Pre 4-5 dana kucnuo je dobar čas da se i plastenik “Hirošima”
vidno upiše najpre na googl mapu sveta…
Ali, još draže mi je ovo od danas, kada je plastenik
“Hirošima” takođe vidno ubeležn i na Čarlsovu svetsku mapu pokreta bez okopavanja
ili NO DIG (https://www.charlesdowding.co.uk/no-dig-worldwide
), te sam nekako stekla utisak da sam upisana kao druga u Srbiji na ovu mapu, ali
ako gledam po godini svog početka i osnivanja
svega (2019), onda se trenutno osećam kao pionir, jer se nekako pomislih već nalazim
na prvom mestu…
Ono što sam juče dakle preskočila, danas sam na praznični
dan postigla te sam ipak uspela da u jednom dahu i koraku prebrojim sav utrošen
polovan crep unutar “Hirošime” i nema sumnje utrošeno je 205 komada polovnog crepa
(skoro 300 komada ove 2024 godine, ako izračunam ograđivanje spoljašnjeg vrta,
sa dve strane, i ograđivanje dva velika i dva omanja setvena boksa u avliji -
bundevište, tikvište, boks kod drvare i najmanji setveni boks kod trešnje)...
Danas sam videla još neke male, sitne mane ili nedostatke
koje ću sutra usavršiti i popraviti, poboljšati unutar “Hirošime”, pomaknuti
neke crepljike, zameniti ih drugim, itd…
Sutra nameravam da potrošim sav preostali kamen…
Danas je u “Hirošimi” prešlo 38 stepeni u plusu i
bilo je predivno u najtoplijem delu dana (za razliku od juče danas je sve
toplije za 10 stepeni, a za dalje treba posmatrati i beležiti)…
Danas sam takođe napravila precizan plan jesenje setve
koja počinje tek u ponedeljak 16 septembra, te sam ispremeštala gajbice sa
čašicama upravo tamo gde ću zasaditi salatu, a saksije sa čili papričicama u
začinski boks da mi ne smetaju, balone sa tečnim gnojivom od koprive poređala
po središnjoj stazici sredine “Hirošime”, kako bih oslobodila te dve najvažnije
setvene parcele, desnu i levu - jednu za rotkivce drugu za rukolu, te još neke
napravima samo male praznične poteze, koje ne treba uračunati u teški rad
(blago svetu i kulturi u kome nije greh raditi – sejati, kopati, stvarati,
graditi, nešto lepo praviti), jer na praznik nije zabranjeno pomerati stvari na
neko bolje mesto, kao što nije zabranjeno ni praviti svoje divne planove za
sutra, itd…
Još juče po onoj kiši oko desetak puževa golaća izvodilo
je svoj ples po najlonu “Hirošime”, a žao mi što to nisam zabeležila
fotografijom, a kako kad sam imala peviše ideja, a puževi su klizili od gore ka
dole niz naš najlon, a kad sam ih majci pokazala sve ih je pokupila i pognječila
(ja joj samo kažem da ih baci žive na compost, jer imaju oni tamo svoje uloge,
žao mi kad se tako munjevito zgnječe)...
Jutros vidim samo jednog preživelog, ali nikome o
tome ne kažem, kako se spušta i klizi ponovo niz najlon “Hirošime “ po ovom divno,
toplom i osunčanom danu…
Za ručak pripremamo prženu pastrmku te beremo prve rotkice
iz zone drvare i sveže ih koristimo da oplemenimo posni ručak, a onda u tepsiji
nađem dosta sazrelog paradajza, te se obradujem, te i to dodam u garniranje
našeg današnjeg prazničnog ovala...
Pre neki dan, mama je nabrala horteniziju i već zasadila
pelcer koji sada zaliva na česmi dok se ne ožili, a onda mu treba pripremiti
stalno mesto, a već koliko sutra napraviću jedan kameni krug u koji ću da i to
dugo traženo cveće zasadim…
Obrala sam danas svo lišće gavezi, te ga iseckala, i
sada se suši, a očekujem da ću napraviti duplu meru masti od gavezi...
Juče smo pojeli neobičnu žutu dinju, od koje sam sačuvala
semenke da zasejem dogodine i sada ih sušim na astalu u letnoj kuhinjici. Inače,
ja ne volim dinju (muka mi je od tog mirisa, koji pamtim tako da u meni izaziva
veliku mučninu), ali juče sam uspela da pobedim svoju moždalošu ubeđenost, te probam
i pojedem nešto novo, žutu dinju – ili nešto što sam tvrdila da ne volim zbog
mučnine. Nije bila mnogo organska, a ni slatka, jer bila je podosta zelena, nesazrela,
mnogo kore se odbaci, no to pojedu naše koke nosilje, ali teška žuta dinja
(blago onome ko plasira takvu robu na tržište!), ali dobro mi je došlo za drugu
užinu koja me zatekla u šopingu, pa su još snizili dinju na 70 dinara po
kilogramu, a teška beše oko 2 kg...
Danas sam ošišala peršun i ostavila ga u veliku
kesu, ne u lulicama više, jer nam treba za pravljenje melema koji ponovo pijem 3
dana - ceđeni limun, celer lišćar i peršun…
Tako malim sitnim pomacima i danas neutrališem
nepomičnost ili dosadu jednog prazničnog dana…
Sinoć jesam nastavila čitanje juče početog romana i
ako isto ponovim i večeras onda ću ga večeras pročitati do kraja (za dva dana
po 100 strana), da bi od sutrašnjeg jutra bar malo počela, pre svih velikih i
malih poslova, iščitavanje možda težeg, ali svakako 7 puta obimnijeg romana, u velike
2 knjige ili na 1500 strana...
Čitav dan obećane su mi sigurno maline polka koje su
trebale da stignu oko 16 sati i trebala sam večeras da nakuvam šerpu džema od maline,
ali onda oko 17 sati i 30 minuta meni je pak rečeno da malinu ne mogu dobiti
pre 20 h. Na sav moj današnji mali poraz naložila sam unapred šporet, da budem
u prednosti, verujući da neko drži reč, te potrošila uzalud nešto drva čekajući
maline, jer je sve bilo sigurno. I tako sam morala da napustim razgoreli šporet,
da ostavim sve za sutra, a da se vatra sama po sebi zagasi, i tek sutra da
kuvam džem od maline, kada me inače čeka i pečenje paprika (nisam uspela u
subotu da ih dobijem, pa mi sve neko nešto odlaže, a uvek onako kako se meni ne
uklapa, itd.). I nisam uspela da se danas rasteretim, već sve sutra treba
skrcati, da se čovek poslom preoptereti…
A sutra imam još nekih avlijskih radova, kao i ideja
od danas koje treba ostvariti...
U petak treba skuvati džem od šipurka ako ga nađem
isceđenog u balonima na pijaci (više da rukom svojom cedim onako mučno i teško
šipurak više nemam snage - ruka mi često treba i za pisanje, kuvanje, umivanje,
itd.), a ako nema šipurka u petak, onda se šporet zaklapa do proleća 2025, a
onda od petka treba spakovati sva nespakovana drva, koja ćute pokrivena pod
najlonom...
Još nemam vremena da s ebvaim sa skoro dva pročitana
cela romana, itd…
Uspela sam da još jutros napravim novi kolač od kupina
čiji recept sledi sutra, te dakle načinjanje mrsnog kolača sledi tek sutra za prvu
užinu, a danas na posnom danu trebalo je izbegavati tako kremast i divan kolač…
Sve u svemu imala sam predivan osunčan, vrlo radostan dan, sa malim,
sitnim razočaranjem što mi maline nisu mogle stići pre…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар