MOŽE LI ETIČKA “POVELJA POLJOPRIVREDNIH DOBAVLJAČA” VELIKE BRITANIJE PROTIV LAŽNIH FARMI I POLITIKE SUPERMARKETA…

 

Poljoprivrednici Velike Britanije, treba naglasiti – proizvođači organske hrane, ustali su protiv “farmwashing”-a, a zapravo tu je reč o sledećem, a kako sami probuđeni i pobunjeni organski poljoprivrednici Britanije u svojoj vrsti proglasa dakle vele:

“Pranje farmi u supermarketima prikriva našu surovu stvarnost - propadanje malih britanskih porodičnih farmi. Prošećite svojim lokalnim supermarketom. Možda ćete primetiti “Union Jack”-a ponosno izloženog u redovima s voćem i povrćem i poljoprivrednih robnih marki kao što je “Tesco's Redmere Farms”. Stvarnost? Veliki deo proizvoda pod tim britanskim zastavama biće uvezeno ili sa megafarme, a farma “Redmere” ne postoji. Ovaj obmanjujući marketing naziva se pranje farme i treba ga zaustaviti, jer potkopava prave britanske obiteljske farmere koji se jedva bore za preživljavanje. Tražimo od supermarketa da pokažu malo više poštenja, te da budu transparentni u nabavci i ponude stvarnu potporu britanskim obiteljskim poljoprivrednicima, pre nego što bude prekasno”.

Ovde je zapravo reč o nečemu što nosi oznaku ”RIVERFORD”, a to znači pak sledeće, kako sami o svemu najbolje kažu:

“Riverford dostavlja kutije s organskim povrćem pravo u domove širom Ujedinjenog Kraljevstva, sveže s naših vlastitih organskih farmi i prijatelja uzgajivača. Pre nego što smo počeli isporučivati ​​kutije sa povrćem, većinu našeg organskog povrća prodavali smo u supermarketima. Odnosi koje smo imali bili su neuravnoteženi, kratkotrajni, rastrošni i zlostavljački.

Kako je naše poslovanje raslo, i sami smo postali značajan kupac – uglavnom iz malih britanskih obiteljskih farmi, čija komercijalna budućnost i prosperitet mnogih zavise od nas. Odlučni smo da nikada nećemo ponoviti ponašanje supermarketa. Zato smo stvorili našu etičku “Povelju dobavljača”. Jedinstvena u našoj branši, ova povelja obećava poštene cene, brza plaćanja, dugoročne obaveze, fleksibilan pristup specifikacijama (klimavo povrće je dobrodošlo!) i više”.

Kako nam dalje kažu ovi združeni britanski poljoprivrednici, pozvani smo dakle svi da preduzmemo nekakvu akciju uključivosti u jedan ovakav problem koji već postoji zasigurno svuda po svetu, te nam britanski poljoprivrednici, dalje još kažu:

“Prilikom neke sledeće posete supermarketu, mislite li da biste mogli razlikovati pravu farmu od lažne, ili prepoznati voće i povrće koje je uvezeno u odnosu na uzgojeno na britanskim farmama? Pozvali smo neke prijatelje farmere da vam pomognu otkriti odakle vaša hrana zaista dolazi”, a o svemu ovome možete više čuti i pogledati video snimke na sajtu ovih probuđenih farmera: https://stopfarmwashing.co.uk/.

Takođe, ovi britanski poljoprivrednici su upitali druge poljoprivrednike i kupce što misle o pranju na farmi, i evo što su im sve oni rekli, i kakve je rezultate pokazala sprovedena istraživačka anketa:

Dakle, “67%  kupaca bilo je nepoverljivo i ljutito kada su saznali da se reč 'farma' može koristiti u supermarketima, a da nije s prave farme”.

“74% kupaca želi da supermarketi budu transparentni u pogledu proizvoda i mesa koji nisu britanski i dolaze iz inostranstva”.

“67%  farmera podržalo bi zabranu robnih marki 'lažnih farmi' u supermarketima i rekli su da su pod pritiskom supermarketa i kupaca”.

“65%  farmera želi zakonodavstvo koje bi jasnije označilo kada proizvodi dolaze s prave farme, a ne s lažne farme”.

“62% poljoprivrednika kaže da su njihova poljoprivredna dobra u financijskom riziku”.

“61%  britanskih farmera kaže da će verovatno napustiti svoju farmu u sledećih 18 meseci”.

Neophodna su, a kako nam dalje kažu, 4 koraka, a prvi je da se o svemu ovome raširi svetu, za početak tako što ćete podeliti bar video snimke sa njihovog sajta:

“Moramo proširiti vest o pranju farmi i zašto to treba da prestane. Možete pomoći deljenjem naših videozapisa farmera na svojim društvenim medijima i razgovorom o tome sa svojom obitelji i prijateljima”.

Drugi korak jeste slanje mejlova:

“Pišite svom zastupniku tražeći strožu regulaciju supermarketa, kako biste zaštitili male britanske farme. Napisali ste e-mail, a sve što treba da učiniti jeste da pritisnete - pošalji”.

Treći korak u kome treba kopati što dublje i čitati etikete:

“Kopaj dublje. Sledeći put kad budete kupovali, pažljivo pogledajte etikete. Gde je vaša hrana stvarno uzgojena? Jesu li neke tvrdnje o dobrobiti životinja potkrepljene sertifikatom o organskom ili slobodnom uzgoju? Prodaje li se pod lažnom markom farme?”.

Četvrto, kupovati direktno od farmera:

“Kupujte drugačije. Ako ste u mogućnosti, potrošite svoj novac u lokalnim trgovinama, a ne u supermarketima - ili još bolje, kupujte direktno od poljoprivrednika. “Farm Retail Association” izvrstan je izvor za pronalaženje poljoprivrednih trgovina i tržnica u vašem području”.

I zato je jako važno upoznati ko su pravi organski britanski farmeri, a upravo oni sami o tome vole da nam kažu sledeće:

“Smatramo da su mala organska obiteljska poljoprivredna dobra najodrživiji način proizvodnje hrane. Sve što ne možemo uzgojiti ili napraviti sami dolazi od naše grupe organskih uzgajivača i proizvođača. Dugoročna saradnja sa njima znači da je naša hrana u potpunosti slediva, a mi podržavamo poljoprivrednike poput nas i osiguravamo im budućnost”.

I zašto se ovo pranje mora napokon zaustaviti, kazaće nam ovako:

“Obmanjujući marketing ima velik uticaj na poljoprivrednike, kupce - i naposletku, dugoročnu sigurnost hrane u Britaniji.

Kupci su prevareni o njihovoj hrani koja dolazi s malih farmi u Velikoj Britaniji.

Narušeno poverenje i vrijednost za male farme.

Netransparentni potrošački lanci omogućuju prevare sa hranom i katastrofalnu štetu okolini.

Cene su spuštene za prave poljoprivrednike zbog lažnih farmi i jeftinog uvoza”.

I na kraju, upitanost ostaje ova:

“Što je s lažnim farmama? Većina nas videla je voće, povrće, meso i mlečne proizvode u našim supermarketima, s idiličnim nazivom farme na prednjoj strani pakovanja (ambalaže). Razumljivo jeste da očekujemo da taj proizvod dolazi s te i te farme.

Ali, slika neobičnih obiteljskih poljoprivrednih dobara koju dočaravaju etikete obično prikriva drugačiju stvarnost; a to je da veliki deo masovno proizvode proizvođači hrane u industrijskim razmerima, pri čemu se veliki deo uvozi iz inostranstva. ‘Farma’ na etiketi ne postoji, već je samo marketinško sredstvo (marketinški trik!). Što je još gore, prave farme koje supermarketi tako teško oponašaju u svom marketingu bivaju izbačene iz poslovanja ovakvim taktikama, budući da je njihov vlastiti proizvod obezvređen.

Prema našem istraživanju, 61% farmera strahuje da će morati napustiti svoju farmu u sledećih 18 meseci. I samo 1 od 4 (24%) poljoprivrednika smatra da su tvrdnje supermarketa o podršci britanskim poljoprivrednicima verodostojne i potkrepljene njihovim kupovnim ponašanjem.

Ne mislimo da je u redu da supermarketi smeju koristiti ovaj obmanjujući oblik “pranja” na farmi. Hvala pravom farmeru Benu Andrewsu što nam je pomogao da to raskrinkamo”.

ETIČKA “POVELJA POLJOPRIVREDNIH DOBAVLJAČA”, počinje ovako, i u njoj je kazano:

“Trgovinski odnosi treba da budu ljudski, puni poštovanja i, gde god to jeste moguće, da budu ugodni (prijatni). Vrlo sam ponosan što u većini slučajeva to uspevamo. “Riverford” je nedavno većinu svog povrća prodavao supermarketima; odnosi koje smo imali s kupcima bili su neuravnoteženi, kratkoročni, rastrošni i uvredljivi. Odlučan sam da tvrtka koju sam osnovao nikada neće ponoviti takva ponašanja i da ćemo nastaviti živeti u skladu s našom etikom dok se ja povlačim, a upravitelji, kupci i direktori neizbežno menjaju.

“Riverford” je sada znatan kupac, uglavnom od primarnih proizvođača, čija komercijalna budućnost i prosperitet zavise od nas. Kada je “Riverford” postao vlasništvo zaposlenika 2018, zaštita naših dobavljača bila je sadržana u člancima tvrtke (vidi dodatak 1).

Namera je sada, kao što je obećano na našoj Konferenciji dobavljača 2019, preciznije definisati kako će se “Riverford” ponašati kao kupac i šta očekujemo od naših dobavljača zauzvrat.

Ciljevi ovog dokumenta i rasprave oko njega su:

1. Definišite ponašanja kojima “Riverford” teži, a. Uopšteno, i b. Gde god je moguće, konkretno.

2. Osigurati način prosuđivanja u kojoj meri živimo u skladu s njima.

3. Pružite sredstva za obeštećenje kada dobavljači misle da ih nismo ispunili.

4. Promicati jasnu i učinkovitu komunikaciju očekivanja sa obe strane.

5. Kroz sve navedeno promicati dugoročne, obostrano korisne trgovinske odnose koji smanjuju stres, olakšavaju dugoročno ulaganje u znanje i mehanizaciju, smanjuju otpad i povećavaju učinkovitost. U konačnici, služiti dobavljačima, “Riverfordu”, kupcima i okolini, kroz učinkovit i održiv lanac snadbevanja koji koristi svima.

Posvećeni smo razvoju boljeg načina poslovanja od uobičajenog – ali takođe moramo biti svesni da se, u konačnici, natičemo sa onim trgovcima koji koriste svoju kupovnu moć da iskorištavaju uzgajivače. Tražiti od naših kupaca da plate znatno više kako bismo mogli biti “dobri” neće uspeti; dobra priča može dodati neku vrednost, ali ne bismo trebali sumnjati da je i cena važna.

Moramo stalno i neumorno tragati za poboljšanom kvalitetom i učinkovitosti, u kombinaciji sa novim i boljim načinima da zadovoljimo naše klijente. Konkurencija nedvosmisleno pokreće inovacije, ali retko ide ruku pod ruku s poverenjem, komunikacijom i saradnjom koji takođe pridonose učinkovitosti u lancu snadbevanja. Uveren sam da poverenje (koje se može uspostaviti samo poštovanjem naših obaveza tokom vremena) i dobra komunikacija (koja zahteva poverenje i poštovanje trgovinskih partnera) mogu potaknuti više poboljšanja i inovacija od samih pritisaka konkurencije. Zajedno možemo pokazati da je bolji način poslovanja moguć”.

U potpisu: “Guy Singh-Watson Riverford, osnivač i suvlasnik”.

 

Izvor: https://stopfarmwashing.co.uk/

(prevod sa engleskog)