IBZENOVA “DIVLJA PATKA”…

 

 

Kako počinje Ibzenova drama “Divlja patka” iz 1884 godine, napisana u 5 činova, sa tragičnim krajem:

Šuška se, šuška da će veletrgovac udovac Verle da se uskoro oženi svojom kućnom domaćicom gospođom Serbi, te je okupio u svom domu goste, tj. društvo za trpezom. Ali, ima i onih koji šuškaju da je večera upriličena zbog povratka Verleovog sina Gregersa.

No, malo ko još zna da je preduzetnik Verle imao jednom svog poslovnog ortaka po imenu Ekdal koji je sada oronuli starac, koga je veletrgovac dobro finansijski upropastio, razorio, ali mu sada preko svog knjigovođe Groberga daje vazda po neku novčanu milost i po neki usputni sitan poslić za sintnu lovu, nekako valjda da mu se iskupi za svu onu nesreću koju mu je sam napravio. Inače starac Ekdal bio je veliki zaljubljenik prirode, strastan lovac, čak i poručnik, a odležao je zbog svega i zatvor.

Na večeri je kao 13-i nepoželjan gost sedeo i Ekdalov sin po imenu Jalmar inače fotograf, a lično ga poziva Gregers kao svog najboljeg i jedinog prijatelja. U tu kuću Jalmar retko zalazi od očeve nesreće, gotovo više nikad, jer Gregersov otac Verle upropastio je načisto celu njegovu porodicu, posebno oca Ekdala. I tako je Gregers mnogo toga još novog saznao o životu svog prijatelja sa kojim se nije video tih nekoliko kobnih godina. Jalmar je imao suprugu Ginu i ćerku od 14 godina koja se zvala Hedvig. I dalje saznaje da mu je u svemu pomagao njegov otac Verle, da se oženi, skući, izuči fotografski zanat, itd.

Gina je nekad radila u kući Verleovoj kao mlada domaćica, a u to vreme Gregersova majka ležala je teško bolesna i tada je sinu otkrila da je muž vara sa Ginom Hansen domaćicom. Sada Jalmar živi u jako oskudnim uslovim u domu koji naziva sumornim po enterijeru, ali srećnim po toplini onih koji tu lepo žive.

Gregers ništa nije znao o njihovoj tolikoj propasti, te srete oca i upita ga zar je moguće da je takvo nešto još dopustio.Verle objašnjava sinu da je jedini krivac onda bio samo Ekdal koji je napravio neke lažne karte i sekao nezakonito šumu na državnom terenu. Onda će ispričati kako mu je ipak ukazao milost pošto su ga pustili iz zatvora, kada je bio samo čovek krhotina. I još tvrdi sinu da mu daje mnogo više nego što ovaj zaradi radeći posao prepisivača u kancelariji.

Onda je Gregers zamerio svom ocu rekavši mu da zna da je varao njegovu majku sa domaćicom Ginom pre nego što će je srećno udati ili nametnuti  za Jalmara. Onda otac Verle predlaže sinu da se okane svih gluposti iz prošlosti, čak mu  nudi partnerstvo u svom preduzeću, novi ortakluk. Nudi mu dogovor, privid samo da svet vidi da su konačno divna složna porodica. Gregersu tu nešto mnogo smrdi, te ne veruje ocu, ne sviđa mu se namera da se oženi gospođom Serbi, kojoj se svi udvaraju, oseća se iskorišćeno, ne veruje da u takvoj kući jeste moguće napraviti neki srećniji porodični život, a onda oca krivi za majčinu preranu smrt, patnju, a novi dom koji njegov otac sada gradi počiva samo na lažima, jer na duši straiji Verle nosi toliko smrvljenih ljudskih duša. Sin Verle je izrevoltiran, te napušta kuću, napušta oca, odlazi.

Gregers će doći kod Jalmara i posetiti njegov fotografski atelje. A tamo je kod njih potom iznajmio jednu neugledu sobicu.

Jalmaru posao fotografski jako loše ide, nema mušterija, čak je imao svega nekoliko retuširanja fotografija, u čemu mu pomeže i naučen Gina, a počesto moraju da daju i oglas u novine. U životu Jalmara koji jedva krpi kraj s krajem malo je pravih životnih radosti, osim ćerke.

Njegova ćerka od 14 godina Hedviga ima nasledni problem sa očima i mogla bi postati zauvek slepa. Isti taj problem imao je veletrgovac Verle. Ali, još niko ne sluti ili malo ko tu zna da je devojčica Verleova ćerka. Jalmar se svaki novi dan bori, nešto da radi, nešto petlja, pokušava, na kraju imaće i neku vrstu svog utočišta ili rada na jednom svom novom izumu. Dani su mu ispunjeni blagim sentimentom i tugama, jer živi se oskudno, ali mu je toplo oko srca kad je njegova porodica na okupu.

I dođe mu u posetu Gregers i reče Jalmaruda je napustio zauvek očevu kuću. Onda se razgovor nastavio i sa starcem Ekdalom, koji je nekad bio čovek prirode, lovac na medvede, dobar strelac, itd. A sada nigde ne izlazi sa svog tavana, gde uzgaja živinu, zečeve i jednu divlju patku. Od tavana napravio je svoj kutak šume, svoje skrovište od sveta, u kome često opali iz svoje puške ili revolvera, te zamišlja kako je nekada bilo u pravom lovu. Starca Ekdala malo šta može da obraduje i oživi nakon zatvora.

Tada je Gregers saznao da su divlju patku dobili od njegovog oca Verlea, da je bila ranjena u jedno krilo, da su je izlečili. I onda se povela reč o onoj jednoj neizdatoj sobi tu kod njih, koju je odmah unajmio Gregers. A reći će mu da tu još žive dvojica stanara, jedan leka po imenu Reling, a drugi bivši bogoslov po imenu Molvik, kućni učitelj. Gina mu još kaza da su ta dvojica razvratnici i pijanci.

Kad su ostali nasamo Jalmar i Gina, ona se pribojava da bi stari Verle mogao da im se osveti ako čuje da su primili njegovog sina. I plaši se da ne izgube novčanu pomoć koju im daje Verle. Ali, Jalmar se ne plaši, već nastoji da izvrši svoj jedini zadatak, a to je da spere svu ljagu i krivicu sa svoga uništenog oca. I to je nazvao svojim najvećim životnim prioritetom i zadatkom.

Jalmar poziva prvo jutro Gregersa na doručak. A kada stigne Gregers, prvo će upitati za divlju patku devojčicu Hedvigu sa kojom se brzo sprijateljio. Ali, devojčica nema volje da izađe iz kuće, da vidi prirodu svojim slabim očima. Želela je da nauči da jednom izrađuje gravire, ali otac joj savetuje da izuči zanat pravljenja korpi od slame, jer će od toga moći bolje da živi. Onda mu je devojčica još otkrila da je divlja patka njena, te da ima slobodu sa njom da uradi šta god poželi, da je pozajmi ako nekome želi, itd. Patka je sama, bez igde ikoga svog. Odvojena od svojih, otrgnuta, bez porekla, nepoznata.

Začuli su se pucnji iz revolver, a to starac Ekdal i njegov sin Jalmar love po tavanu zečeve. Za doručkom Jalmar otkriva Gregersu da radi na svom izuzetnom izumu, o kome još ne može više da progovori, a zahvaljujuči kome želi da vrati ponovo stari dobar glas o svom uništenom ocu, koji je sada samo očajan brodolomnik, ruina, i ništa više. I tada će mu Jalmar ispričati da je stari Ekdal posle presude  pomišljao da se ubije iz tog revolera, ali zbog kukavičluka nije. I bio je to čovek slomljene duše. A onda je i sam Jalmar pokušao da sebi oduzme život zbog očevog gubitka časti, ali nije, pošto tada odabira da nastavi da živi. Za dalji nastavak takvog slomljenog života trebalo je sakupiti mnogo hrabrosti. Onda je rad na maštovitom izumu postao sva njegova volja, nadahnuće da se istraje, da se opstane, izdrži, preživi, sve podnese.

Gregers mu govori da je ovaj život koji sada živi zapravo nalik na kužnu močvaru, na smrda, a on sam mnogo mu liči na onu divlju patku, ranjenu u jedno krilo, sputanu, ugriženu od strane Verlenovog lovaćeg psa, zaronjenu u dubinu voda, kao u dubinu svoga straha i bola, kako bi negde tamo umrla u mraku. Ali, Gregers pokušava da mu se nađe, te da mu pomogne, da ga izvuče na samu površinu.

Doručak počinje, dolaze i ostala dvojica stanara, a onda im doručak prekide dolaza veletrgovca Verlea koji je doša da sina urazumi i vrati nazad kući. Ostavljaju nasamo oca i sina da obave razgovor i sin Gregers govori ocu da sve želi da ispriča Jalmaru, svu istinu te da provetri sav taj smrad iz ove močvare lažnog življenja. Verle će sinu kazati da ima izopačen um. A sin će uzvratiti ocu da mu je izopačio lično čitav život. Otpužuje oca za sve zamke koje je podvalio i postavio, a onda svu krivicu svalio na Ekdala. I sada se Gregers iskupljuje prema tom starcu nedužnom, kaje što onda kao mlad nije imao više snage da se odupre svom zlu i upozori nedužnog Ekdala za sav jad koji mu se spremao. I kori sebe za kukavičluk. Zajedljivi otac kazaće sinu da ima bolesnu savest isto kao i njegova pokojna majka. Otac mu nudi podelu imovine na pola, a Gregers odbija, neće nazad kući, neće ništa očevo. Ima nešto malo ušteđevine da živi, da obavi jedan svoj životni zadatak te ispravi ono malo nevolje koje je njegov kukavičluk napravio kao i njegova prestravljenost ocem nekad.

Otac Verle odlazi, a Gregers poziva Jalmara da nasamo izađu i obave jedan duži razgovor šetajući. Gina se protivi tome i upozorava muža da mu je prijatelj malo ćaknut i lud, poremećen. Zar nije svaki koji istinu zboir u očima sveta ludak. Lekar Reling će kazati da je Gregers bolestan od bolesti koja se po njemu zove akutna groznica poštenja, koja se javlja samo kod izolovanih slučajeva.

Jalmar se vraća kući jako potrešen, te odbija ručak na koji je uvek rado hitao. Odjednom ne želi više da vidi Hedvigu, jer sumnja da nije njegova ćerka. Zamoren je, a treba se ponovo navikavati na istinu koja peče i boli. I više mu nije stalo do ćerkinog rođendana koji treba da bude sutra. I želi da se povuče i izopšti samo u svoj posao oko izuma, treba mu bekstvo u svet imaginacije, mašte. I ne želi više da posećuje tavan, posebno ne želi sutra da bude tamo gde je trebalo da se slavi devojčicin rođendan. I više ne voli ni onu divlju patku, a da može zavrnuo bi njen vrat. Rešen je da je istrpi bar zbog devojčice, te devojčicu šalje napolje u kratku šetnju, pošto želi nasamo da so raspravi, obračuna sa lažljivom Ginom.

Gini nasamo govori da će od danas da kontroliše sav priliv novca, dosta je sve bilo u samo njenim lažljivim rukama koje su počele iznenada da se odjednom tresu od straha. Onda je smelo priznala da jeste imala odnose sa Verleom dok je tamo radila kao domaćica. I reći će joj da je nalik pauku, da je usisan u njenu mrežu laži i intriga. I sada su se raspršile i razbile sve njegove iluzije o posedovanju srećnog doma. I sada ga je ubila Ginina prošlost.

Utom  se pojavljuje i Gregers, ali postaje poražen kada shvati da im je sve ovo samo pokvarilo sreću bračnog života umesto da ih učvsti. I pred njim je njihova nova otužna slika razorene sreće. Jalmar ne može da oprosti ženi grešnici. Nije uspeo da im utemelji brak, koji dalje ne može da postane istinski. U životu dakle biće da nema istinskih brakova, jer brakovi su mahom upropašćeni.

Dolazi lekar Reling koji ih sve upozorava da više pripaze na devojčicu, jer bi ona u novoj poljuljanoj situaciji mogla sebi nešto nažao ili loše da učini. Upozorava ih na neku nesreću.

Onda dolazi u posetu Gini gospođa Serbi buduća gospođa Verle. Govori im o svojoj svadbi, koja će biti bez naročite pompeznosti. A došla je da nešto iskupi, da progovori o nekim šuškanjima, a o raznim smicalicama, lažima koje svima sada stoje na putu i da tobož bude sama iskrena. Jalmar će zatim kazati gospođi Serbi da prenese svom mužu da će mu uskoro isplatiti svo dugovanje svoga oca Ekdala, dakle sve izmiriti i sebe od njega takvog likvidirati, osloboditi.

Kada je gospođa Serbi otišla odahnuli su. Jalmar je govorio o svetu koji nije baš najpravičnije uređen i sređen. Mnogo je tereta. Iz šetnje se vratila Hedvig. I reče da je od gospođe Serbi na dolasku dobila nešto kao rođendanski poklon, to jedno pismo, koje uzima Jalmar i počinje da ga čita. Bilo je to pismo od Verlea. To pismo je poklon za devojčicu., a iz pisma se doznaje da starac Ekdal ne mora više da radi i da svakog meseca ima doživotno obezbeđenu platu od 100 norveških kruna, a kad umre njegov novac nasleđuje takođe doživotno devojčica. Ali, devojčica neće novac, ali akog a dobije ustupa ga roditeljima. No, Gregers ovo vidi kao očevu zamku. Jalmar je nepotkupljiv.

Onda Jalmar pita Ginu čija je Hedviga ćerka, a ona tobož ne zna. On je naravno slomljen. Želi da napusti svoj dom, sve mu se srušilo. Plače. Devojčicu više ne želi da vidi. Tera je od sebe. Odlazi. Devojčica za njim plače. Jarmal je satrven ličnim bolom. Hevdiga govori da je nesrećna i sama zaključuje da verovatno nije ćerka svoga oca čim je naprasno odbačena tako. A da bi je simrio Gregers sa devojčicom priča o divljoj patki, o onome što ona najviše voli. I predlaže devojčici da patku žrtvuje. Devojčica pristaje na odstrel i kaže da će zamoliti svoga deku Ekdala da ubije patku, pošto ona ne može to da učini. Vratila se i zabrinuta Gina koja kaže da nigde nije uspela da pronađe Jalmara. Gregers im obećava da će se on sigurno vratiti, i odlazi. Gina nasamo kaže ćerki da je za sve kriv samo ovaj ludak Gregers koji im u kuću unese veliki dug prema njihovoj porodičnoj sreći i idili.

Jalmara i sutradan još nema kod kuće. Starcu Ekdalu još nisu ispričali o haosu koji je nastao još juče. Jalmar ima da preživi sam sva svoja najteža unutrašnja previranja, potrese, patnje i lomove. Dolazi i lekar Reling koji svima lupa svoje dijagnoze. Svi su o njemu bolseni, osim njega samog,važnog koji lupa takve dijagnoze, a najviše se zamera Gregersu. Lekar Jalmaru prepisuje izlečenje samo ukoliko nastavi da živi život satkan od životne laži. Ovaj lekar u stanju je da izmisli i besmislice samo da svojim pacijentima održi stanje iluzije. Neki su uspeli sami da se izleče kao starac Ekdal koji je našao svoj smisao u lovu tavanskom. Ideala više nema na svetu, a kad nema ideala na svetu jedino ostaje da postoje samo laži.

Gregers uviđa da je ovaj lekar pravi lešinar te želi da svog nesrećnog prijatelja Jalmara izbavi iz njegovih opasnih kandži. Lekar smatra da ukoliko svojim pacijentima oduzme sve ove laži da će im tako prvo oduzeti sreću.

Kada se pojavi stari Ekdal reći će devojčici da njenu patku ne bi mogao nikada da odstreli u svom lovu. Onda se vratio Jalmar. Devojčica kad ga ču potrča mu u susret sva od radosti. Ali, on je tera. Došao je da im samo kaže da ih zauvek napušta, te da će sa sobom povesti i svoga oca. Jalmar je ogorčen. Devojčica kad to niko nije video neopaženo je uzela napunjen revolver i pošla na tavan sama. U dnevnoj sobi ostaju da se svađaju Gina i Jalmar. Onda je zatražio nazad svoj revolver, te pomisliše da ga je uzeo Ekdal. Jalmar sada ima samo jedan  put da pokupi sve svoje stvari, dnevnike, spise, te nestane zauvek odatle. I želi da živi negde spokojnije. Ni Gregers ne može da ga ubedi da ponovo izgradi na istim temeljima novi bolji dom. Sada devojčicu vidi kao svoju prepreku i ne može da pređe preko toga. I ne može da podnese sumnju, te pomisli da ga devojčica nikad nije ni volela.

Začulo se kreštanje divlje patke sa tavana. A mislili su da gore lovi stari Ekdal. Onda Jalmar strepi da bi Verle i gospođa Serbi mogli poklonima da mu preotmu devojčicu, te više nema vere, ne može više ni u šta da veruje, pošto sumnja. I sa tavana začuo se kobni pucanj revolvera. Gregers im govori da je devojčica nagovorila svoga deku da ubije divlju patku, da žrtvuje nešto njeno što najviše voli kako bi svom ocu Jalmaru dokazala koliko ga zaista voli.

Počeli su da traže devojčicu, ali je nije bilo. Jalmar želi da počne sada novi život ponov, a jedan obnovljen život. Ali, kad se pojavio satrac Ekdal svi su postali jako uznemireni. Gregers pomisli da je devojčica tamo gore na tavanu sama ustrelila divlju patku. No, na tavanu su našli devojčicu mrtvu, a sama je sebi prostrelila srce i grudi. Jalmar pada u očaj. I sada ne može da joj mrtvoj kaže koliko je voli. I ne može da izdrži toliko boli. Strahota  se dakle dogodila. Gregers će kazati da ova smrt nije uzaludna, jer je upravo smrt devojčice odledila Jalmarovo srce koje je pod naletom novog bola iz sebe oslobodilo svu ovu uzvišenost praštanja i voljenja.

Po Gregersu život ipak vredi živeti, a lekar Reling će pak tvrditi da će Jalmar samo spoljašnje živeti svoju neku vrstu ganute samosažaljivosti i ništa više.

 

The end