12 SEPTEMBAR 2024…

Аутор Vesna V. Lalović четвртак, септембар 12, 2024

Sinoć sam tek posle 20 sati dobila 4 gajbice malina Polke ili 10 kg, po 250 dinara što je 2500 dinara, a tobož ima malo preko toga, čak oko 13,5 kg (nisam proveravala)…

No, jutros kad sam sišla da pripremim maline za džem – nađem da među njima ima i jako loše i neuredno nabranih, a cena im kao da su usred leta prva klasa, a gle – ima buđi (buđave bacam na compost), ima peteljki, ima lišća, ima neurednih malina, koje niko normalan ne bi predavao u hladnjaču na potrošačko tržište – a maline su upravo kupljene ispred jedne seoske hladnjače, što je dakle bruka i sramota, a još veća bruka jeste i to što su brali sve redom – sve zelene, sve nezrele, a tek zarudele maline, itd…

Mogu da platim dobru malinu i 400 dinara, ali za te pare zna se i koji kvalitet voća nekome treba prodati i podvaliti u gajbicu, te znala sam odmah jutros da ću morati potrošiti mnogo više šećera, jer maline kise, pa kise, a nemaju ni zrelinu, a nemaju ni slatkoću, itd...

Na oko sve nekome samo izgleda lepo (onima uspavanima), ali kad se počnu skidati gajbice, kad se zadire do dna, e onda na svašta čovečije oko još može da naiđe…

Pre nego skuvam džem savijem sarmicu za ručak, a od naših zamrznutih mladih liski kupusa ranog ditmar, a predivnu sarmicu kao usred proleća sa ćurećim samlevenim prsima...

Džem skuvan od prve užine, pa do ispred ručka tačno, dakle, nepuna 3 sata posla...

I još nešto sitno poradim, u trku, a pre kuvanja džema, u onih sat vremena dok čekam da maline u šerpi popuste sok - a uradim po avliji mnogo-malo toga, te postavim još nekoliko kamenih krugova oko voćaka, okamenim moje cvetne i voćne avlijske zone, te tako utrošim sav kamen. Čak mi je malo zafalilo kamena, te su neke ideje ostale nerealizovane zbog toga – a nestašice kamena, ali ako mi baš bude stalo da ih napravim (moje ideje) i ostvarim, ja ću svakako nabaviti i kamen...

U “Hirošimi”, pomerim jednu crepljiku, te jednu krnjavu zamenim, još nešto sitno pretumbam, te postavim još nekoliko komada kamenja, i otvorim i sa donje strane izlaz i ulaz po središnjoj maloj stazici…

Kolač Kupidon danas je bio pravi melem na sav umor te se načinjao i za prvu i za drugu užinu…

Onda sam ponovo naložila vatru i malo više zadimila, a onda je posle sve bilo lako...

Posle ručka odlazim u nabavku paprika te za kupljenih 24 kg paprika potrošimo 4600 dinara, a kupimo2 kg ljutačica po 400 dinara to je 800 dinara, zatim 10 kg crvenih paprika za pečenje po 200 dinara to je 2 hiljade dinara, i još 12 kg paprika po 150 dinara to je 1800 dinara...

Pijemo kafu, a onda oko14 sati, pa sve do 18 sati i 30 minuta, do mraka, ispečemo sve danas kupljene paprike, koje ćemo prohlađene tek sutra spakovati u zamrzivač...

Sutra neću tražiti na pijaci balone sa isceđenim šipurkom, jer sam previše potrošila para (a plus sam i pokradena onih 400 evra), te sam se baš istrošila, a kad svi gosti odu u avgustu, računi za mesec avgust koje plaćamo sada u septembru su nam neverovatno uvećani po svim stavkama, struja, voda, itd…

A i umorila sam se, tako da dan za danom kuvam džem ne mogu, a i neću - te sutra čistimo šporet, pokrivamo ga najlonom do idućeg proleća 2025, i zaslužile smo svoj mali odmor od kuvanja svih tih raznih džmova, a ja imam oko 8 velikih tegli džema do šipurka od prošle godine, tako da nisam bez svog najomiljenijeg i najlepšeg džema...

Sutra mogu početi dakle pakovati sva preostala drva, samo ako ne bude preteranog pljuštanja kiše, da i tu sitnicu krupnicu skinem sa spiska obaveza...