VREMENA SU LOPOVSKA…

 

 

Nije se vraćao misaonim prerađevinama svojim

A ni tuđim

I sve je manje razumljiv sam sebi

Drugima

Šta to u sebi pokušava da uzgoji

Kad više nema onoga čemu bi se vratio

U nekom od ponovnih života

Čak ni jedna objavljena pesnička zbirka

I život lišen svake dopunjene

Ili proširene verzije bića

A treba stati na površinu vode

I tek odatle zaroniti u dubinu

Nakon ratnog opustošenja, strahota

I razapetih psiha posvuda

Pobednik iz ratova

Vraća se razoren, sam

Tamo gde je magla nejasna

Isto kao i tama

I treba lutati

Kroz bezizlaznost sveopšteg beznađa

I ludila

Bez plamena borbe i snage

Koji u njemu kao vatru ugasiše

Stvarnost je kukavičluk neumerenih

A u strahu od stvarnosti

Ničeg dobrog nema

Vremena su ovo lopovska

Živimo u svetu političkog sadizma

Vrhovi su previše nezasiti

Gle – proždiru nas oni

Koje povazdan čujemo, srećemo

Njihove preobličene ulizice…