Sinoć sam tek posle 20 sati dobila 4 gajbice malina
Polke ili 10 kg, po 250 dinara što je 2500 dinara, a tobož ima malo preko toga,
čak oko 13,5 kg (nisam proveravala)…
No, jutros kad sam sišla da pripremim maline za džem
– nađem da među njima ima i jako loše i neuredno nabranih, a cena im kao da su
usred leta prva klasa, a gle – ima buđi (buđave bacam na compost), ima peteljki,
ima lišća, ima neurednih malina, koje niko normalan ne bi predavao u hladnjaču
na potrošačko tržište – a maline su upravo kupljene ispred jedne seoske hladnjače,
što je dakle bruka i sramota, a još veća bruka jeste i to što su brali sve redom
– sve zelene, sve nezrele, a tek zarudele maline, itd…
Mogu da platim dobru malinu i 400 dinara, ali za te
pare zna se i koji kvalitet voća nekome treba prodati i podvaliti u gajbicu, te
znala sam odmah jutros da ću morati potrošiti mnogo više šećera, jer maline
kise, pa kise, a nemaju ni zrelinu, a nemaju ni slatkoću, itd...
Na oko sve nekome samo izgleda lepo (onima
uspavanima), ali kad se počnu skidati gajbice, kad se zadire do dna, e onda na
svašta čovečije oko još može da naiđe…
Pre nego skuvam džem savijem sarmicu za ručak, a od
naših zamrznutih mladih liski kupusa ranog ditmar, a predivnu sarmicu kao usred
proleća sa ćurećim samlevenim prsima...
Džem skuvan od prve užine, pa do ispred ručka tačno, dakle, nepuna 3
sata posla...
I još nešto sitno poradim, u trku, a pre kuvanja džema,
u onih sat vremena dok čekam da maline u šerpi popuste sok - a uradim po avliji
mnogo-malo toga, te postavim još nekoliko kamenih krugova oko voćaka, okamenim moje
cvetne i voćne avlijske zone, te tako utrošim sav kamen. Čak mi je malo zafalilo
kamena, te su neke ideje ostale nerealizovane zbog toga – a nestašice kamena, ali ako mi baš bude stalo da ih napravim (moje
ideje) i ostvarim, ja ću svakako nabaviti i kamen...
U “Hirošimi”, pomerim jednu crepljiku, te jednu
krnjavu zamenim, još nešto sitno pretumbam, te postavim još nekoliko komada
kamenja, i otvorim i sa donje strane izlaz i ulaz po središnjoj maloj stazici…
Kolač Kupidon danas je bio pravi melem na sav umor
te se načinjao i za prvu i za drugu užinu…
Onda sam ponovo naložila vatru i malo više zadimila,
a onda je posle sve bilo lako...
Posle ručka odlazim u nabavku paprika te za
kupljenih 24 kg paprika potrošimo 4600 dinara, a kupimo2 kg ljutačica po 400
dinara to je 800 dinara, zatim 10 kg crvenih paprika za pečenje po 200 dinara
to je 2 hiljade dinara, i još 12 kg paprika po 150 dinara to je 1800 dinara...
Pijemo kafu, a onda oko14 sati, pa sve do 18 sati i
30 minuta, do mraka, ispečemo sve danas kupljene paprike, koje ćemo prohlađene tek sutra spakovati
u zamrzivač...
Sutra neću tražiti na pijaci balone sa isceđenim šipurkom,
jer sam previše potrošila para (a plus sam i pokradena onih 400 evra), te sam
se baš istrošila, a kad svi gosti odu u avgustu, računi za mesec avgust koje plaćamo
sada u septembru su nam neverovatno uvećani po svim stavkama, struja, voda, itd…
A i umorila sam se, tako da dan za danom kuvam džem
ne mogu, a i neću - te sutra čistimo šporet, pokrivamo ga najlonom do idućeg proleća
2025, i zaslužile smo svoj mali odmor od kuvanja svih tih raznih džmova, a ja
imam oko 8 velikih tegli džema do šipurka od prošle godine, tako da nisam bez svog
najomiljenijeg i najlepšeg džema...
Sutra mogu početi dakle pakovati sva preostala drva,
samo ako ne bude preteranog pljuštanja kiše, da i tu sitnicu krupnicu skinem sa
spiska obaveza...
Već danima nemam prostora da odmorim uz po neki film…
Kako god i sutra mnogo, mnogo posla, a moje knjige
malo sada trpe, iako me dozivaju, iako mi se same nameću, itd…
Jutros jesam “počela” novi roman, ali samo izučih
Predgovor, i to je sve...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар