Počela sam drugu knjigu romana jutros, a nije mi
ostalo još mnog samo oko 630 strana deli me do kraja…
Jutros je stiglo još 8 betonskih blokova, ali nama
treba samo 6 (osnova je 4 puta po 5 blokova), te svih 6 je postavljeno, a onda se
desilo malo čudo, po donjoj strani falilo je 13 cm, a to se dakle nečim betonskim
mora popuniti…
I javila se praznina, manjak, iako je kocka (osnova
2x2 savršena metra), gotovo pa savršena (samo po 1 cm odudaraju gornja i donja
strana po dužini), a beton 40x40 svaka kocka, ali nešto nije štimalo, te se morala
raseći još jedna, sedma betonska kocka u širinu 12 cm…
Nije dakle dovoljno raditi po vinkli i praviti
nepogrešiv prav ugao, jer eto nešto se desilo na tlu, na terenu, na zemljištu, mala
šupljina, manjak...
Od prve užine, pa sve do ručka sve betonske kocke postavljene,
zalepljene lepkom, sastavljene, dakle 6 celih i to jedno malo parče…
Posle ručka grabljicama poravnjamav teren, očas posla,
samo kad nema više betona i lepka, a zatrpavam preostale današnje rupe od
kopanja…
Onda smo pre ručka, još polepili malimručnim
brenerom kondor, izolatorske bitumenske trake, 10 cm širine da nam beton ne
povlači nikad vlagu. I srećom to parče od 1 metra nismo kupovali...
Danas ništa nismo kupovali, a da jesmo moj projekat bi
izgurao bar na hiljadu evra, koju nemam, posle one krađe od 400 evra ( a zbog
te avgustovske krađe čitav mesec topli avgust i septembar moj projekat je bio doveden
u rizik i umalo da ne osvane, sve je odustalo od projekta osim mene). I tako većinu
materijala prebijamo radom...
Iako je padala sinoć onolika kiša blata jutros nema
na terenu, a samo je zemlja omekavila, lakše i brže se kopa kanal, a u dubini i
dalje fali vode...
Onda treba podlogu nasuti iznutra slojem ibera (onih
sitnih oblih rečnih kamenčića – sitnog šljunka) i tako smo iz 4 ture svojim kolima
da ne plaćamo prevoz za nekoliko kofa, a po 4 pune kofe u vožnjisvakoj, a
ukupno16 kofa ibera nasuli i sručili na dno, te napravili drenažu i neće nam objekat
nikad ugroziti vlaga...
I tako je potrošen konačno prvi, a skoro čitav divan
dan, a radilo se baš posvećeno danas na KOKO ŠINJCU, a do sada samo 3 dana
rada...
Sutra treba početi šafiti prve drvene štafle, i stvarati
okosnicu ili kostur ili okvire, ramove na koje se posle olako samo polože uspravno
daske...
Vreme mi danas išlo na ruku, a bilo je dosta
sunčano, a samo malo oblačno, malo hladno, ali srećom bez kapi kiše (da mi je
da objeka podaščam i ukrovim, a posle neka tuče kiša, a do tada neka me malo obiđe)…
Kad sam sve završila tu negde oko 18 sati posvetim se
malo ”Hiošimi”, i sve mama i ja kanticama ručno i kišnicom zalijemo...
Danas ništa nisam kuvala, posvetim se radovima, a juče
sam pametno svega nakuvala čak i sinoć ispekla brzi sočni kolač…
Večeras sam samo zakiselila moju cveklu i napravila
za sutra salatu…
Vidno sve raste u “Hirošimi” iz dana u dan, a čak je
krenuo i peršun, a i izniklog luka ima sve više...
Dakle mladina nastaje u sredu uveče, te tek u četvrtak
samo treba da zasejem nove čašice Nansen salate, bar 2 kesice...
Jutros odvojim
u stranu dve gajbice čašica u kojima ništa nije izniklo, a od svake kesice
samo po jedna gajbica čašica koje su prazne, pa ću ih iskoristiti za novu
oktobarsku setvu uskoro...
Prolećni peršun lišćar toliko je izrastao te ga
sutra ponovo treba ošišati i spakovati, a danas nismo stigle...
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар