24 SEPTEMBAR 2024...

 

 

Mama je juče dok ja nisam sišla napolje sve zalila sama kišnicom, jer je videla kao i ja da će dan biti sunčan i vreo, a kad je kao juče dao vreo i mnogo toplo, ponovo preko 40 juče u najoplijemdleu dana u “Hirošimi” u smiraj oko 37,8, onda po tek izniklom lišću nije pametno zalivati…

Hvala joj mnogo, a žao mi je što sam juče pišući još jedan svoj zapis iz “Hirošime”, zaboravila u pričanju o “Hirošimi” da se setim njenog podviga…

Kakoje juče bilo pretoplo, i danas verovatno moram sve zaliti…

A danas, 24 septembra 2024 urađeno ponovo mnogo toga, posebno u suton, javila mi se nova velika ideja, ali i peh da se malo posečem ili samo uštipim jako oštrim kalemarskim makazama za svoj domali prst leve ruke srećom, itd…

Mama me dočekala jutros sa mnogo načupanih svežih rotkvica…

U “Hirošimi” sam ošišala sav bosiljak balzamiko, i ostavila korenje i stabljike i dalje u saksiji, te da vidim da li će ponovo poterati, pa iako i ne bude tako, ja imam divne zalihe  u zamrzivaču sveže ubranog lišća balzamiko...

Svu piljevinu iz malog boksa smo unele unutar ”Hirošime”, tačnije mama mi donosi veliku kofu piljevine, ja poravnjavam stazice i sve smo to obavile uz lagani kišni meditativni pljusak...

Večeras u “Hirošimi”, iako sunce zvanično nije zašlo, ali je jesenje nisko, a neke visoke zgrade zaustave sunce, pa je u “Hirošimi” suton već oko 17 sati, ali toplo preko 24 stepena, a čitav dan danas smenjivala se čas kiša, a čas sunce dakle najmanje 3 godišnja doba…

Večeras sam sve zalila sama, mama da se malo odmori, osim lukova kišnicom, sa dve male trolitarske kantice...

Počeo je da niče luk i to luk srebrenjak na čak dva različita mesta…

Dakle, nisam odustala od projekta moj kokošinjac iz snova i danas sam nabavila tek 4 betonske ploče za osnovu ili čvrstu bazu ili utemeljivanje, a fali mi jos samo 16 komada, na šta ću morati da sačekam još nekoliko narednih dana, ali već od iduće nedelje, od ponedeljka ne bi trebalo da na mojoj radnoj stazi bude preprek, jer treba da sve ide naprednim tokom...

Do tada imam da pripremam mnogo toga, te da raskrčim parcelu, što sam upravo večeras samo počela, načela, a sutra me čeka veliki posao - ponovo krčim isečeno silno granje, da sunce svane, itd…

Snela sam moje 3 žardinjere sa terase (a posle sam i po terasi zalivala biljke), iz jedne uzela cveće i zasadila u “Hirošimi” i onda ih prazne napunila novom šumskom zemljom, te zasadila sa jagodama – sve naši viseći pelceri…

Jagode su posađene u “Hirošimi” u visećoj cevi, pri dnu, a posađene su i u spoljašnjem vrtu u čak dve linije...

Iz “Hirošime” sam uklonila kesice rukole i rotkvica, jer se lepo vidi kako sve napreduje i baš gruva...

Dakle, sutra treba poseći staru krivu kožaru jabuku, jer mi smeta pri gradnji kokošinjca, uvek nešto mora čovek da žrtvuje da bi napravio nešto još bolje, mnogo bolje…

Večeras sam oslobodila japansku ili kaki jabuku i dobiće mnogo prostora i svetlosti, a na njoj čekaju dva ploda da se uberu uskoro...

Posekla sam sve trnate jalove šljive i dženarike u živoj ogradi, a tako dobiće moje koke u svom dvorištu mnogo svetlosti i sunca...

Pri sečenju, tačnije pre sečenja, pošla sam samo da uzmem makaze i poturim u brzini (malo sečem ručnom testerom, malo makazama) sama sebi svoj levi domali prst i samo me malo okrznu (desna ruka već uhvatila makaze i škljoca), ali dovoljno da mi napravi bolno mesto, na kraju današnje balade, koje sada zalivam kantarionovim uljem koje leči sve rane, posebno one koje štrecaju, kad se raseče tanka koža kao domali prst što jeste. I na kraju posečem se kalemarskim makazama, ali otrčim uvijem zavojem prst, i nastavim da radim pod bolom i ljutinom (posečem se na polovini obaranja drveća – srećom moja posekotina je kao zrnce bibera, mala, ništavna), a samo sam pošla da ih uzmem i napravim na domalom prstu leve ruke dobar rezić, tako da sam sine mi olakšanje, već dve godine pod tetanusom i nema šta da brinem. I krv mi malo više lila, neće da stane, ali sam ponovo živa. I sada sa zavojem moram da funkcionišem, kao i bez njega…

Nije me prošla ruka od jučerašnjeg istezanja, ili seckanja, a danas sam čitav dan i radila i kuhala, naizmenično, a sutra ponovo u radnu akciju, jer moram imati snage dok ne podignem svoj kokošinjac (zvaću ga najmanje KOKO ŠINJAC kao ime i prezime), a kokošinjac iz snova i napuniću ga kokama nosiljama...

Pravila sam danas celer romuladu, onda pohovala karfiol sa susamom i plavi patlidžan bez susama, te skuvala divan potaž od moje tikivce i moje hokaido bundevice one moje male zelene, a iznutra je sva narandžasta i sazrela dakle svi moji sitni mali plodovi biće iskorišćeni, kompot od šljiva, i na kraju sam pravila oko15-16 sati princes krofne...

Itd…