10 SEPTEMBAR 2024…

 

Jutros sam započela čitanje novog romana koji mogu pročitati lagano iz 4 jutra ili za 2 dana ako i uveče pročitam isto koliko i izjutra, a po 50 strana samo…

Iz spoljašnjeg vrta jutros je prvo po laganoj septembarskoj kiši iskopana naša samoniklica smokve, a onda je majka ašovom iskopala rupu, i to jedva, jer u dubinam zemlja je tvrda kao krečni kamen, a sivo bela kao pustinjski pesak…

Posadile smo onda smokvu (na mesto onog posađenog drveta, koje se primilo, za koje sam mislia da je maca, ali nije i na svu sreću osušilo se ovog vrlo užasnog leta), i dobro je zalile, a dok čovek ne zakopa u same dubine ne zna kakva pustoš ispod površine može sve da se pronađe i zatekne. I pravo je čudo da sve i dalje traje, živi, opstaje…

Imamo i jednu krupnu višnju samoniklicu sadnicu da prenesemo takođe, ali je nismo mogle zbog tvrdoće zemljšta jutros iskopati, te smo ostavile da pričeka da je ove blage kiš eraskvase više, mada vrlo teško. Volim kad se naiđe na tako tvrdoglavu tešku zemlju, i sadnicu, drvo, koje nikakva živa sila ne može iščupati sa svog mesta ili iz svog jakog korena…

Kiša pada lagao još od sinoć, a čitave noći, te se od sinoć do jutros u buretu nakupilo jedva 300 litara kišnice...

Idealni su uslovi jutros za rad, tamo sve do malo iza ručka na 18 stepeni u plusu, a kad se fino, precizno setim da je pre par dana svaki dan tu bilo blizu 48, a sada je dakle sve opalo, drastično, sa razlikom od 30 stepeni manje…

Da sam znala, kao što nisam, da sačekam ovih prethodnih 12 dana, te da sam sačuvala salatu i da sam je tek juče ili danas rasadila uspelo bi mi sve iz prve, a baš suviše. Ali, sam kao i uvek samo omašila u proceni držeći se strogo lunarnog kalendara i mesečeve mladine...

Onda sam odmah kamenom okružila mesto na kome je zasađena naša nova smokva, a već četvrta po redu – nadam se da će se primiti, dobro ukoreniti te da sam bila smokvi dobre ruke ili birićetne…

Radimo sve danas po blagoj i laganoj kiši te baš prija i kad kisne glava posle onolikog prežnja, ali čujem već ima i žalbi na svu ovu divnu blagu kišu, a dobre kiše čestito još i nema…

Onda smo napunile 7 gajbica velikih čaša i pripremile sve za 16 septembar kada ću zasejti mnogo toga u “Hirošimi”, posebno 3 vrste salate – da tek drugi pokušaj bude uspeliji…

Onda izdvojim tanko, a poveće kamenje i njime pregradim moj aromatični pejzaž od praziluka…

Onda napravim jednu žardinjeru, te postavim drvenu gredu za liniju i obložim je kamenom, tačnije zakamufliram je, i tu ću na proleće 2025 nešto divno da zasadim cvetno…

Onda sam očistila sve preostale suncokrete, sve unela na sušenje na jedinu preostalu drvenu policu, osim jednog koji nije sazreo ali koji nastavlja da žvi u “Hirošimi” u cvetnoj ikebani kao predivan žuti cvet prepun sunca, i verujem da će nastaviti za suncem da se okreće čak i u toj staklenoj tegli…

Još juče počela je sezona ispijanja kafe pod svodovima “Hirošime”…

Onda sam dobila novu ideju te plavu paletu okružila i obložila okolo kamenom, jer volim taj efekat, a ništa lepše od kamena…

Onda dobijem novu ideju da čelo ili ulaz u “Hirošimu” takođe okamenim i oplemenim kamenom mojim najomiljenijim prirodnim materijalom…

Onda ja više nemam ideje, malo sam se tu zamorila, ali zato moja majka ko iz topa predlaže najlepšu ideju danas koje se ja nisam mogla setiti, i reče mi da stazicu po sredini “Hirošime” oivičim kamenom i pospem piljevinom…

Tako smo odmah uradile - majka mi prinosi kamenje, a ja ga polagano, ponovo sve klečeći, i čučeći poslažem, uz bolove u mišićima…

Probudim se oko pola pet jutros, jer sevalo je u mojoj kičmi, mada očekivano, pošto znam da sam se juče preumorila, preforsirala (no takvi poduhvati učine se samo jednom u 6 do 10 godina), ali sam se takođe jutros napatila dok sam ustala (nisam mogla da brzo skočim na prvo zvono alarma koji kukuriče kao petao, a morala sam baš polako pod jutranjim bolom da se uspravim kao Čovek), pa sam ipak ustala i ponovo imala nove snage za još savršenije poteze i poslove, čak u ovo kišno predivno veliko danas...

Mazala sam se po nekoliko puta po dnu kičme melemom od gavezi koji sam sama napravila, tako da mi to pomaže. Imam još novih liski te čim stane kiša, a čekam i pun mesec, kada ću naseći gavezi neke druge trave lekovite za čaj da ih osušim za nove kreme i čajeve, jer tada biljke imaju najveće lekovito dejstvo...

Potom majka donosi po dve kofe piljevine, a ja sve stazice zatrpavam slojem piljevine i sve rukama sipam, rukama ravnjam, i baš se fino naigram kao u nekakvom pesku…

Onda  u aromatičnom začinskom boksu u kraju pravim od kamena ivice kamene žardinjere i tu sa drveta dunje one moje posečene sculpture donosim jednu čuvarkuću i zasadim je. Onda nasečem bosiljak balzamiko još ga ima dosta solidnog i još uvek raste i lišće mi daje...

Kamen sam skoro sav utrošila danas ali imam još neke ideje i jom neke količine neiskorišćenog kamena, tako da kod mene sve se lako potroši, posebno ovako divni ugradivi i mobilni (pokretni) materijali, te neću ubrzo na ovoj kamarici ostati ni kamen na kamenu, jer sve ću ja to već negde brzo potrošiti…

Utrošeno je skoro polovina nakupljene piljevine danas...

Htela sam da tačno prebrojim (ne volim nagađanja ni u čemu) koliko crepa smo juče majak i ja ugradile, ali sam to u jednom času ipak zaboravila, mada to imam na umu i uspeću koliko još sutra da sve prebrojim, jer me živo zanima da li sam premašila 250 komada crepa…

Sutra će prijati praznik da se odmore svi mišići i kosti, kičma, itd...

Kada sam pomerala ruzmarin u saksiji beloj, koji rastao pored saksije sa bosiljkom balzamiko, a da naspem piljevinu vidim žilice mu izašle načisto iz saksije i to je već znak, pokazatelj, kada shvatim da ga moram polagano istresti iz tesne saksije, te preneti neoštećenog, celog u ćošak odmah na ulazu, pored žice, da diše, a u drugi začinski boks…

Majka iskopa ašovom i budačićem rupu i posadimo onda ruzmrain koji je baš narastao, a to je ona moja prva dobijena rasada iz ožiljene grančice...

Nasule smo u taj boks još dve kante šumske zemlje…

Lišće je posvuda po avliji, mokro, pokislo, opalo, iako se čisti i grabi non-stop, a pejzaž je pravo jesenji i već su stisle drinske magle, sivilo i hladnoće…

Kupljena su zatim danas skoro sva semena - fale mi još 3 džačića luka…

Početak jesenjih ulaganja počeo, a samo danas potrošeno za ova sva semena 2066 dinara, a kupljena samo semena u kesicama i beli luk: 3 kesice Nansen salate (svaka kesica po 50, a ima i nekih kesica, čak 3 odpo70 dinara), zatim 3 kesice rukole, 3 kesice rotkvica, 3 kesice peršuna lišćara, i veća kutija od 200 g graška sorte mali provansalac. U marketu kupljen kineski krupni beli luk, a kupljeno je 1,200 g i utrošeno 686 dinara, inače luk je 570 dinara po kilogramu...

Uz semena kupljene su i dve držalice, a svaka po 280 dinara, jedna za sekiru, a druga za naš budak ili budačić kako ja volim svemu svome da tepam...

Sve osim lukova srebrenjaka i crnog kupljeno, jer ih kažu nema još u prodaji, mada ima i prodajnih mesta gde mi kažu neće imati luka do idućeg proleća što me baš porazilo, zaprepastilo, a oni koji će ga imati kažu neće stići pre kraja septembra tako da ću zbog loše nabavke da izvisim 16 septembra, a onda moram čekati 15 oktobar što je kasno, i što je gubitak od velikih mesec dana u porastu luka, itd...

Itd…