5 SEPTEMBAR 2024…

 

 

Trećeg dana pakovanja drva spakovan treći red i početak četvrtog...

Ali, jutros ustanem kijavičava (i juče su me mučili sinusi takođe, ali manje), sinusi se dakle prolomili, te nisam bila za fizičke aktivnosti ,no kad nemam ništa bolje, a kad znam šta sve još moram, onda nekako uz maramice, izduvavanje nosa, i pola litra toplog čaja od hajdučke trave povratim snagu,te presečem kijavicu. Ustanem i sa promuklošću (a verovatno od ćutanja čovek izgubi svoj glas), te mi na sve bude čak i isparano grlo (možda jer sam juče pojela dva sladoleda), zatim osetim bol unutar svojih dobro iziritiranih bronhija…

Trebalo je prvo sasuti ohlađen sok u flašu, te se pobrinuti oko sinoć pobranih paprika…

Zatim, spremimo ručak, a pošto je u tepsiji sazrelo taman toliko paradajza, uz malo čerija, rešim da napravim sataraš…

Jedan pleh paprika ispečemo te ostavim još 3 kese svojih pečenih paprika u zamrzivač…

Uz sataraš izdinstam sa karijem ćureća prsa…

Pauze koristim da nešto od hrane zbućkam, a između toga pakujemo drva…

Okrepi me divan ručak, posebno salata od moje cvekle (provereno - iz zamrzivača skuvana cvekla kad se odledi i zakiseli bolja nego svaka konzervirana iz tegle) i ozdravim od tog ljutog belog luka...

Posle ručka dobijem volje, snage, da konačno napravim i jedan gastro novitet danas – voćni rolat prepun jabuka, badema i suvog grožđa…

Izdržala sam do druge užine (nisam htela pre da se povlačim), a onda sam se povukla, te do sutra nemam nameru da izlazim napolje...

Prizivam kišu, jer kad bude kiše, biće malo više odmora...

Majka je obećala da će večeras zaliti juče rasađenu salatu, jer ja nisam više u stanju da se vrzmam napolju i da čekam smiraj još jednog dana koji je samo za nijansu bio svežiji danas. To me umara i to mi oduzima dragoceno vreme…

Jutros sam ipak i tako kijavičava počela čitanje novog romana i pročitala u cugu prvih 48 strana, te ako me sve posluži kao i do sada, onda za još 4-5 jutara treba da ga okončam i pročitam do konca...

Uspela sam jedino da očistim led iz svog zaleđenog zamrzivača i to su mi sve male aktivnosti danas. Možda sam uradila malo u poređenju sa onim juče, možda čak ništa, ali sam nekako umornija danas nego juče, jer me pokušavaju i dalje zamarati i smarati, mada ne znaju da posle one krađe ništa više ne može biti isto, a i neće...

Kad nešto izbrišem iz svog života izbrišem za svu večnost...

Ignorišem ono sa čim nema svrhe polemisati, a moje povlačenje od onih koji su me pokrali ili su mi doveli one koji su me pokrali, meni je svejedno, a ćutanje moje glasnije će biti od svake kazane reči moje…

Skoro sav napakovao se do večeras i četvrti red drva. Peti možemo sutra samo blago početi, jer on mora sačekati, pošto još nekoliko puta moram naložiti vatru u vatrenom šporetu smederevcu, a složena drva ne smeju da prilaze blizu šporeta, a šporet nam dakle još treba, pa kad završim ovogodišnju sezonu kuvanja džemova i pečenja paprika, onda ću drva napakovati i do šporeta…

Itd…