Kako brzo proleti 14 dana ili svega dve nedelje, te
je jutros došlo na red da se procedi već pripravljena tinkutra od žare ili
koprive, a od danas već pijem i ovu tinkturu po jednu kašičicu...
Zavirim u rotkvice koje rastu u zoni drvare i već
nekoliko rotkvica otkrijem izgruvale vidno na površinu, a što dalje znači da ih
već treba početi čupati i jesti (malo su sitne), a dakle nikad brže nisu pristigle…
Čitav današnji dan, cepani su panjevi, te tako do
druge užine sva drva (13 kubika) su konačno iscepana za 5 dana cepanja, a tu treba
uključiti i ona 3 dana struganja motorkom balvana tako da za sada za nama je 8
paklenih dana rada samo na drvima…
Za razliku od drugih ja sam se i juče i danas baš odmorila…
Negde oko druge užine, a posle pauze nakon ručka i lapog
odmora, i odgledanog čak i jednog filma, moj jedini posao bio je da uskupim svu
piljevinui, te da po dve kante prenosim piljevinu u manji boks pored komposta, tako
da imam zavidnu količinu piljevine…
Pre toga čitav dan obilazim salatu, te osećam, i vidim
iz dana u dan – vidim da salata nestaje, topi se, a onako bujna posađena, jer
tope je čuda ove nenormalne vrućine, a svaki dan u “Hirošimi” je preko 43
stepena u plusu, te vidim biće tu totalna propast i gubitak, ali neka će, jer ja
ću uskoro već 16 septembra zasejati pod svodom “Hirošime” mnogo čašica salate i
sve iz ničega, sve iz početka, sve iz pepela. Zaista bi bilo dosadno da mi sve
uspe od prve u životu, jer kad nešto uspe onda se posle čovek sve manje trudi i
angažuje, itd…
Za ručak sam prigotovila divan graška sa ćuretinom…
Konačno sam napravila nekoliko spiskova, a najpre spisak
koja semena, koje keisce i koje lukove sve treba kupiti, zatim spisak artikala
koji su mi nestali u domaćinstvu…
Salatu smo svaki dan natapale vodom (čak sam ja
večeras sve kanticom zalila), da bi izdržala vrućine, ali biće da nije mnogo
pomoglo, a vrlo je malo verovatnoće da će išta od moje onakve rasade salate izgruvati
u onu našu džinovsku prejaku salatu...
Poslednje zalihe svojih ovogodišnjih paprika sa astala
ispečem i zakiselim da mine bi propale, a i navikla sam svaki dan da imam salate…
Na astalu ostalo je još malo nedozrelog čerija i
paradajza i to je sve od ovogodišnje šeste setve…
Danas u pauzi u svom povlačenju napisala sam jednu pesmu,
a pre toga na treći spisak sam dodala još nek naslove koje bi trebala da
pronađem ako naravno postoje te da ih pročitam...
Za sutra imam velike nove radove – pečem kupovne paprike,
da završim što pre sa vatrenim šporetom, a kako bi do petka mogla da spakujem
što pre sva isečena drva…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар