POKRETANJE PARALELNE AKCIJE…

 

 

Roman toka svesti nije lako prepričavati, jer to mora da se baš čita, danima, u to mora baš najdublje da se zalazi satima, silazi, ali nije na odmet bar pokušati, uhvatiti samo jednu od niti toka radnje, a između ostati negde zainteresovan ili znatiželjan, te čitanjem novim doznavati, šta se u svima njima istovremeno rojilo, množilo, događalo, zbivalo, itd. Možda je  i  moguće, a možda je uvek lako samo onome ko jeste čitav ovaj dan odmarao, te uveče našao malo prostora da nad nečim dublje promišlja, razmišlja, duma. No, Čoveku (sa ili bez osbina) posle jednog ovakvog radnog dana i fizičkih poslova, jako jeste teško, smešno, da nemogućnosti svoje preobrati u mogućnosti i obratno…

Dakle, treba nastaviti, one još juče započete niti, a Ulrih odlazi kod grofa Štalburga, kome se predstavlja kao matematičar, i onda je od ekselencije dotičnog grofa zatražio da se ovaj zauzme za onog zločinca i ubicu Mosbrugera, tvrdeći čak da su ga nepravedno osudili na smrt, potom nazivajući zakonodavstvo Kakanije tek zaostalim, nazadnim.

No, ovaj pomenuti grof imao je drugog prijatelja,a takođe grofa po imenu Lajnsdorf,  a upravo ovaj grof Lajnsdorf smatra se pokretačkom prvom iskrom svega onoga što će se dalje nazvati Paralelna akcija, ili program (a zašto da ne bude i velika organizacija) koji se ogledao u tome da Austrija bude istinska, carska, evropska, a prestonica obrazovanja. Grof Lajnsdorf primećuje dalje da je nova velika opasnost po sve Evropljane zapravo demokratija materijalističkog tipa, te stoga ovim novim pogramom poziva sve na preispitivanje. Grof je partriota, kome jeste stalo do toga da se sve propita – kuda zapravo srlja čovečanstvo. Nije mogao da bude samo ravnodušni posmatrač, jer se to ipak kosilo sa svim njegovim etičkim normama. Nije bio socijalista, ali su mu socijalisti u mnogome bili slični (ili pak on njima), a sam je govorio da smo svi mi u duši socijalisti.

U ovu priču oko pokretanja Paralelne akcije uplela se i jedna otmena dama, tačnije Ulrihova rođaka, u čijem salonu su se okupljali na sednice i sastajali odbori. Zvala se Diotima. Ta lepa žena zauzela se za sprovođenje ove zaista velike ideje. A bila je to velika otadžbinska akcija. Jedan od njenih pomagača u ovoj patrotskoj stvari ili akciji ubrzo postaje Prus Dr Paul Arnhajm.

Diotima se pokazala najpre popustljivom, pa ipak mogla je da oseti svu patnju pod kojom se našla civilizacija. I shvatila je tada da civilizacija postje sve više nesposobna za jednostavnost. Bila je udata za  čoveka po imenu Tuci.Volela je svoga muža, mada počesto pod njegovom palicom ona se osećala samo omalovažavajuće. A kad je počela da okuplja viđeni svet u svom salonu zapravo poželela je da svom mužu dokaže ipokaže da nije samo beznačajna igračka u ruci svoga prezaposlenog muža. Imala je snažnu ambiciju koju je baš iskao njen ortak u ovj akciji grof Lajnsdorf. I godile su joj sve te značajne posete, kao i posetioci.

Diotima je znala da je ova akcija namenjena samo za snažne ljude (možda i one moderne), koji pored velikih ideja, imaju i dosta iskustva. I zato je Prusa Arnhajma preporučila odmah za vođu Paralelne akcije. Ulrih se tu osetio samo odbačeno, te se osamio i prionuo na svoj rad. A osetio je upravo tada tek prve znake nekakve sete i tuge. Razmišljao je mnogo, čak iako to možda nije svojstveno Čoveku bez osobina.

Njegove časove osame prekidala bi brakolomna Bonadea svojim posetama. I dok su sve žene oko njega, ali i njihovi muževi bili rastrzani i mučeni ljubomorom, on jedini bio je izmučen upravo zbog ljubavi, a ako se od čega razboljevao onda je to bila ljubav, a ne ljubomora. Setio se nekih prošlih ljubavnih prekidanja, a onda je raskinuo i sa Bonadeom. Nakon svih zasićenja poželeo je da bude samo Čovek bez osobina.

Zatim se susreo sa jednim svojim poznanikom koji se zvao Leo Fišel, sa kojim je načeo teme kao što su istinski progres, istinska Austrija i patriotizam. Leo beše čovek koji baš veruje u progres.

Grof Lajnsdorf uzima Ulriha za svoju desnu ruku, svog pomagača, želeći da Paralelna akcija krene najpre iz naroda. No, Ulrih je počeo da se u svojim mislenim tokovima sve više vraća, mrsi i osipa u svoju mladost, prošlost.Verovao je da ima snagu, pa ipak mučen je sopstvenom nesigurnošću. I suočava se sa mnogim svojim sumnjama, strahovima, pa iako je Čovek bez osobina, on pak uviđa da ima karaktera. I onda u jednom času priznade samom sebi da bi najbolje bilo da je postao samo hodočasnik. Voleo je sam sebe, a u sebi je video dva Ulriha, kao da se u ovom jednom času sve podvojilo, udvostručilo, i jedan je Ulrih bio vidljiv, a drugi nevidljiv, a taj drugi često je ostajao nem, bez reči. Uhapšen je i saslušavan, ispitivan, a onda je dobio samo malu kaznu i postao sekretar grofa Lajnsdorfa.

U Diotiminom salonu održava se već prva važna sednica Paralelne akcije, a za početak sve se vodilo kao samo privatna stvar. Na sednici se pojavio i Arnhajm, a Diotima se već zaljubila u njega (kao i on u nju). Spremali su se za jubilarnu 1918 godinu kada će svečano proslaviti carev jubilej dolaska na carski presto.

Diotima je smatrala da Paralelna akcija mora biti najpre usmerana tako da zarobi samo srce sveta, da to mora biti neka vrsta uzvišene poezije, ili ogledalo pred kojim će svako moći spoznati svoj pravi lik, jedna velika zajednička ideja, nešto poput velikog spasenja, posve velika duhovna stvar, itd.

Arnhajm je važio za čoveka velikog obima, a njime se sve više bavio ljubomorni Diotimin muž Tuci, koji se pored suparnikovih knjiga,  bavio sve više ličnošću ovog svog novog rivala, da je sve išlo do tačke velike brige, a tražio je informacije čak iz Berlina. U njihovim bračnim vodama desile su se zatalasane promene. Bio je ljut kao muž.

Ubica Mosbruger još nije smaknut i smrtna kazna se samo odlaže na neko vreme. Premešten je u samicu gde je počeo da razmišlja o svojim pravima. I tu je shvatio da je pravda njegovo pravo i da je pravosuđe njegovo pravo takođe. Samo struka nikako da razgraniči da li je ovaj ubica delimično bolestan ili delimično zdrav, delimično uračunljiv ili delimično neuračunljiv, itd.

Ulrih poseti prijatelje Valtera i Klarisu (još jedan bračni par potkopanih odnosa) kojima reče da je vreme u kome žive samo prelazno doba, i da su daleko od svih ciljeva. Klarisa je bila jedna do retkih koja bi da se zauzme sada za ubicu Mosbrugera, pišući uticajnima pisma.

Grof Lajnsdorf prizanje nasamo Ulrihu da sve manje ima prostora da veruju Arnhajmu kojij je Prus, a čak je zabrinut koliko mu poverenje poklanja Diotima.

No, Arnhajm smatra da je svetska istorija zapravo mnogo optimistična.

I Bonadea bi htela da se priključi Paralelnoj akciji te posećuje svog bivšeg ljubavnika Ulriha, ali on nažalost još neće moći da je dovede Diotimi, njenoj inače velikoj suparnici. Ulriha u istom času muči i nemoć, jer ne može da pomogne onom zločincu Mosbrugeru (Klarisino pismo jedino jeste mogao da uruči grofu).  I tada je Čovek bez osobina pričao Bonadei kako Austrija kao država ima novca samo za mnoge gluposti, a da reši krucijalna moralna pitanja nema i zato je po njemu država nešto nalik organizmu, a kao biće ona je nešto najgluplje i nazlobnije.

Ulrih posećuje Diotimu i nasamo joj govori da sumnja u Arnhajma, jer veruje da on duboko skriva svoje prave razloge priključenja ovoj celoj stvari. I sada se ova žena našla rastrzana između dva muškarca prema kojima nije nimalo ravnodušna.

Ponovo se okupio kod Diotime odbor koji je zadužen da svečano proslavi 7 decenija vladavine cara.

Među omladinom pojavio se antisemitizam, a to su propagirali glupi i sirovi momci, nevaspitani momci poput Gerdinog dečka Hansa (Gerda je ćerka Lea Fišela i Klementine). Nova društvena pojava koja je dakle hipnotisala naivnu mladež poput Gerde, koji osuđuju sve što je staro, težeći novom. Fišelovi su hteli da upotrebe Ulriha da Gerdu odvoji od dečka antisemite.

 

(nastaviće se)