27 SEPTEMBAR 2024…

 

 

Jutros samo prošećem kroz svoju “Hirošimu”, te primetim da lukovi svi, čak i beli niču sve više i više...

Onda između dve gajbice zasejanih čašica salatom nešto hitro promiče, nešt ošušnu, a primetim jedan mali gušter me dočekuje izvodeći svoje akrobacije čas u jednu, levu, a čas u drugu stranu, desnu…

Onda ispečem za užinu drugu pun pleh hokaido bundeve (kupovna) sa cimetom i začinim je medom od borovih iglica i mlevenim orasima i napravim posni dezert...

Zatim skuvam potaž od moje male hokaido bundeve i od moje jedine one sitne okrugle bele domaće bundevice...

Onda posle posnog ručka (mama priži pastrmku, a ja dodam i preostale posne špagete od juče), trknem na bansek i kupim drvo ili svu potrebnu građu za moj najnoviji idejni projekat koji se iz dana u dan materijalizuje najstvarnije, naš KOKO ŠINJAC I utrošim već u startu velikih 150 evera (tu ugradim svojih i maminih 100 zarađenih evra od prodatih džemova)…

Kupljene su dakle štafle od  3 metra, čak 16 komada, a toliko smo preračunali da nam treba (mada sve što nam još možda zafali mora se dokupljivati, a možda nam istegne svega dosta), i kupljeno je pola kubika daske colare od 2,5 cm, a to je samo 85 evra, jer je kubik daske 170 evra najmanje (ima banseka i sa skupljom građom, itd.). Sam štafle i pola kubika daske iznese me 140 evra. Onda za kusur ili 10 evra kupljeno je jedno pakovanje drvene letve…

Ali, da bi se dovukla daska sa banseka mora da se plati vuča kamiončića, a to je još 2000 dinara troška…

Vrlo je ineteresantno da danas svi se izgovaraju praznikom, te neće niko da radi (prevući nešto kamionom nije rad), svi jedva dočekuju tobož praznik, a nije zabranjeno recimo kupiti građu ili ići u nabavku na praznik, a čak je to i poželjno po meni, jer tako se moji radovi danas blagosiljaju upravo ovim velikim praznikom, kome svaka čast, ali mi je muka do neradnika da ne upotrebim neku jaču reč. Praznik se danas poštuje postom, doduše danas ne radim oko zemlje, ne kopam, ne ravnjam teren, ali ne mogu prestati da mozgom radim na svom velikom snu ili projektu KOKO SIŠNJAC, jer ima tako još mnogo radova, nabavke, potrošnje, itd…

I sav svoj dalji rad ponovo nastavljam sutra, i doista smešno u šta se svet pretvara, samo zbog praznika…

Praznike i treba koristiti za nabavke i kupovine materijala, a na radni dan startovati radom, jer nema se kad gubiti radno vreme, pa na lepom radnom danu, kao recimo sutra trčati u nabavku , itd…

Ti vernici i slepi poslušnci, čak i nevernici kojima je danas strašan greh prevući dasku, a nije greh nešto drugo mnogo opasnije što čine, a nisu nikad naučili da imaju širinu, niti da budu pragmatični...

Pitala  sam mamu, pošto je ona juče dokupila džaćih lepka, a džačić lepka kaže košta 540-560  dinara, ne može da seti precizno, a terba nam još jedan džačić u ponedeljak za preostalo uziđivanje još 6 kocki betonskih što u temelju našem fale…

Itd…