tako dolazimo do onoga što se zove “prljavi rat”, a to je rat u kojem je baš sve dozvoljeno, sve dopušteno. I to je uvek “politički rat” u kome se ubijaju uvek neupozoreni civili. I  to je rat u kome se mnogo vara, kojim se mnogo manipuliše. I svako ko pokuša iz takvog rata da izađe “moralno čist” biće poražen, pregažen, te zato u svakom ratu i postoje primene nekih “opasnih i opakih psihologija” u načinu ratovanja.

Strategija 23: “Istkajte nerazdvojiv splet činjenica i mašte”, a zove se: “Strategija obmanjivanja”. Svom neprijatelju najpre oslabite koncentraciju i pažnju, te stvorite prividnu stvarnost i neka vaš neprijatelj poveruje da upravo postoji stvarnost koja je samo po njegovim željama. Onda ga zavedite i prevarite, te još ubacite mnogo izmišljotina, mnogo laži, mnogo varki. Hipnotišite svog neprijatelja tako da uradi sve ono što vi očekujete od njega. Ključevi ratovanja su ovi: Morate znati da i neprijatelj posmatra i uhodi vas, a ne samo vi njega. Jer na snazi je ova obostrana igra. A morate biti mnogo promišljeni kao svaki veliki strateg. I pošto ne možemo da upadnemo u glavu našeg neprijatelja, kao što možemo da hakerski upadnemo u njegvo mobilni telefon ili računar, onda lepo pročitajmo kao knjigu sve njegove spoljašnje znake i sve signale po kojima se neprijatelj uvek odaje. Svaki veliki strateg zna da treba drugima pričati samo ono što žele da čuju (golicati ih po ušima), dakle dobro ih obmanuti. I ovu igru podići na jedan viši stupanj. I budite lukavi mnogo svesnije i mnogo veštije. Postoji 6 oblika obmane. Prvo – “Linija fronta”. Obmanite neprijatelja da je slabiji nego što zaista i jeste, i budite kontrolor neprijateljske prve linije fronta, te se onda spremite za neki novi napad, a kroz stvaranje nekog novog ratnog plana. I neka neprijatelj vaš nasedne na mnoge i mnoge vaše varke i obmane, neka upadne u vašu klopku.Vinston Čerčil je dobro kazao: ”U ratno vreme istina je toliko dragocena da bi uvek trebalo da je prati telohranitelj laži”. Drugo –“Napad pomoću mamaca”. Dobro zatajite sve svoje prave namere. I pošaljite svoje rezerve ljudstva i snaga, tamo gde nije cilj koji vas interesuje. Treće – “Kamuflaža”. Morate se adaptirati okolini i stopiti se i sliti sa njenim pejzažom, ostajući neprimećeni. Četvrto – “Hipnotički obrazac”. Uljuljkajte svog neprijatelja obmanama svojim i uradite sve kontra, prekršite neke obrasce i uhvatite neprijatelja iznenadnim napadom. Peto – “Ubačena informacija”. Budite dobar lažov, širite svoje obmane, a ljudi će poverovati svim vašim lažima. I imajte svoje dvostruke agente na terenu. Šesto – “Senke unutar senki”. Bacite svoje obmane kao mesnate koske, kao senke. I budite prepredeni. I podignite stupanj svoje obmane na još viši stupanj. I bacite senku unuatr same seneke. I neka neprijatelj više ne može da razluči laž od prave istine. I stvorite maglu, dakle gusto zamagljeno stanje u kome istina ne može da se razdvoji od laži. I stavite svog neprijatelja na velike muke. A onaj ko ume da napravi mnogo guste magle imaće prostor za izvođenje svojih manevara. I nema te vaše guste magle u kojoj vaši neprijatelji neće očekivano zalutati.

Strategija 24: “Krenite najmanje očekivanim pravcem”, a zove se: “Strategija uobičajenog i neuobičajenog”. Promenite svoje obrazsce ponašanja i neka se ljudi samo iznenade, neka se uvere koliko ste nepredvidljivi, da možete stvoriti haos u i njihovim redovima, jer samo tada vaš neprijatelj biće u metežu i biće oboren. A nečim neprijatelja svoga morate dakle pogoditi, nečim neočekivanim. I morate povući neke svoje lažne poteze od kojih se vaš neprijatelj neće lako oporaviti, nego će ostati zaprepašćen. Nekonvencionalno (prljavo) ratovanje: Samo nepredvidi strateg zbunjuje sve svoje neprijatelje. I zato budite skloni velikim strateškim inovacijama. Jer rat je bezobziran uvek. I svako ko se ne unapredi, pada kao žrtva. Jer sve je dopušteno, sve je dozvoljeno: i propaganda, mnogo dezinformacija, čak i psihološki rat, zatim lukavstvo, mnoštvo obmane, sva politička sredstva, laži. A najveći strateg mora se boriti čak i prljavo. I morate šokirati svog neprijatelja. I sve što važi za ovaj prljavi rat, primenjljivo je i u našem svakodnevnom prljavom životu. A postoje 4 principa nekonvencionalnog (prljavog) načina ratovanja, a to su. Prvo – “Radite izvan okrvira neprijateljevog iskustva”. Jer, rat je opasno haotičan i kao veliki strateg morate najčešće delovati izvan kanona svoje velike strategije, a skloni inovacijama. Drugo – “Izdvojite izuzetno iz običnog”. Izuzetno i obično moraju se stalno spajati u strategiji,  a neprijatelj mora biti hipnotisan, te treba napasti iznenada iz nekog novog ugla. A delotvorna je samo ona strategija u kojoj se izuzetno i obično preprliću, ne samo u ratu, već i u kulturi, a što je već čist nadrealizam. Treće - “Lukavo se pravite ludi”. Najveće vojsvokovođe sveta bili su strateški ludaci i u sebi su takođe nosili i crtu božanskog. A treba ljudima pokazati svoju iracionalnu stranu, svoje ispade ludila, i treba se kockati. Četvrto - “Držite točkove u neprestanom pokretu”. Jer morate sačuvati mladost svoga uma, i pribegavati varkama, trikovima i manevrima. Neke navike treba prekršiti, te pribeći prljavom tipu ratovanja, čak ići i protiv svoje vlastite svesti, savesti. A točkovima zatim preorite sve kao plugom zemljište iz koga neće ustati ništa osrednje. Pre oranja plugom pripremite tlo, naoštrite plug, i krenite kroz vazduh i zemljište. Zagušite sav korov, počupajte, a onda sve nađubrite kako bi izraslo sve što neće biti samo osrednje, a što će biti najplodnije i najlepše biljke.

Strategija 25: “Zauzmite moralno uzvišen položaj”, a zove se: ”Pravednička strategija”. A pošto je rat politika onda u tom ratu budite pravičniji i pravedniji od svog neprijatelja. Izvrnite javnosti svo neprijateljevo licemerje. I budite promoter pravednosti. A kad vas napadne neprijatelj koji je lukav udarite kao vatra na vatru. I stanite u kožu svake žrtve i svakog potlačenog,  u kožu mučenika svakog. I nametnite neprijatelju osećaj krivice, jer nema boljeg moralnog oružja. Ključevi ratovanja su: Moral se menja kao i sve ostalo. A neki koriste moral da bi dobili prednost,  dok neprijatelj skoro uvek sebe predstavlja moralnijim  i pravednijim nego što ste vi sami. I to nije moral, već njegova lukava strategija. Zato uništite neprijateljev ugled i reputaciju. I zaigrajte na kartu licemerstva, jer svi mi mrzimo licemere. U ratu budite oslobodilac, a nikad osvajač. I nemojte ratovati za novac i teritoriju, titulu, već za solobodu ljudi koji su žrtve nasilnih režima. U ovom opakom sukobu poljuljajte ugled svog rivala i povedite svoju moralnu kampanju. I budite moralni ratnik i ne dopustite da neprijatelj vidi vašu metu. I budite na dobrom glasu. I neka vam uzori budu mnogi pravednici. A neprijatelj neka vas urušava reputacijski, jer će mu se svi ti napadi razbiti ubrzo o njegovu glavu. Vakcinišite se protiv takvih napada, i naučite kako da prevencijom zaštite svoja najranjivija mesta. Ratovi se najčešće vode zarad ličnog koristoljublja. A neprijatelj sanja kao će oteti vašu zemlju, vaše bogatsvo, vašu platu, vašu zaradu, vaš dom, vaš nameštaj, vaše zlato, vaše blago, vašu decu, itd. A u svetim ratovima i u krstaškim pohodima uvek se gledalo i gleda samo na ličnu dobit. I nije tu bilo uzvišene moralnosti, već samo ličnih nezasitih želja da se dođe do bogatstva, ratnog plena, imovine, moći, oružane sile. A takvi ratovi se okončavaju kad pobednik zadovolji sve svoje kapitalne i krupne interese, kada zadobije  sva svoja ovozemaljska kraljevstva. Ljudi koji se bore zaista samo iz moralnih pobuda najopasniji su, jer oni traže nešto što je više od lične koristi. Oni su hrabri, čak i u svom porazu. A moralne ratove najbole je izbegavati, jer kako Robert Grin dalje veli, oni nisu korisni, nisu vredni potrošenog vremena i energije, jer bude ružne osećaje kad ih stanete podrgevati. To je kao bakteriološki napad na vaše telo, a što više ubijate bakterije, one više  jačaju i napadaju. I zato je prevencija jedini vid zaštite, kao i vakcinacija, a protiv bakterija jedino se bori vatrom.

Strategija 26: ”Uskratite neprijatelju metu”, a zove se: ”Strategija praznine”. Praznina je dakle vakum i tišina, odlazak u osame, izbegavanje ljudi, prostor gde se stvaraju najjače buudeće velike strategije, u kojoj morate biti opasni, neuhvatljivi, nevidljivi, nešto kao skrivena meta, i dopustiti da vas samo jure u toj praznini. Ovo je inače i suština gerilskog načina ratovanja, kaže nam Robert Grin. Zato svi vaši ujedi moraju biti mnogo bolni za neprijatelja. Gerilski rat je deo političkog cilja, to je narodni rat, koji na koncu konca jeste revolucija koja se ne može zaustaviti. Ključevi ratovanja su: Snage koje ostaju zbijene tokom napada zadaju smrtonosne udarce. A pobednik je onaj ko zauzme strateški važno područje. Jer rat je nužno okončati što brže, kako  moralna snaga ne bi opadala. Ali nije sve u ratu baš logično. I gerilci su često morali da uzmiču i beže pred svojim osvajačima, jer bi u direktnim sukobima samo bili uništeni, desetkovani. Gerila nije samo tekila. A kad neprijatelj želi da svoj rat završi brzo, vi onda treba da rat odugovlačite, te neka traje što duže, pošto će samo to neprijatelja uništiti i oslabiti, a moral u njegovim redovima će splasnuti. Gerilci više igraju u ratu na snagu svoje psihološke moći, a te male raštrkane grupe uvek su u pokretu. No, gerilsko ratovanje je u svim društvenim sukobima najbolji model ratovanja, a uvek se ratuje samo po njihovim uslovima. Gerilci mogu napasti i sam glavni tabor (štab) vašeg neprijatelja. Gerilci su kao komarci koje nevidite, a samo čujete njihovo zujanje  u svojim ušima, a napadaju vas direktno u živo meso, mnogo bolno, a jedino rešenje protiv komaraca jeste neborba, te treba ostati nepomičan u svom mestu što je duže moguće.

Strategija 27: ”Delujte da radite za druge dok ostvarujete sopstvenu korist”, a zove se: ”Strategija saveza”. I možete ratovati bez prolivanja krvi, te pustiti da se neki drugi bore za vas, da oni obave prljavu rabotu umesto vas. Dugi neka potroše svoju energiju. Zato iskoristite druge da ponesu teret svih vaših ambicija. I neka oni umru na tom putu umesto vas. A ključevi ratovanja su: Da bi prežveli moramo iskorišćavati druge ljude, jer nemamo talenat za opstanak, ma koliko ružno da zvuči. Drugi nas jedino mogu unaprediti. Iskorišćavanje ljudi jeste nužnost. I neka vaši savezi budu samo strateški. I udružite se sa ljudima koji će vam dati ono što vi sami ne možete steći. Gledajte na zajedničku ćar i dobit. Saveznici su vaše kamenje rečno koje morate oprezno i mudro pregaziti da bi stigli na drugu obalu reke. A kad uspešno pređete reku zahvaljujući saveznicima njih ostavite iza sebe u prošlosti. I ne zaboravite da saveznici ubrzo mogu postati vaši najveći neprijatelji. I ne smete biti sentimentalni. I ne pravite više saveza, već samo jedan ključni savez, u vreme stabilnosti, no u vreme rata odstupite od ovih svojih pravila i pribegnite promenama. Važno je prepoznati ko vam u datom trenutku sve odgovara, a ko više ne. I birajte obično najmoćnije ljude,onoga ko jeste u stanju da uradi najviše za vas. A kad dve velike sile sklope svoj veliki savez on se okonča neuspehom. I budite kao svaki drugi biciklista u trci, a ispred vas neka bude samo biciklista prvi, predvodnik i neka on prvi oseti sve udare vetra i neka se on umesto vas istroši, a vi čuvajte vašu energiju druge pozicije. U finišu dodajte gas  i jurnite prvi ka cilju. A možete primeniti i sledeći trik: pretvarajte se da pomažete nekom drugom da dođe do cilja, i tako će on imati obavezu prema vama, što možete dalje iskoristiti za svoje lične namere. I nikad ne ulazite u savez sa onima koji su jači od vas. I budite vešt manipulator, vešto zasejte seme razdora tamo gde treba. I posejte između ljudi i saradnika jedno veliko nepoverenje, i sumnju. Izazovite zavist, i neka vas prozovu za nemoral, za prevrtljivost i neodgovornost. I pređite opet preko rečnog kamenja, ali bez mnogo osvrtanja unazad.

Strategija 28: “Dajte takmacima dovoljno konopca da se obese”, a zove se: ”Strategija nadmašivanja protivnika”. Jer često su prijatelji i kolege mnogo veća opasnost od neprijatelja, jer niko kao oni ne može da odglumi da rade za zajedničku korist. Oni uvek imaju neki plan protiv tebe, adut u rukavu. A oni te sapliću najviše, oni ti kradu sve ideje. Te, budite sumnjičavi i pustite ih neka se sami obese pod naletom svojih ličnih destruktivni težnji, a vi ćete biti bez krivice, čisti, neokaljani. Jer umeće sticanja prednosti ogleda se u sledećem: U životu se morate boriti često na 2 velika frona, na spoljašnjem gde vreba neprijatelj i na unutrašnjem gde su sve vaše kolege i prijatelji, saradnici. Ovo je najteža vaša borba, a često se vodi istovremeno na oba ova fronta. I najviše od svega ova borba iscrpljuje. Svaki unutrašnji rat jeste prljav. I čim se požalite na svoje kolege bićete isključeni i izbačeni iz svake društvene komunikacije. I niko vas ne može takao šarmantno prevariti kao vaše kolege, jer su oni neopisivi prevaranti. A svakodnevne bitke mogu biti jako opasne. I ljudi koji pate od kompleksa niže vrednosti stoga navlače maske te glume samouverenost i glume prijatnost, a oni su zapravo veliki uobraženi paranoici, te se čuvajte opasnih kolega, jer stalno će kovati neku zaveru i laž protiv vas. A zatim pričekajte da se vaš neprijatelj kao meta sam po sebi uništi. I ostanite uvek po strani, a glasine neka neko drugi rasprši. Ponašajte se tobož prijateljski i ponudite mu pomoć i savet. A možete i da ga odbacite, jer vaše su ruke čiste i neukaljane. I neka svaki opasan kolega padne sam od svog mača.

Strategija 29: ”Uzimajte male zalogaje”, a zove se: ”Strategija svršenog čina”. Opasno je biti preterano ambiciozan. Jer će vam samo zavideti. Te stoga jedite samo male zalogajčiće, gutajte samo male teritorije, igrajte samo na male uloge, i krećite se samo ispod dometa neprijateljskog radara, kako se ne bi sagledali vaši budući potezi, sa kojima ćete napraviti imperiju. Ambiciozni mogu i da puze, ali mogu i da lete. Brz uspeh donosi i kobne greške.Bolje je imati hiljadu malih pobeda, hiljadu malih koraka, jer oni vode u najveće uspehe. A ključevi ratovanja su: Svako nešto želi, a ako je to što želite malo i nevažno, sitno, onda vaš neprijatelj neće krenuti protiv vas, jer slabo ko ratuje kad je ulog sitan i nebitan. Jedite samo male zalogajčiće i gricnite sitno od svega onoga što želite, a budite strpljivi. U prirodi sve što je krupno raste mnogo polako. I čim se ukaže prilika, vi zagrizite više i jače, i sve tako dok svoje željeno carstvo neuvećate dovoljno. I to je kao da jedete artičoku, listić po listić.

Strategija 30: “Prodrite u um neprijatelja”, a zove se: ”Strategija komunikacije”. Svaka komunikacija jeste vrsta rata, a cilj velikog stratega jeste da okupira i kontroliše neke druge umove. I neka vaše reči budu dakle aktivne, i čuvajte se pasivnog premišljanja. Jer najbolje pričom i rečima utičete na druge. Ključevi ratovanja su: Do ljudi treba dopreti jako duboko, najdublje, mnogo duboko ispod same površine svih blebetenja, duboko ispod njihove linije odbrane. A ćutanje je dobro, ćutanje je zlato, jer ono često kazuje mnogo više nego milion izgovorenih reči. I tek kad dobijete svoje pristalice možete govoriti i otkivati svoje prave stavove. U ratu kao i u politii nije važno ono što je kazano, rečeno, nego su važni samo rezultati njihovih ishoda i akcija, dela. Jer reči lažu, a dela i akcije, rezultati ne lažu. I teško je promeniti nečije gledište, isto kao što je teško i ratovati. A morate biti čak i grubi, a ako nema komunikacije nije kriva glupa publika, već komunikacija koja je bila samo nestrateška. Bodež ima oštar vrh i on se savršeno dobro zariva u najveće moguće dubine.

Strategija 31: “Uništavanje iznutra”,  a zove se: ”Strategija unutrašnjeg fronta”. Rat možete povesti samo protiv vidljivog neprijatelja. A sve što počne da truli iznutra propada. Ključevi ratovanja su: Kako osvojiti opasnu i dobro čuvanu tvrđavu? Opsadom i teranjem zatočenog življa unutar zidina na pomor od gladi. No, postoji i druga vrsta strategije. Ljudi iza zidna su već zatočeni. Oni su uspaničeni, uplašeni, i nemaju izbora. I zato treba pogoditi njihovu unutrašnjost, kopanjem podzemnih kanala i potkopavanjem zdina. A možete unutar tvrđave ubaciti i svoje ljude, uhode, kao što se vidi na primeru ubačenog Trojanskog konja.  A možete početi sarađivati sa pobunjenicima iza zidina, te neka to budu vaši saveznici. A zidine i umovi obaraju se najlakše ako se prvo počne rovariti iznutra. Pobednik jeste samo onaj ko uspe da se neprijatelju uvuče u um i srce. I kad su ulozi veliki, onda je zavera najbolja strategija. U ratu moral je od najveće važnosti. I budite kao termiti koji nagrizaju drvo, strpljivo, i neprimetno.

Strategija 32: “Dominirajte naizgled se pokoravajući”, a zove se: ”Pasivno-agresivna strategija”. Agresija je svaki pokušaj da naterate ljude da rade sve po vašoj volji. Agresivnost se može prikriti iza maske prijateljstva. No, budite vladar situacije. I prikrijte svoju napadačku težnju. I neka se osećaju krivim kada vas napadnu i optuže. Jer nećete pobediti ako se borite  sa protivnikom koji je bespomoćan. Ključevi ratovanja su: U životu ništa nije jednostavno, kao ni u ratu, a ljudi su mešavina lošeg i dobrog, dok njihove namere mogu da budu dvojake, te da nanose više štete. I sve je dvolično u ovom svetu. A neko može biti tako ljubazan, a zapravo on potajno kuje zeveru i čini sabotaže, i poput najveće štetočine podvlači vam se pod rođenu kožu. A onaj ko je danas bio ljubazan, već sutra prema vama može biti mnogo pokvaren. Ljudi menjaju svoja raspoloženja prema vama. Najviše zbunuje dvojakost, dvoličnost, te u isti mah neko može biti i ljubazan i pokvaren, te nema lepšeg pasivno-agresivnog načina ratovanja. Postoje dve vrste ovog ratovanja. Prva se zove “svesna strategija”, a druga se zove “polusvesno ili nesvesno ponašanje”. Neprijatelj u ratu ne može da vam pročita misli, ali može da pročita vaš spoljašnji izgled. Veliki strateg može se lažno predato, te obzaniti da je pregažen i poražen, a to je dakle dovoljno da se skupi nova snaga za neki novi rat. I treba biti prava pustinjska lisica. A svako mora biti dobar glumac na svoj način, jer ništa ne lomi neprijatelja nego naša dvosmislenost. Prikrijte  sve svoje ambicije. I ostanite pasivni dok vam drugi ne priđu. I čuvajte se svoga kolege koji je prema vama ljubazan, a iza leđa vas ogovara. I nemojte osećati nikad krivicu, posebno ne, jer znate da je krivica njihova, njegova. A onaj ko oseća krivicu zauvek ostaje pod vlašću i uticajem moći drugih. Dakle radite mnogo na sebi. I izbrišite svaki osećaj svoje lične krivice. Zatim zauvek izbacite neke ljued iz svog života, a najpametniji su oni koji se isključe sami, i koji su pribrani. Iz potaje i najdirektnije moguće uzvratite udarac na udarac. I oslobodite se podmuklih uticaja takvih ljudi. I budite snažna reka koja nezaustavljivo teče, a svako ko pokuša da na toj reci napravi branu i barijeru videće da ta reka postaje energijom svojom još jača, i veća. A kad je reka jaka, opasnost se širi na sve koji bi reku da zaustave. I morate promeniti tok reke, i usmeriti je tako da reka bude samo u vašoj službi. Ovo samo dalje govori da najslabiji mogu potčiniti one najjače.

Strategija 33: ”Nasiljem posejte paniku i nesigurnost”, a zove se: ”Strategija lančane reakcije”. Strahovladom možete paralisati ljudima volju, ali tada morate pribeći privremenom nasilju, te učiniti da se ljudi osete dosta ugroženo, i morate posejati veilki strah, morate izazvati beznađe, očaj, mnošto nepridviđenih reakcija, a u te svrhe neka vam posluže masovni mediji koji i služe da se mišljenje i slobodna volja vaših ljudi što bolje prekroji. I stvorite iluzije. I povedite veliki rat nerava, koji će preživeto samo oni uravnoteženi. A ključevi ratovanja su: Živeti život koji je pun straha nepodnošljivo je, a najveći strah jeste strah od budućnosti koja nije izvesna. A kad nastane panika to je nasilje, a nasilje se koristi u mnogim velikim strategijama. I sve se stavlja tada na probu i sve se iskušava. Nasilje najviše koriste male grupe, koje su posveće svom cilju, a njihova glavna strategija jeste da izazovu što više nereda i haosa. Svoju malobrojnost pretvaraju u moćno oruđe, a što je baš tipično za sve teroriste. Jer terorista baci kamen i tako izazove lavinu. Njima odgovara rasulo i haos. Nasilnici su obično slabi i očajni. Teroristi žive izolovani, kriju se, i žive otuđeno od društva, imaju svoje mreže. Terorista godinama čeka da vas dokusuri, uništi. Oni su neuhvatljivi, rasprostranjeni, povezani svojim radikalnim idejama. Oni seju paniku, seju haos, seju političku podeljenost, a to samo stvara sliku da su moćniji nego što zaista i jesu. Teroristi se samo velikim strpljenjem mogu iskoreniti. A najbolje jeste ubaciti se u njihove redove, a možete iscrpljivati njihove novčane tokova od kojih oni uvek zavise. Društvo ne može postati talac te šačice ljudi. To je kao talas plime, koji uzburkava, i potresa, nadolazi, i postaje još veći talas, ubrzan talas, silovit, koji se razbija na obali snagom svoje razorne moći.

(kraj knjige)  

  

ŽALOSNA GOLUBICA – CHRISTINE QUINTASKET (1884-1936)...

 

Godine 1936 Žalosna golubica bila je Indijanka Salish. Salish narodi su autohtoni narodi američkog i kanadskog pacifičkog severozapada, identifikovani po korišćnju sališkog jezika kojim su se razlikovali od protosališskog između 3000 i 6000 godina. Njen otac bio je pripadnik Indijanaca Okanogan, ali je napustio ženu i porodicu. Bila je prva Indijanka koja je pisala i objavljivala romane.

Rekla je Christine Quintasket: "Sve na zemlji ima svoju svrhu, svaka bolest svoju biljku da je izleči, a svaka osoba svoju misiju. Ovo je indijska teorija postojanja"...

Ožalošćena golubica (rođena Christine Quintasket) ili Humshuma bila je Indijanka Okanogan (Syilks), Arrow Lakes (Sinixt) i Colville, najpoznatija po svom romanu „Cogewea, the Half-Blood“ iz 1927: „Prikaz stočarskog područja u Velikoj Montani“ i njeno delo iz 1933 „Kojotske priče“.

„Cogewea“ bio je jedan od prvih romana koji je napisala Indijanka žena i koji je imao žensku glavnu junakinju. Roman istražuje život Cogewea, heroine mešovite krvi čije su veštine stočarstvo, veština jahanja i hrabrost – veoma zapažene i veoma poštovane od strane kauboja prvenstveno mešanih rasa na ranču u indijanskom rezervatu Flathed. Istoimena glavna junakinja unajmljuje žutokljunca istočnjaka, Alfreda Densmora, koji ima nacrte za Cogewea-inu zemlju, koju je dobila kao glava domaćinstva na parceli prema Dawes-ovom zakonu.

„Priče o kojotu“ (1933) jeste zbirka onoga što je Žalosna golubica nazvala folklorom Indijanaca.

Quintasket je rođena između 1884 i 1888 u porodici Joseph Quintasket i Lucy Stukin, a Quintasket bilo je prezime koje je njen otac uzeo od svog očuha. Takođe joj je dato autohtono ime, Humishuma.

Žalosna golubica bio je njen pseudonim koji je izabrala u odrasloj dobi kada je odlučio da postane pisac. Ime je zasnovano na tradicionalnim pričama Colville, a Žalosna golubica bila je žena Salmona koji je izvor života. U početku je koristila u pravopisu „Morning Dove“, a onda ga je ispravila nakon što je posetila muzej u Spokane-u.

Humishuma, je takođe poznata kao Christine Quintasket, rođena „u Mesecu lišća“ (aprilameseca) 1888 u kanuu na reci Kootenai u blizini Bonners Ferry, Ajdaho.

Njena majka Lucy Stukin bila je poreklom Sinixt (Jezero) i Colville (Skoyelpi). Lucy je bila ćerka poglavice Sinixta Seewhelken-a i žene iz Collvile. Christine je provodila mnogo vremena sa svojom bakom Collvile po majci, učeći od nje pripovedanje.

Christinin otac bio je Joseph Quintasket, mešovita rasa Okanagan. Njegova majka Nicola bila je Okanagan, a otac Irac. Odrastao je uz majku i očuha. Dok je živela u rezervatu Collvile, Christine Quintasket bila je upisana kao Sinixt (Jezero), ali se identifikovala kao Okanogan. Plemena su se delila na srodne jezike i neku kulturu.

Humishuma je naučila engleski u školi. Pohađala je školu „Svetog srca“ u misiji Goodwin u Wardu, blizu Kettle Fallsa u Vašingtonu, a kasnije „Industrijsku indijsku školu“ Forth Shaw u blizini Great Fallsa, Montana, gde je bila pomoćnik nastavnika. Nakon što je Thereza ​​Broderick pročitala „The Brand: A Tale of the Flathead Reservation“, bila je inspirisana da postane pisac. Želela je da opovrgne Broderickov pogrdni stav o starosedeocima. Njeno poznavanje engleskog jezika učinilo je da su je cenili njeni sunarodnici domoroci i savetovala je lokalne domorodačke vođe. Takođe je postala aktivna u domorodskoj politici. Pomogla je plemenu Okanogan da stekne novac koji su im bili dužni.

Quintasket se udala za Hectora McLeoda, pripadnika naroda Flathead. Dok je bila udata za McLeoda, pohađala je koledž Calgary u Alberti gde je studirala biznis (poslovanje) i kompoziciju. Kada se McLeod pokazao kao nasilni muž; razveli su se. Godine 1919 ponovo se udala za Freda Gallera iz Wenatchi-ja.

Quintasket je umrla od gripa 8 avgusta 1936 u državnoj bolnici u „Medical Lake“-u u Vašingtonu.

Roman Žalosne golubice iz 1927 istražuje temu uobičajenu u ranoj indijanskoj fikciji: nevolju mešanokrvnih (ili „rase“), koji žive i u obe, u belačkoj i u indijskoj kulturi. Indijanci tipično mešovite rase imali su indijanske majke i bele očeve. Mnogi takvi sindikati (bračne zajednice) nastali su između trgovaca krznom ili trapera i domorodačkih žena. Kasnije su se i drugi istraživači oženili Indijankama. Postojali su jaki savezi stvoreni između plemena i trgovaca u braku njihovih ćerki sa Evropljanima.

U romanu Cogewea ima dve sestre po imenu Julia (stariju) i Mery. Nakon što im majka Okanogan umre, njihov beli otac ih ostavlja da bi se pridružio zlatnoj groznici na Aljasci, pridružujući se desetinama hiljada muškaraca koji su tamo migrirali. Njihova baka po majci Stemteema odgaja devojčice kao Okanogan. Nakon što se Julia uda za belog rančera, ona uzima svoje mlađe sestre na njegov ranč koji se nalazi unutar granica indijanskog rezervata Flathead. (Mnogi belci su kupili nekretnine u rezervatima na Zapadu.)

Cogewea se uskoro udvaraju Alfred Densmore, beli udvarač sa istočne obale, i James LaGrinder, nadzornik ranča, koji je mešanac. Njene sestre su imale suprotne stavove o ovim muškarcima: Julia odobrava Densmora, ali Mery je sumnjičava prema njemu. Cogewea i Jim imaju srećan kraj.

Žalosna golubica je sarađivala na ovom delu sa svojim urednikom Lucullus-om Virgil McWhorterom, belcem koji je proučavao i branio Indijance.

Žalosna golubica bila je nova autorka i smatrala je da je McWhorter kao urednik u velikoj meri promenio njenu knjigu. U jednom od svojih pisama njemu, napisala je:

„Upravo sam prešao preko knjige 'Cogewea' i iznenađena sam promenama koje ste napravili. Mislim da su u redu, a vi ste napravili ukusan preliv kao što bi kuvar uradio sa finim obrokom. Sigurno sam bila zainteresovan za knjigu, a muž ju je pročitao, a takođe i svi ostali članovi porodice su zanemarili kućne poslove dok je nisu pročitali od korice do korice. Osećala sam se kao da je to tuđa knjiga a ne moja uopšte. U stvari, završnu obradu ste vi tu postavili, a ja to nikada nisam videla“.

Žalosna golubica je pristala na izmene, a kasnije mu je napisala: „Moja knjiga „Cogewea“ nikada ne bi bila ništa drugo osim jeftinog papira na kome je bila napisana da mi nisi pomogao da je dovedem u formu. Nikada ti ne mogu vratiti".

Roman je jedan od najranijih romana koje je napisala Indijanka žena i objavljen u Sjedinjenim Državama, i jedan od najranijih romana Indijanaca u kojima se pojavljuje ženski protagonista. Usledilo je „Wynema, Dete šume“ (1891), o Muscogee (Creek), autorke Sophia Alice Callahan iz Maskodžija (Krik), koji je ponovo otkrivena krajem XX veka i objavljen 1997 u naučnom izdanju.

Naučno izdanje časopisa “Cogewea“ objavio je Univerzitet „Nebraska Press“ 1981 godine i tek treba da izađe iz štampe.

Godine 1933 Žalosna golubica objavila je „Priče o kojotu“, zbirku legendi koje su joj ispričale njena baka i druge plemenske starešine.

Predgovor poglavice Usparvnog medveda u ovoj knjizi uključuje sledeće reči: "Ove legende su o Americi, kao i o njenim planinama, rekama i šumama, kao i o njenim ljudima. Oni pripadaju!".

Žalosna Golubica je naučila da pripoveda od svoje bake po majci i od Teequalt, starešine koja je živela sa svojom porodicom kada je devojčica bila mlada. Na nju su takođe uticali romani pulp-fiction, koje joj je njen usvojeni brat Jimmy Ryan davao da čita. Navela je roman „The Brand: A Tale of the Flathead Reservation“ autorke Therese Broderick kao inspiraciju da počne pisati. Bila je dirnuta da se suprotstavi onome što je mislila da je pogrdno predstavljanje domorodačke kulture u Broderickovom romanu.

Njeni radovi su:

„Cogewea: The Half-Blood“ (1927);

„Priče o kojotu“ (1933), 27 priča, 229 strana, objavljen na španskom kao „Cuentos Indios del Coyote“, Paloma Triste (Ožalošćena golubica), a kraće (17 priča) engleska verzija kao „Mourning Dove's Stories“, 117 strana, 1991;

„Priče o Okanogan“-ima, (1976);

„Ožalošćena golubica: Salishan-ova autobiografija“ (1990).

U proleće 1916 godine izjavila je da želi da razbije stereotipe belaca o američkim Indijancima, kazavši: „Sve je pogrešno, ova izreka da se Indijanci ne osećaju tako duboko kao belci. Mi osećamo, i uskoro će neki od nas moći da uvaže svoja osećanja i tada će se otkriti pravi indijski karakter".

Godine 1918, piše: „Postoje neki koji postaju sumnjičavi prema mojim željama za folklorom i ako Indijanci saznaju da će njihove priče stići u štampu, sigurna sam da će mi biti teško da dobijem još legendi, a da ne platim novac za njih. Belac me je razmazio i pokvario mi polje rada. Ovaj gospodin James Teit je sakupljao folklor među Indijancima i plaćao je pet dolara po komadu za dobre indijanske legende“.

Izvor: „Wikipedia“

(prevod sa engleskog)

BRUCE LEE...

 

„Nema ubojitijeg 

(smrtonosnijeg) oružja

nego što je to volja“...

 

(prevod sa engleskog)

BRUCE LEE...

 

„Najopasnija osoba jeste ona

koja sluša, razmišlja i posmatra“...

 

(prevod sa engleskog)

VELIKA BRILJANTNA STRATEGIJA RATA...

 

Četvrti deo knjige Roberta Grina, a pod nazivom „Rat, 33 strategije“, nazvan je „Napadačko ratovanje”. Najveće  opasnosti u ratu, pa i u životu nastaju kad udari nešto neočekivano, iznenadno, i ima silinu jačinu, da dalje stvara samo paniku, konfuziju, metež. I zato treba pre tog neočekivanog napada preduzeti svoju ofanzivu, a često nije dovoljna samo dobra stratgeija, već je više poželjno biti smeo i biti drzak strateg-ratnik, biti mudar.

Dvanaesta strategija glasi: “Izgubite bitke ali dobijte rat“, a zove se “Velika strategija“, pod kojom se podrazumeva da mnogo toga morate izračunati i predvideti unapred, jer samo ova strategija donosi kraj vaše bitke, kraj vašeg rata i konačno pobedu, po onoj izreci koja kaže: „Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje“. Ključevi ratovanja sastoje se u sledećem: Ljudski rod treba da stremi nečem mnogo višem, da što bolje iskoristi moć svoga razuma, da bude praktičan i da poput Odiseja unapred razmisli pre nego što nešto učini. A ovo su sobine samo velikog talentovanog stratega, a najmudriji stratezi uspevaju da dosegnu daljine. Veliki strateg svoje najveće životne izazove prebrođava lako. Veliki strateg uči od svoje prošlosti, ali ima i jako dobar osećaj za budućnost, i sposoban je da predvidi šta mu budućnost donosi, jer je on dalekovidac. Veliki strateg se ne postaje u školi, niti je dovoljno višegodinšnje bubanje i učenje strateške nauke, jer velikom strategu potrebno je samo da poseduje racionalan um i da njime onda stvori svoju viziju. Borba velikog stratega je dakle samo razumna. Njegovi ciljevi su realni, a on sam kao strateg je nepristrasan. Za veliku strategiju potrebna su ova 4 principa. Prvi – usredsrediti se na neki veći cilj i konačnu sudbinu. I treba znati da naš cilj nije isto što i naša želja. Sve mora biti zasnovano na čistoj realnosti. Najvažnije od svega jeste ostati mnogo motivisan i biti izuzetno hrabar. Drugo – svoja viđenja treba mnogo proširiti. A veliki strateg ide i kroz vreme i kroz prostor, i kroz vodu i kroz vatru. Njegovi vidici su mnogo široki, a svet posmatra svojim nepristrasnim očima. Svoja čula veliki strateg podešava svakoj političkoj situaciji. Robert Grin kaže: “Biti političan znači razumeti ljude – gledati stvari njihovim očima“. Treće – treba počupati svo problemtično korenje, i neprijatelja saseći još u korenu. Naša vizija pored svoje širine i daljine, mora imati i svoju najdublju dubinu. I potrebno je mnogo kopati u same najveće dubine dubina, i u korenu otkriti probleme, koji će se samo čupanjem rešiti. Četvrto – prema cilju treba ići zaobilaznim putem. U planiranju strateg mora biti oštrouman i mora izabrati samo zaobilazan put. U svakoj borbi najvažniji jeste onaj prvi korak. A ukoliko nešto pođe naopako, onda veliki strateg u dubinama samog sebe nađe mnogo širu viziju. Morate biti na vrhu planine, izvan bojnog zadimljenog polja, daleko od ratnog meteža i vreve, jer jedino tu strateško sagledavanje postaje jasno. Robert Grin veli: “Samo s vrha planine general može da upravlja ratovanjem“.

Trinaesta strategija: “Upoznajte svog neprijatelja“, a zove se: “Obaveštajna strategija“. U svojimrukama strateg mora držati dva ključa, onaj za kontrolisanje, i onaj za obmanjivanje i lukavstvo. Treba pokupiti sve signale koji se emituju. Treba mnogo posmatrati, razmišljati, izvlačiti informacije, i tako upoznavati psihološke slabosti svog neprijatelja i učinite sve kako bi njegov um postao labav i mlitav, kilav. Ključevi ratovanja su: Najveću moć neće vam dati vaši resursi, već vaša sposobnost da ljude pročitate kao mnoštvo knjiga. Možete se naravno osloniti i na vaše špijuni, ali svaki vaš špijun ipak je samo nepouzdan, jer je sklon filtraciji nakupljenih informacija, a i među špijunima ima uvek dvostrukih igrača. Ljudi nisu nedokučiva tajna, nisu enigma,  i mogu se pročitati vrlo lako, a obaveštajna igra evo počinje. Ljudi će svesno prikrivati mnogo toga, ali će se podsvesno otkrivati. I odaće ih njihovi signali koje ispuštaju, njihova mimika, njihova boja glasa, njihovi gestovi. A najvažnije jeste da ljudi ne znaju da ih vi mnogo posmatrate I opservirate potajno. I postavite što manje pitanja ljudima, a oni će se opustiti, zato što nemaju pojma šta vi sa njima zapravo strateški igrate. A sve dobijene informacije morate naširoko protumačiti dalje. Teško je pročitati šta sve ljudi skrivaju ispod svoje maske, ali nije nemoguće da znate. A za uništenje neprijatelja ponekad je dovoljan samo jedan sitan detaljčić. Najbolje jeste i biće ako imate bar jendog prijatelja na pravom mestu, jer taj vam je odani saveznik u špijunaži mnogo vredniji nego čitave mreže angažovanih i uposlenih špijuna. A najbolji su uvek unutrašnji špijuni, posebno oni iz neprijateljskog okruženja. I zaposlite ljude koje je vaš neprijatelj otpustio, i tako uvek imajte mrežu više izvora i više špijuna. Važni su i materijalni tragovi poput ukradenih poverljivih dokumenta, spisi i zapisi, video snimci, tajno snimljeni razgovori, fotografije, itd. Informacija uvek mora biti sveža. Znajte d a svako od nas ima svoju senku, svoju tamnu stranu, kao i Mesec, stranu u kojoj se kriju sve slabosti, tajne želje i sebičluci. Senku ne možte videti nikad iz daljine, već joj morate prići najbliže. Uhodite svoj plen kao svoju senku sa manjeg odstojanja, tako da uhođeni ne primeti nikad koliko se sam odaje svojom senkom.

Strategija 14: „Nadvladajte otpor brzinom i iznenađenjem“, a zove se: ”Blickrig strategija“. Moćan je onaj ko ima brzinu udara i hitrinu napada. Najbolje je ponoviti lančano nekoliko hitrih udara, to neprijatelja čini uspaničenim i pometenim, sluđenim, zbunjenim, rastrojenim. Kod ovakvih brzih udara neprijatelj je uvek nespreman i zatečen. Ključevi ratovanja su: Zahvaljujući ovoj strategiji Nemci su olako maja 1940 okuprali Francusku, napadajući istovremeno i tenkovima i avijacijom i sa kopna i iz zraka. Neprijatelja dakle treba napasti naglo i odlučno, izvršiti veliki pritisak, i naterati tako neprijatelja da načini više nepromišljenih grešaka, jer brzina donosi živost. U brzom kretanju sve je manje šansi da se pogreši. To je isto kao kad iznenada dune oluja i udare gromovi i sve se prolomi, a najstrašnije u svemu tome jeste naglost, koja se graniči sa najvećim mogućim užasom.

Strategija 15: „Kontolišite dinamiku“, a zove se „Startegija primoravanja“. Morate biti lukaviji i inteligentniji od svog neprijatelja, te promenite svoj tempo, vršite manevre, vršite veliki pritisak, naterajte neprijatelja da pogreši, i ubedite ga da on tobož sada drži vas u svojoj šaci. “Umeće krajnje kontrole“ bilo bi sledeće: Kao veliki strateg ne smete mnogo verovati ljudima koji kažu da ih kontrola ne zanima, jer to su najveći manipulatori. Kontrola je nešto poput igranja šaha. I važno je steći što više kontrole nad šahovskom tablom, kao i nad ratnim poljem. Najbolji šahisti bili su najveći ratnici poput Hanibala, Napoleona i Romela (pustinjske lisice). Kontrolom utičete na svest svog neprijatelja. A morate ga dobro uplašiti, preplašiti, razbesneti, razjariti, uspaničit i i na kraju saterati ga u ćošak. Kontrolisati ga možete agresivno ili pasivno. I morate predvideti svaki njegov korak i to mnogo unapred, kao i u šahu kad svom rivalu predviđate svaki sledeći potez. I nametnite svoje raspoloženje neprijatelju, nametnite mu svoju dinamiku. Za krajnju kontrolu potreba su ova 4 principa. Prvo – držite neprijatelja na vrhovima prstiju, tako što će te načiniti neki nagli potez i zauzmite što bolji položaj. I pritisnite ga i obesrabrite i naterajte ga da vam odgovori. Drugo – promena bojnog polja. Premestite poprište svoje bitke na mesto ili u situaciju koja je neprijatelju nepoznata i budite “kontrolor dinamike”, a neprijatelj mora da se bori od sada samo po vašim uslovima. Treće – prisilite neprijatelja na grešku. Iznervirajte  što više možete svog neprijatelja, a onda ga dovabite u svoju klopku. Četvrto – budite vladar pasivne kontrole. I neka neprijatelj poveruje da je on tobože vladar situacije, te oštroumno i brzo postanite kontrolor pasivne agresije. I budite kao bokser koji je već svorio u meču svoj sopstveni ritam unutar ringa. Bokser dakle sam uspostaljvlja kontrolu, jer on je vladar prostora i vremena, ringa, onaj koji nagoni svog neprijatelja i rivala na mnoge greške, i onda ga prvo mentalno obara i ruši, melje, a onda ga obara i fizički nokautira. I pobednik je onaj ko ima kontrolu u ringu, a ne onaj ko ima najjači udarac pesnice.

Strategija 16: “Udarite gde boli“, a zove se: “Strategija središta ravnoteže“. Ako dakle znaš šta tvoj neprijatelj najviše ceni i voli na svetu, onda znaš nejgovu najboljniju tačku i tu moraš udariti mučki. Za neke je slaba tačka bogatstvo, za neke popularnost, za neke visoka pozicija, za neke porodica, za neke deca. Ključevi ratovanja: Umesto da veliki strateg gubi svoje vreme na pitanja  u čemu se sve ogleda materijalna snaga njegovog neprijatelja, on postavlja druga, mnogo važnija pitanja i otkriva šta pokreće njegovog neprijatelja, u čemu je njegova žilavost i izdržljivost, u čemu je skriveni izvor njegove snage. Ispod spoljašnje snage i sile, često se nalazi mnogo slabosti. I neprijatelja treba udariti u samo središte, u centar,  u srce, i izbaciti ga iz ravnoteže. A najvažnije jeste rasturti neprijatelja i iseći mu sve kanale komunikacije. Zato, neka nastane haos i panika, lom, u neprijateljskim redovima. I svojim udarcima potkopajte neprijatelja što više i što jače. I sterajte svog neprijatelja pred zid tako da više nema kud dalje. I nađite slabe strane toga zida, a onda potkopajte zid i srušite ga do temelja.

Strategija 17: “Porazite protivnika u pojedinostima“, a zove se: “Strategija zavadi pa vladaj“. Posejte seme raskola iznutra kod svog neprijatelja, oslabite ga iznutra, napadnite njegov um, zavadite neprijatelju oči u rođenoj galvi, izazivajte unutrašnje sukobe, pravite raskole. Ključ ratovanja bio bi sledeći: Danas je najdelotvornija upravo ova strategija “zavadi, pa vladaj”. I otuđite ljude, neka se osame, neka budu nezaštićeni, slabi, sami, izolovani, nejaki, uspaničeni, smućeni. Podelite neprijatelja iznutra što više. I razbijte sva uporišta njegove moći, ugrozite njegovu organizaciju. I stvorite veliko nezadovoljstvo iznutra, stvorite nesglu kako bi nastalo dalje mnogo sitnih frakcija. I umnožite probleme svom neprijatelju, a svaki ogorečni i svaki izdvojeni ubrzo će izumreti. I to je kao jedan mrtvo zavezan čvor, a ima hiljadu čvorova u sebi, koji je sve zamršeniji, ali koji posle nekog vremena mora biti posečen mačem kako bi bio odvezan bez suviše pomučavanja.

Strategija 18: „Izdvojite i napadnite slabo krilo neprijatelja“, a zove se: “Strategija okreta“. Postoji mnogo bolji način od direktnog napada, a to je da protivniku odvratite pažnju na prednju liniju fronta, a vi ga onda mučki udarite sa one strane na koju ne računa. To je njegovo bočno mekano i ranjivo mesto, nebranjeno, nezaštićeno. A ključevi ratovanja su: Sakrijte svoje namere, tragove, i razoružajte neprijatelja, razorite preosetljiv svaki ego, prisilite neprijatelja da vam otkrije svoju slabu stranu, namamite ga da ishitreno krene na vas, neka se sam upeca. I neka bude bočni ili krilni napad sada. I neka neprijatelj bude u najlošijoj mogućoj svojoj poziciji. I neka mu bude jako teško da se od vas odbrani. Gle, jastog je sada vaš neprijatelj. No, samo izgleda teško osvojiv, jer deluje zastrašujuće, pošto ima oštra klešta, ima tvrd oklop, ali ako ga ščepate sa prednje strane biće loše po vas. Ali, ako ga prevrnete na leđa pomoću pruta otkrićete svu njegovu meku i najranjiviju nebranjenu stranu.

Strategija 19: “Opkolite neprijatelja“, a zove se: “Strategija poništavanja“. Nađite pukotine kod vašeg neprijatelja, osvetite mu se. I opkolite ga, a onda ga pritisnite. I presecite mu sve puteve što vode u svet spoljašnji. I napadajte iznenada i skršite svom neprijatelju svu snagu. I stavite mu omču oko vrata i porazite ga konačno. I opkolite ga ponovo, i opoklite njegovu svest. A ključevi ratovanja su: Ko bude ovako opkoljen, on će preplašeno reagovati, jer biće zatvoren, i suziće se njegove sve mogućnosti. Izgubiće kontrolu nad svojim emocijama. I grešiće. I biće u sve goroj situaciji. I  neće imati gde da pobegne. I izgubiće naposletku svoj razum, jer biće izluđen. A veliki strateg dobro koristi i iskorišćava psihološki prostor svog protivnika. Moć opkoljavanja jedino je pshiloške prirode. A najlakše je opkoliti sve arogantne, nasilne i nesmotrene neprijatelje. I postavite neprijatelju omču oko vrata i neće se izvići više živ nikada.

Strategija 20: „Oslabite neprijatelja“, a zove se: “Strategija žetve kada je zrelo“. Najbolje su lake i brze pobede, jer ne iscrpljuju i nisu preskupe. Dakle, navedite neprijatelja u svoju klopku, te izazovite haos u njegovim redovima. I zbunite ga, a on će pod naletom najmanjeg vetra, poput prezrelog voća opasti pravo u vaše šake. Manevarsko ratovanje: Neprijatelja morate loviti kao divljač. A genijalan je samo onaj ko poznaje veštinu manevrisanja, a to je retka i dragocena sposobnost, čist talenat. Vaša pobeda zavisi od toga koliko iscrpite vašeg neprijtelja. A morate biti prefigani da biste vodili tzv. “rat satiranjem”, kakav vole i vode Evropljani i Amerikanci. Kinezi su ratovali mnogo drugačije, mudrije. Oni  nisu uništavali svog neprijatelja krvavo, već su ga slabili i izbacivali iz takta i ravnoteže, i to pre nego što borba i započne. I terali su Kinezi sve svoje neprijatelje da se bore uzbrdo, da im Sunce dolazi i bije pravo u oči, da ih zaslepi, na tesnom prostoru, gde nema mesta za manevar, a o čemu je najviše pisao veliki ratnik strateške veštine Sun Cu. U Evropi Napoleon najbolji je bio u izvođenju samo manevarskog načina ratovanja. Jer ove borbe su manje krvave. A postoje 4 principa manevrisanja. Prvo - treba smisliti plan bočnih grana.Važno je zauzeti najbolju moguću poziciju. Drugo – sebi treba dati manevarski prostor. Treba izbegavati mrtve uglove. I samo rasterećen um može da stvori nešto vredno. Treće – nametnuti neprijatelju dilemu, a ne problem, jer neprijatelj svaki problem može da reši, ali dilemu i ne. Četvrto – izazivanje što većeg nereda. I srušite neprijatelju svaku sposobnost da donese zaključak o vama. Nered koji ste stvorili može se kontrolisati. Neprijateljev nered je rušilački. Vi ste zapravo žetelački srp koji kosi najvišu zelenu travu i nezrelo klasje olako ako je oštar, a najlakše srp kosi zrelo žito, čak i srp koji je mnogo tup. Vinston Čerčil je govorio da se bitke dobijaju ili pokoljem ili manevrom,  a najbolji generali po njemu jesu samo oni koji izbegavaju pokolj i pribegavaju manevru.

Strategija 21: “Pregovarajte dok napredujete“, a zove se: “Strategija diplomatskog rata“. I ne treba nasesti na tu priču o pregovorima. Te nastavite da napredujete i prisilite neprijatelja da prihvati sve vaše uslove. I neka vas bije glas da ste tvrdi, da ste orah, da ne pristajete na kompromise. I Makijaveli govori da nisu svi ljudi dobri, već da su većinom pokvareni, da neće održati reč koju su za pregovaračkim astalom dali, a vladari sup o njemu skloni čak i verolomstvu, te tako i svaki veliki strateg ne bi trebao mnogo da mari na neke reči izrečene prilikom pregovora. Ključevi ratovanja su: Ljudi su ljubazni, ali samo kad od toga imaju neki svoj interes. I kad primorate svog neprijatelja na nagodbu, onda ste dobili i prostora da napravite i neke svoje ustupke. I ne treba klonuti, te budite jaki, ljutiti, zahtevajte, tražite, zadržite samopouzdanje. Pregovarači mogu biti dvojaki, te ili su ratnici ili su vlasnici radnje. Ratnik pregovara da bi dobio na vremenu, da bi ojačao svoju poziciju, a vlasnici radnje vole da se trgovački pogađaju za obe zavađene strane, a obično se sukobe sa ratnikom. Ratnici su vešto prikriveni kao pregovarači, pa prvo odglume svoju ljubaznost, a zatim pokažu zube i svoju ljutu ratničku narav. I ratnik je kao čovek koji u ruci drži štap, a svako ko drži štap u ruci deluje nam strašno, jer znaju ljudi da udarac tim štapom, batinom, donosi bol. I zato sa njim pregovaraju, da ne bi osetili bolni udarac štapa-batine. Pregovara se samo dok se napreduje.

Strategija 22: “Naučite kako da završite posao“, a zove se: “Izlazna strategija“. Prolazi dobro samo onaj ko sve svoje počete poslove zna da dobro završi, a to znači da znate kad treba zastati, kada prestati, kako se sačuvati od iscrpjivanja, kako ne dozvoliti da vas neprijatelj uvuče u svoje konflikte, znati kada je pravi čas da se nešto okonča i završi, pritom biti energičan i imati dobar osećaj. Važan je NAČIN na koji ste došli do svoje pobede, važno je izbegavati sukobe i zakomplikovane situacije koje su bezizlazne. Ključevi ratovanja su: Postoje 3 vrste ljudi. Prvi su sanjari i pričalice, koji sve započinju sa mnogo entuzijazma, imaju veliki početni nalet energije, koja zatim utihne, usahne, kad se nađu u svetu u kome posao treba da se završi. To su maštoviti emotivci koji žive u sadašnjem trenutku, te brzo izgube interesovanje, čim nešto novo primete na vidiku. I na njihovom astalu leži gomila nezavršenih poslova, a svi poslovi urađeni su samo dopola ili napola. Druga vrsta ljudi su oni koji sve što počnu, sve i završe. I oni su blago nezadovoljni. Oni izgube svoj početni polet, takođe, ali ipak ubrzaju sve i završe to što su započeli, te tako nekako skrpe svoje projekte, koji nemaju trajnosti,  nemaju odjeka. Nesigurnu su kao i prva vrsta ljudi – pričalica i sanjara. A treća vrsta ljudi jesu oni koji se razumeju u zakon moći i strategiju, te za njih kraj svega ima svog značaja, jer će odjeknuti u svesti ljudi. Rat koji se dobro počne, a završi se loše, nikad neće ostati zapamćen. I nije bitno završiti započeto, već je bitan NAČIN na koji se nešto započeto završava, a mora se završiti uvek dobro, energično, bistre glave, jer će to ostati u pamćenju. Samo ovi ljudi imaju jasan plan. I kad zastanu, stanu, oni postaju jako strpljivi i racionalno razmišljaju. Oni planirajui šta će biti posle kraja, a takvi ljudi stvaraju ono što je dugoročno, trajno: stvaraju mir koji je razuman, stvaraju umetnička dela i stvaraju karijere koje su plodotvorne. Dobar plan i pobeda nisu dovoljni, a ko kaže da jesu, taj je već postao žrtva svoje slave i svoga uspeha, ti su već zavedeni, i tako dalje takvi nam stvaraju nepobedive neprijatelje. Aveliki strateg mora imati još razvijeno “treće strateško oko”, kojim je usredsređen na budućnost, dok deluje u sadašnjosti, a ratove svoje okonča uvek na korisno. I ne sme se stati, ni prerano, ali ni prekasno. I sve se mora okončati u savršenom pravom času. Dobar strateg mora dobro podneti i svoj gubitak, poraz, na koji se dalje gleda samo kao na privremeni zastoj, jer kad gubite treba da izgubite sa velikim stilom. Ali, ubrzo sledi nova runda, neki novi rat, a vaša nova ofanziva će biti mnogo bolja. Porazi su najveći učitelji naši, jer porazi nas ojačavaju. A kao poraženi treba da budemo uspravni, dostojanstveni, bez trunke ogorčenosti. Vaš poraz biće seme iz koga će u budućnosti nići velika briljantna strategija. I neka vaš neprijatelj dalje ne zna šta nameravate dalje učiniti, neka budu neprijatelji mnogo napeti. I nastavite da se igrate sa njihovom pažnjom. I budite neizvesni i tajanstveni, šaljite dvosmislene signale, sumnje, nagoveštaje, jer tako sebi stvarate neku novu prednost za neku sledeću rundu rata i okršaja. I budite pritajeni i nikad oštroumniji. I budite Sunce koje iza sebe ostavlja svoje najblistavije pređene putanje, dakle Sunce čiji povratak svi požele.

(kraj IV dela)

 

THICH NHAT HANH…

 

 

Nije dovoljno samo patiti.

Moramo takođe biti

u kontaktu sa čudesima života.

Ona su unutar nas i svuda okolo nas,

posvuda, u bilo koje vreme”…

 

(prevod sa engleskog)

STRATEŠKA MOĆ ODBRAMBENE BORBE…

Treći deo knjige Roberta Grina “Rat, 33 strategije”, zove se “odbrambeno ratovanje”. Vojevati ovim stilom nije slabost, baš naprotiv, to je “vrhunac strateške mudrosti”. Rat mora biti ekonomičan, i voditi treba samo one ratove koji su nužni. U jednom času treba se iz rata povući, a onda dovabiti neprijatelja i svog agresora u jedan nepromišljen napad. A zatim sačekati da se neprijatelj dovoljno iscrpi, a onda na njega udariti kontranapadom. Da bi sve ovo mogli, morate najpre biti mnogo lukavi i morate dobro poznavati veštinu obmane. Ubedite neprijatelja da ste slabi, a onda tu svoju prividnu slabost pretvorite  u svoju najveću moguću pobedu, u trijumf.

Osma strategija: ”Pažljivo odaberite svoje bitke”, a zove se ”Strategija savršene ekonomičnosti”. Sve što imamo, posedujemo do neke ograničene svoje mere, bilo da je to naša energija, ili pak naša veština ratovanja. U opasnost tek upadamao ako pomislimo da možemo preći granicu svoje mogućnosti, jer nas sve to može iscrpeti i uništiti, raniti, ubiti. Borbe koje želimo da vodimo, moramo birati sa najvećom mogućom pažnjom. Prvo, izračunajte troškove ratovanja, izračunajte vreme koje ćete izgubiti, i povedite računa o osveti svog neprijatelja. I čekajte strpljivo, te potajno poktopavajte rovove svojih neprijatelja, ali nemojte odmah napasti prvi, napasti direktno. Ako treba da bude rata, onda neka bude rat po vašim uslovima igre. Udarite u najslabije tačke svog neprijatelja u njegovu Ahilovu petu i neka rat bude skup za vašeg neprijatelja, a jeftin po vas.

Grinovi “ključevi ratovanja” kažu ovako: Ako živimo u izobilju i raskoši postaćemo mekani, slabi, te zato nam u životu treba mnogo više šoka, da bi nas prodrmao i naučio da smo ipak živi. Moramo dakle biti ratnici, a biti ratnik to znači da živimo u stanju realizma. Ratnik nema kad da mašta i zamišlja, nema kad da sanjari, a svestan je svih svojih ograničenja, svoje smrtnosti, i strpljivo čeka svoj najsavršeniji potez, te da udari na neprijatelja uz što manje svog napora i truda. Armija koja se oslanja na skupu opremu, umno se olenji. Pobedu u ratu ne donosi skupa oprema, već strategija i znanje, dakle način kako to što imate u ratu možete najbolje da upotrebite. Ko ima manje, on je u ratu jako dosetljiv, on je kreativniji, on je prilagodljiviji i nadmudriće svog neprijatelja, čak iako se neprijatelj hvali svojom najboljom tehnologijom. Takvom ratniku vreme postaje najbolji saveznik, jedini saveznik. Robert Grin veli: ”Rat je ravnoteža ciljeva i sredstava: vojskovođa može imati najbolji plan da postigne određeni cilj, ali ako nema sredstva da ga ostvari, njegov plan je bezvredan”. U ratu svako ko bude zakidao i škrtario, osuđen je na poraz. A uspeće samo oni koji postignu meru zlatne sredine, i zadavaće nove udarce, i to ih više neće iscrpeti. Da bi bili u ratu savršeno ekonomični, prvo morate da se koristite lukavstvom i obmanom, dezinformacijama, propagandom. Zatim u ratu treba naći protivnika koji se može poraziti. U ratu se treba čuvati onih koji nemaju više šta da izgube. Moral podiže svaka lako stečena pobeda. Morate znati da podnesete gubitak, kao što morate znati kada se treba povići i odustati od rata. Vi ste dakle vešt plivač kome voda pruža silu otpora, a vi uporno lupate po toj silini otporne vodi, trpite njene talase, njene udare, jer rešeni ste da se krećete samo onom brzinom koju vam voda dopusti. Lepo je kazao Niče: ”Vrednost stvari nekad nije u onome što čovek njima postiže nego u onome koliko koštaju – ceni kojom ih plaća”.

Deveta strategija: “Preokrenite okolnosti”, a zove se ”Strategija kontranapada”. I nikad nemojte prvi nekoga napasti, niti prvi učinite počteni potez, jer to čuva tajnu vaše dalje strategije. I primite svaki udarac, i okrenite nestrpljenje svog agresora u svoju korist. I nema očajavanja i nema povlačenja, jer sve je preokretljivo, promenljivo. U jednom času sva vaša slabost postaje samo vaša snaga. A onaj ko je u defanizi obično je pobednik. I svaki vaš kontranapad vodi dalje ka porazu vašeg neprijatelja. Ljudi su po prirodi nestrpljivi i ne mogu da čekaju, a to je velika slabost. Ko u ratu bude mnogo strpljiv, ko se pritaji i pričeka, ko ume da oseti pravi trenutak za kontranapad, ko ume da iskoristi neprijateljeve greške u svoju korist, taj će pobediti. Situacija nikad nije beznadežna, jer svaki neprijatelj ima svoju slabu Ahilovu petu, svoje ranjivo i slabo mesto. Neprijatelj može imati ogromnu prednost, može imati mnogo novca, velike resurse, može biti snažan, ali kad mu prepoznate slabe tačke, pa i ako ste po snazi i ugledu samo mali, preokrećete situaciju samo u svoju prednost. Neprijatelj je ogroman bik, rogonja, koji napada vašu crvenu malu maramu, a na vama je da njegove rogove sputate, i učinite neupotrebljivim, a morate da naljutite i dobro iznervirate bika, koji će sve više jurcati. I tako ćete ga izmoriti, a onda će se desiti preokret i lako ćete saseći tu štrašnu životinju.

Deseta strategija: ”Ostvarite preteću prisutnost”, a zove se ”Strategije predupređivanja”. Dakle, sprečite svoje napadače da vas napadnu i obmanite te ih, te neka pomisle da ste jači nego što izgledate. I neka vaša reputacija kaže da ste ludi i da nije isplativo da se neko sa vama bori. I neka vas bije taj loš glas na sva usta, i recite da svoje neprijatelje povlačite  u poraz zajedno sa sobom. I naterajte neprijatelje da se usplaše te da dobro razmisle vredi li se sa vama boriti.

Robert Grin donosi “povratnu pretnju” i veli: u svom životu ćete se boriti sa mnogo agresivnih ljudi, koji su opasno lukavi i bezobzirni. A najveća glupost jeste da se sa takvima borite licem u lice, jer to samo znači da ste veliki gubtnik, jer oni su bez svake trunke skrupule. No, ako im date samo delimično ono što oni od vas žele, i nekako ih primirite,  biće to ubrzo dobar recept za vašu katastrofu. A ako im pokažete da ste slabi, oni će vas još više napadati. I ak oodustanete, oni bi onda stekli olako svoju pobedu nad vama.

Potrebna su vam ovde 3 veštine umeća ratovanja: Prvo – znajte ako im samo pokažete da ste slabi i ranjivi, oni će vas napasti. Drugo – oni ne mogu znati koliko ste vi slabi, ako im to ne pokažete sami. Treće – oni hoće laku i brzu pobedu bez krvi, te traže žrtve koje su slabe i ranjive.

Promenite utisak o sebi. I pokažite im da borba sa vama neće biti laka. I neka shvate da su vas pogrešno procenili. Sakrijte svoju ranjivost, zaplašite ih, i sačuvajte svje resurse i svoju energiju. Postanite majstor lukavstva i obmane, izmanipulišite ih. I nek vas bije glas da ste žilavi, otporni, i dostojni uvažavanja, poštovanja, i neka vas se dobro plaše.

Robert Grin daje ovde 5 metoda za predupređivanje. Prvo – Iznenadite ih pomoću smelog manevra. I napravite smeo neočekivan potez. I budite neustrašivi i samouvereni. Rizikujte, hodajte po ivici ambisa. Pokažite im da ste im pretnja i da imate snagu. Drugo – Pokrenite pretnju, načinivši neki svoj mali potez, dobro smišljen da ih prestraši, uplaši. I udarite ih u slabu tačku i neka ih mnogo zaboli. I neka ih razbesni, neka vas napadnu, a onda  se povucite i opet napadnite kad najmanje očekuju. Treće – pokažite da ste nepredvidljivi i nerazumni. I neka osete vašu samoubilačku crtu, jer nemate šta da izgubite. Uništite i neprijateljevu reputaciju, i povucite ga sa sobom u propast. I budite lud i zastrašujući protivnik, onaj koji nema šta da izgubi više. Četvrto – I zaigrajte na kartu ljudske paranoje. I preko svojih posrednika pošaljite neprijatelju priču koja uznemirava i poručite na šta ste sve spremni. I dopustite da vas špijuniraju, uhode, prisluškuju, i neka pomisle da znaju sve vaše poteze. I neka im se zapali mašta, a onda napadnite opasno. Peto – steknite jako zastrašujući glas, te neka se priča o vama da ste tvrdoglavi, komplikovani, nasilni, drski, bezobrazni, ludi, a kad ljudi čuju da ste takvi, počeće da uzmiču pred vama, a neki će vas i poštovati, neki će vas se bojati. Vi ste bodljikavo malo prase koje izgleda sporo i glupo, ali kad ga životno ugrozite i napadnete, ono će na vas nakostrešiti sve svoje oštre bodlje, koje vam mogu pocepati sva tkiva i mogu vas povrediti. I zato je bolje da malo ružno bodljikavo prase nikad više ne pokušavate napasti. I ostavite ga samog.

Jedanaesta strategija: “Zamenite prostor za vreme”, a zove se ”Strategija neangažovanja”. Snaga je ako ste slabi pred mnogo jačim neprijateljem, pa ipak rešite da se povučete. Tako sebi kupujete vreme, jer se oporavljate, mnogo razmišljate, i dok neprijatelj osvaja prostor i teritorije, vi osvajate nešto najvrednije - VREME. I odbijate svaku borbu, drski ste, a to ljuti nestrpljivog neprijatelja, koji ubrzo počinje da pravi silne greške. Neprijatelj postaje brzoplet, a vama ostaje samo mudrost, a često pobedite u životu ne čineći ništa.

Svaki čovek jedinstven je sam po sebi. I kao čovek morate znati kada je najbolje da se povučete. I morate steć inajbolji mogući uvid u situaciju. A ako se borite sa mnogo jačim od sebe onda gubite veštinu da mislite pravilno, i prisiljeni ste da trpite napade svog velikog agresora. I tada je potrebno da se okrenete sami sebi, samo sebi, a neprijatelj neka slobodno zaposedne sav prostor i teritoriju. Oporavite se, izolovani, a povlačenje će postati ubrzo sva vaša potrebna snaga. I budite uzdržani od svakog napada. I nemojte reagovati na neprijatelja uopšte. I budite mirini, staloženi, jer vreme je na vašoj strani. I ne gubite svoje vreme na nevažne bitke, na glupake. I nemojte ratovati u onim bitkama koje niste sami odabrali, sami izabrali, i nemojte ratovati nikad tuđe bitke. A ako izgubite svoje vreme, niko vam ga neće vratiti nazad, niko nadoknaditi. Ovo je kao pustinjski pesak, a u toj pustinji ničeg nema, zbog čega treba ratovati. Prostor je prazan. I na vreme se povucite u pustinju. I tu ćete progledati jasno. Vreme je tamo sporo, a vam to treba - sporo vreme. Dovabite zatim neprijatelja u pustinju,  jer on tu nema osećaj za vreme, osećaj za prazan prostor. I ubrzo neprijatelj vam pada u šake.

(kraj trećeg dela)