Osma glava Druge knjige romana “Mjesečina”, kaže
ovako:
Klod je ugledao Gaby u kafani, a pošto je bila u muškoj
pratnji on odmah pomisli svašta nisko o njoj, a najpre da joj je to ljubavnik. I u jednom kobnom trenutku uspeva
da uhvati njen zelenooki neštašni lutajući
pogled usmeren baš ka njemu. A kada je
napuštala kafanu Klod pomisli kako je više nikada neće videti.
Leto je nastavio da provodi nekako dosta lenjo u uobičajenoj
dokolici, sve sanjareći kakvu bi sve muziku jednom mogao da napiše. Ali, ona prelepa
devojka i dalje mu je bila u mislima. I taman kad Klod izgubi svaku živu nadu da
će je ikada više videti, srete je ponovo ispred jedne modne prodavnice.
Počeli su odmah razgovor i on joj bez oklevanja tada
priznaje kako je na nju sve ove dane jako mnogo mislio. A ona je žurila i reče mu
da sutra pak putuje, a ono joj ponudi svoje društvo, kao i da je odveze kočijama.
I nije čekao i odmah joj priznaje koliko ga je očarala njena lepota. A kada su stigli,
ona ga ponudi da krene sa njom u novu prodavnicu gde upravo treba da izabere svoj
novi šešir za put sutra.
Klod Debisi joj kupuje lepezu. Tada je saznao da je
njeno ime Gaby Lhery. Od nje je tražio na ratsanku da mu piše pisma, a kad ta tražena
pisma nisu stizala, on pomisli da je i Gaby kao i sve one ostale žene za kojima
je mnogo patio kao što beše Alix ili madam V.
I onda je napokon dobio njeno pismo u kome mu ona
zakazuje susret u Parizu gde nagoveštava vreme svoga povratka. Na taj sastanak
kasnila je malo, a i toga dana kiša je
lila kao iz kabla.
Onda je Gaby postala generalno gruba i videla u
njemu posve običnog, tipičnog muškarca koji bi samo da je iskoristi i tu ga je
napala malo žešće.
Nakon toga Klod je počeo da stvara svoju muziku. Radio
je na pisanju kvarteta. I opet stari problem, jer muzika neće da krene kako bi
on zamislio. Tog leta ponovo se Klod osamio, da bi stvarao.
Pao je u stvaralački zanos. Napunio je već 30
godina, a dalje bez afirmacije, bez uspeha, neostvaren umetnik, jedini zaostao
u generaciji.
Onda mu u posetu iznenada dolazi Gaby i traži izvinjenje
za sve one grubosti. Tu su se ponovo pomirili, te kao dobri stari prijatelji pošli
na večeru.
Od nje tada saznaje da je njeno pravo prezime
Dupont, a ne Lhery. Te večeri odložila je Gaby svoj voz. I ostala sa Klodom, a
onda su pošli u onaj njegov ubogi sobičak.
(možda ovo i nije kraj romana, možda i jeste, ja ne
znam, jer moja rashodovana knjiga nema više od 293 stranice)…
The end
Нема коментара:
Постави коментар