Jutros samo prošećem kroz svoju “Hirošimu”, te primetim
da lukovi svi, čak i beli niču sve više i više...
Onda između dve gajbice zasejanih čašica salatom
nešto hitro promiče, nešt ošušnu, a primetim jedan mali gušter me dočekuje
izvodeći svoje akrobacije čas u jednu, levu, a čas u drugu stranu, desnu…
Onda ispečem za užinu drugu pun pleh hokaido bundeve
(kupovna) sa cimetom i začinim je medom od borovih iglica i mlevenim orasima i napravim
posni dezert...
Zatim skuvam potaž od moje male hokaido bundeve i od
moje jedine one sitne okrugle bele domaće bundevice...
Onda posle posnog ručka (mama priži pastrmku, a ja
dodam i preostale posne špagete od juče), trknem na bansek i kupim drvo ili svu
potrebnu građu za moj najnoviji idejni projekat koji se iz dana u dan materijalizuje
najstvarnije, naš KOKO ŠINJAC I utrošim već u startu velikih 150 evera (tu
ugradim svojih i maminih 100 zarađenih evra od prodatih džemova)…
Kupljene su dakle štafle od 3 metra, čak 16 komada, a toliko smo
preračunali da nam treba (mada sve što nam još možda zafali mora se dokupljivati,
a možda nam istegne svega dosta), i kupljeno je pola kubika daske colare od 2,5
cm, a to je samo 85 evra, jer je kubik daske 170 evra najmanje (ima banseka i sa
skupljom građom, itd.). Sam štafle i pola kubika daske iznese me 140 evra. Onda
za kusur ili 10 evra kupljeno je jedno pakovanje drvene letve…
Ali, da bi se dovukla daska sa banseka mora da se plati
vuča kamiončića, a to je još 2000 dinara troška…
Vrlo je ineteresantno da danas svi se izgovaraju
praznikom, te neće niko da radi (prevući nešto kamionom nije rad), svi jedva
dočekuju tobož praznik, a nije zabranjeno recimo kupiti građu ili ići u nabavku
na praznik, a čak je to i poželjno po meni, jer tako se moji radovi danas blagosiljaju
upravo ovim velikim praznikom, kome svaka čast, ali mi je muka do neradnika da
ne upotrebim neku jaču reč. Praznik se danas poštuje postom, doduše danas ne
radim oko zemlje, ne kopam, ne ravnjam teren, ali ne mogu prestati da mozgom radim
na svom velikom snu ili projektu KOKO SIŠNJAC, jer ima tako još mnogo radova,
nabavke, potrošnje, itd…
I sav svoj dalji rad ponovo nastavljam sutra, i doista
smešno u šta se svet pretvara, samo zbog praznika…
Praznike i treba koristiti za nabavke i kupovine
materijala, a na radni dan startovati radom, jer nema se kad gubiti radno vreme,
pa na lepom radnom danu, kao recimo sutra trčati u nabavku , itd…
Ti vernici i slepi poslušnci, čak i nevernici kojima
je danas strašan greh prevući dasku, a nije greh nešto drugo mnogo opasnije što
čine, a nisu nikad naučili da imaju širinu, niti da budu pragmatični...
Pitala sam mamu,
pošto je ona juče dokupila džaćih lepka, a džačić lepka kaže košta 540-560 dinara, ne može da seti precizno, a terba nam
još jedan džačić u ponedeljak za preostalo uziđivanje još 6 kocki betonskih što
u temelju našem fale…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар