.jpg)
Nekada davno, u malom japanskom selu, živeo je dečak
po imenu Hiroshi koji je težio da postane veliki samurajski ratnik baš kao i
njegov otac. Od malih nogu gledao je svog oca kako se bavi veštinom mača, očiju
ispunjenih čežnjom.
Jednog dana, Hiroshi je odlučio da priđe svom ocu, a
prišavši mu rekao je: „Oče, želim da naučim puteve mača i da postanem hrabar
ratnik kao i ti“.
Hiroshijev otac, iskusni samuraj, nežno se osmehnuo
i rekao: „Zaista možeš naučiti puteve mača i postati vešt u tome. Ali, zapamti
da je mačevanje samo deo postajanja ratnikom. Da bi zaista postao hrabri
ratnik, moraš da obučeš svoju dušu i svoje srce“.
Hiroshi nije bio sasvim siguran i upitao je: „Oče,
šta treba da uradim da bih istrenirao svoju dušu i srce?“.
Njegov otac se nasmejao i podelio sa njim sledeću priču:
„U prošlosti, kada si ti još bio dete, suočio sam se sa nemilosrdnim
razbojnikom koji je pretio našem selu. Nisam samo koristio svoj mač da zaštitim
ljude, već sam bio spreman da žrtvujem sebe za sve njih. To je ono što čini pravog
ratnika".
Hiroshi je počeo da razume, i od tog trenutka počeo
je da trenira ne samo mačevanje već i hrabrost i srce spremno za žrtvu. Tokom
godina, Hiroshi je postao pravi samuraj ratnik, uvek spreman da ustane i
zaštiti selo i njegove voljene stanovnike.
Priča o Hiroshiju i njegovom ocu nastavlja da bude
inspiracija za buduće generacije, pokazujući da postati pravi ratnik zahteva
više od same veštine mačevanja; zahteva hrabro srce i spremnost na žrtvu.
(prevod sa engleskog)
Нема коментара:
Постави коментар