7 SEPTEMBAR 2024…

 

Kako brzo proleti 14 dana ili svega dve nedelje, te je jutros došlo na red da se procedi već pripravljena tinkutra od žare ili koprive, a od danas već pijem i ovu tinkturu po jednu kašičicu...

Zavirim u rotkvice koje rastu u zoni drvare i već nekoliko rotkvica otkrijem izgruvale vidno na površinu, a što dalje znači da ih već treba početi čupati i jesti (malo su sitne), a dakle nikad brže nisu pristigle…

Čitav današnji dan, cepani su panjevi, te tako do druge užine sva drva (13 kubika) su konačno iscepana za 5 dana cepanja, a tu treba uključiti i ona 3 dana struganja motorkom balvana tako da za sada za nama je 8 paklenih dana rada samo na drvima…

Za razliku od drugih ja sam se i juče i danas baš odmorila…

Negde oko druge užine, a posle pauze nakon ručka i lapog odmora, i odgledanog čak i jednog filma, moj jedini posao bio je da uskupim svu piljevinui, te da po dve kante prenosim piljevinu u manji boks pored komposta, tako da imam zavidnu količinu piljevine…

Pre toga čitav dan obilazim salatu, te osećam, i vidim iz dana u dan – vidim da salata nestaje, topi se, a onako bujna posađena, jer tope je čuda ove nenormalne vrućine, a svaki dan u “Hirošimi” je preko 43 stepena u plusu, te vidim biće tu totalna propast i gubitak, ali neka će, jer ja ću uskoro već 16 septembra zasejati pod svodom “Hirošime” mnogo čašica salate i sve iz ničega, sve iz početka, sve iz pepela. Zaista bi bilo dosadno da mi sve uspe od prve u životu, jer kad nešto uspe onda se posle čovek sve manje trudi i angažuje,  itd…

Za ručak sam prigotovila divan graška sa ćuretinom…

Konačno sam napravila nekoliko spiskova, a najpre spisak koja semena, koje keisce i koje lukove sve treba kupiti, zatim spisak artikala koji su mi nestali u domaćinstvu…

Salatu smo svaki dan natapale vodom (čak sam ja večeras sve kanticom zalila), da bi izdržala vrućine, ali biće da nije mnogo pomoglo, a vrlo je malo verovatnoće da će išta od moje onakve rasade salate izgruvati u onu našu džinovsku prejaku salatu...

Poslednje zalihe svojih ovogodišnjih paprika sa astala ispečem i zakiselim da mine bi propale, a i navikla sam svaki dan da imam salate…

Na astalu ostalo je još malo nedozrelog čerija i paradajza i to je sve od ovogodišnje šeste setve…

Danas u pauzi u svom povlačenju napisala sam jednu pesmu, a pre toga na treći spisak sam dodala još nek naslove koje bi trebala da pronađem ako naravno postoje te da ih pročitam...

Za sutra imam velike nove radove – pečem kupovne paprike, da završim što pre sa vatrenim šporetom, a kako bi do petka mogla da spakujem što pre sva isečena drva…

Itd…