Jutros zavirim na police i stalaže letnje kuhinjice i
primetim da paradajz, onaj zelen obran počinje da zri, tako da će moći još da
se sve dobro iskoristi i u septembru, a isto primetime i kod čerija...
Iako uvek se kaže nećemo žuriti, jutros je počelo
cepanje drva, te se od ranog jutra, a negde posle 9 sati počelo tumbati po drvari
i pakovati sve do iza druge užine, sa jednom pauzom oko 2-3 sata, a tamo iza divnog
ručka…
Najpre iznosimo stara drva, a od pre dve godine,
dakle sav ostatak drva, i pakujem napolju, majka ukolicima dovlači, po
trotoaru, uz zid, što jemeni bilo šokantno, jer kad u zadnje 4 godine imamo
drvaru od 18 kvadrata čemu onda sav taj brlog večito oko kuće...
Onda je u drvari pretumbano sve, te je iznet sto, zatim
stolice i tako oslobođen prostor za nova drva, a onda su i sve kutije sa suvim
grančicama prenete na mesto gde je već stajao malo pre iznet astal…
I tako se sve muljalo, radilo, znojilo, baš mnogo radilo,
fizikalisalo, a za sada nedam da mi ovaj mučni fizikalizam oduzima lepotu nekih misli koje tek možda
treba da pretočim u nešto izvan ovih tmurnih zapisa iz “Hirošime”…
U toku pakovanja, kad sve završih, srušiše mi se
drva, kao život kad se sruši, ali bezbedno su pala drva, i nisu povredila
nikoga, jer sam osetila da će pasti, pa sam
upozorila da se ljuljaju te da im ne treba verovati, i nikom se nije
dogodilo ništa. I onda sam ih nevoljno ponovo morala spakovati onako kako nisam
htela...
Zatim sam posle svega toga ona složena drva sa
trotoara, ponovo rasturila, i ponovo spakovala i tako se oslobodila brloga, da
ga moje oči ne vide nikad više, a dakle oslobodila sam zidove kuće i trotoar i
sve lepo stavila pod krov drvare, kućice ”Avgustina”, kako već i treba…
I tako malo po malo, uspeli smo da otpočnemo prvi red
i da ga do 17 sati napunimo i oformimo, a ono nešto malo drva što prteče počeli
smo formiranje i druge linije drva...
Sutra definitivno neću pakovati drva, moram malo da
se posvetim kuhanju, jer želim da odmorim mišiće, i zglobove, a sirova drva su
nenormalno teška, treba da se suše napolju, pa ako ih i bude nacepanih ja ih moram
ignorisati bar sutra, pošto me bole i prsti na šakama, a jedva sa dve ruke
savladam one krupne komade, pa ipak sve sam ih podizala i poslagala tamo gde treba,
da nema šupljine, itd...
Čak uspevamo da napravimo najlepše jelo na svetu u
pauzi posle prve užine - zapečene palačinke sa blitvom za ručak...
Od juče imam herpes, iako se kljukam svim melemima i
tinkturama, čajevima, ali to je moja redovna mesečna pojava od umora, premora,
iscprljenosti, stresa, posebno ovog avgustovskog šoka nakon što sam spoznala od
strane koga, a kako i koliko sam pokradena...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар