Mama je ponovo danas nabrala novu količinu svežih rotkvica
i od samo jedne kesice zasejane u zoni drvare ovoliko dobijemo skoro svaki drugi
dan najlepših plodova, ili za samo 50 dinara utroška - zaista izvanredno…
Još jutros za vreme čitanja znala sam da nam
pristiže danas još 10 betonskih kocki ili ploča, ali nisam ni slutila da se ne
bih razočarala, da ćemo uspeti danas, ali tek posle podne ili posle 15 sati, pa
sve do 18 sati, a dakle za 3 sata udruženog rada da postavimo i zalepimo, ukopamo
još 10 betonskih preteških kocki...
Danas je postavljeno sa onih 4 od juče, ukupno 14
kocki (danas svih 10), a to znači da su nam gotove skoro cele 3 strane (fali
jedna, a u svaku stranu ide po 5 kocki). Dakle, fali samo jedna kocka da i treća
strana bude načisto gotova. I još nam do totalnog završetka osnove ili temelja,
fali još 6 ploča ili kocki, a one su danas izlivene u kalupe, te nam stižu tek
u ponedeljak, kada je i nastavak radova na KOKO ŠINJCU…
Ja sam zatrpavala kocke lopatom i iskopanom zemljom,
a nivelisanje tla i poravnjavanje terena moja je omiljena rabota na gradilištu,
a ne volim da se umažem lepkom ili malterom, jer to mi nije privlačno (a zemljani
radovi su čisti, tj. bogovski, a nema buke, nema mešalice; srećemo i na našem gradilištu
nema mešalice). U subotu ću malo bolje upeglati teren, te zatrpati betonske
ploče malo bolje i više, a svu zemlju izvući iz temelja, da se ne zarobi kad u
ponedeljak zatvorimo četvrtu stranu bazne kocke objekta osnovice 2x2 metra…
Današnji dan sam provela samo odmarajući i čekajući,
pomirena da ništa neću više od toga uznapredovati, a čekajući da stignu ploče, i
pitajući se da li ćemo mrdnuti bar jedan mali korak ili centimetar napred. I
naravno, i ovaj dan je ponovo nadmašio sva moja očekivanja. I dobro je dok mi
vreme ide fino na ruku, kao i drugi nasušni elementi…
Ali, dok čekam da započnem bar mali sitni korak (dana
sam prešla 2200 koraka)i danas, na svom kokošinjcu, ja istražujem te silazim u
tovni bunker i osetim još juče nedopadljivi šmek koji nikad nisam tu imala, a primetim
danas da mi ventilator blokira protok energija sila prirode, a na prozoru blokira
veći ulazak vazduha, zatim i upad svetlosti, i onda uz dosta muke, ali relativno
brzo odrvnem 4 dobro zavijena šrafa, ključem deset, i skinem ventilator, pošto
neću blokadu protoka prirodnih sila energije i neću buku u svom tovnom boksu, i
hoću da vratim sve u prvobitno dobro stanje da struji prirodno vazduh i da ima više
svetlosti. I već imam ideju kako ćemo mama i ja, ali tek kad iselimo koke i petla
u novi kokošinjac sve lepo da umijemo vodom, operemo, očistimo, sredimo, a ako
mi vreme dopusti i da sve detaljno okrečim krečom, čak i plafon, te da spremno čekam
april 2025 kada ću započeti tov (prvi bok biće za ćurane, a drugi moj omiljeni za
tovne piliće; treći će biti prazan i ostava, a četvrti za skladište sena kao i sada
što jeste), a možda i mart 2025 ako bude otoplilo…
Isekla sam najmanju bundevu jedinu uspelu i najmanju
hokaido bundevicu i spremila kockice da sutra skuvam predivan potaž...
Za ručak sam napravila divne posne špagete sa belim
lukom, patlidžanom, balzamikom i čeri paradajzom…
Za sada utrošeno u kokošinjac 2 kese lepka, jer betonske
elemente povezujemo lepkom, a jedna kesa je oko 510 ili 520 dinara...
Dobro je da se sve isuši i stegne, jer ima to svoje
razloge, a i meni treba odmora bar do subote, a posebno do ponedeljka, jer me
stižu neki drugi umori, ne od fizičkog rada, već od gluposti i tuposti, rasipanja
ili rasplitanja na vazda nepotrebno, trivijalno, a nedam da me neko opara kao
pletivo, to je što jeu meni ištrikano, pa moraju da me takvu trpe, itd…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар