JUPITER HAMMON…

Jupiter Hammon, bio je crni pesnik i jedan od prvih objavljenih crnih pisaca u Americi, a rođen je 17 oktobra 1711 godine.

Hammon-ovi su služili nekoliko generacija kod porodice Llojd na Long Islandu (Long Ajlendu) u Njujorku. Bio je rob celog svog života, a dozvoljeno mu je da pohađa školu, a formalno obrazovanje uticalo je na njegov razvoj kao pesnika. Kao i njegovi gospodari, Hammon bio je pobožni hrišćanin i bio je pod uticajem religioznih preporoda koja su se odigravali u Novoj Engleskoj (New England) u XVIII veku.

Njegovo pisanje odražava njegovu duboku duhovnost, a njegova prva objavljena pesma „Večernja misao. Hristovo spasenje sa pokajničkim vapajima (kricima)“ napisana je na Božić 1760 godine i objavljena je na široj strani početkom 1761, što je čini prvim objavljenim delom literature u Sjedinjenim Državama od strane osobe afričkog porekla. Njegovo drugo sačuvano delo poezije, objavljeno 17 godina nakon prvog, odaje počast gospođici Phyllis Wheatley (prva crna pesnikinja i afroamerički pisac čija je knjiga objavljena na tlu Amerike). Hammon sebe nikada ne pominje u pesmi, ali izgleda da je birajući Wheatley za temu priznaje njihovu zajedničku vezu.

Takođe je napisao Obraćanje Crncima države Njujork pred njihovim Afričkim društvom 24 septembra 1786. U ovom govoru, Jupiter Hammon je najjasnije izrazio svoje mišljenje o ropstvu. Iako je kao pojedinac tvrdio da „ne želi da bude slobodan“, ipak je dodao da veruje da je ropstvo nepravedno i da bi mu bilo „drago da su drugi, posebno mladi Crnci, slobodni“. Hammon je očigledno ostao rob sve do svoje smrti. Njegova poezija se i danas često antologizira, u znak priznanja njegove uloge kao osnivača afroameričke književne tradicije.

Izvor: ”R-Evolution”

(prevod sa engleskog)

Na izvoru “Wikipedia” o Hammonu se doznaje još i ovo:

Jupiter Hammon (17 oktobar 1711 – oko 1806) bio je američki pisac koji je poznat kao osnivač afroameričke književnosti, jer je njegova pesma objavljena 1761 u Njujorku bila prva napisana od strane Afroamerikanca u Severnoj Americi. Kasnije je objavljivao i poeziju i prozu. Pored toga, bio je propovednik i trgovački službenik na Long Ajlendu u Njujorku.

Rođen u ropstvu na imanju Lloyd Manor na Long Ajlendu, Hammon je naučio da čita i piše. Godine 1761, u dobi od skoro 50 godina, Hammon je objavio svoju prvu pesmu „Večernja misao: Hristovo spasenje sa pokajničkim kricima“. Bio je prvi afroamerički pesnik objavljen u Severnoj Americi. Takođe, poznati i ugledni propovednik i činovnik-knjigovođa, stekao je visok tiraž svojih pesama o ropstvu. Kao odani hrišćanski evanđelista, Hammon je koristio svoju biblijsku osnovu da kritikuje instituciju ropstva.

Rani život i obrazovanje

Činjenice o Hammonovom ličnom životu su ograničene. Veruje se da su Opium i Rose, porobljeni ljudi koje je kupio Henry Lloyd, bili roditelji Jupitera Hammona. Oni su prvi porobljeni ljudi zabeleženi u Lloyd papirima koji su neprekidno služili porodici Lloyd nakon njihove kupovine. Rođen u ropstvu u Lloyd Manor-u (u sadašnjoj luci Lloyd, Njujork), Hammon je služio porodici Lloyd ceo svoj život, radeći već četiri generacije kod porodicr Lloyd.

Lloyd-ovi su dozvolili Hammonu da dobije osnovno obrazovanje kroz sistem Anglikanske crkve za širenje jevanđelja u stranim delovima, verovatno u zamenu za njegov kooperativni stav. Hammonova sposobnost čitanja i pisanja pomogla je njegovim vlasnicima u njihovim komercijalnim poslovima; ovi su podržavali institucionalizovano ropstvo. Tvrdilo se da je Hammonov cilj bio da iskoristi prednosti književnih veština tako što će pokazati nivo intelektualne svesti kroz književnost. Čineći to, stvarao je književnost slojevitu metaforama i simbolima, dajući mu siguran način da izrazi svoja osećanja o ropstvu.

Literarni rad

„Večernja misao: spasenje kroz Hrista, sa pokajničkim vapajima“ bila je prva objavljena pesma Jupitera Hammona. Komponovan 25 decembra 1760 godine, pojavila se 1761 kao širi deo u vidu postera. Štampanje i objavljivanje ove pesme utvrdilo je Jupitera Hammona kao prvog crnog objavljenog pesnika.

Prošlo je osamnaest godina pre nego što se njegovo drugo delo pojavilo u štampi, "Obraćanje gospođici phillys wheatley". Hammon je napisao pesmu tokom Revolucionarnog rata, dok je Henry Lloyd privremeno preselio svoje domaćinstvo i robove sa Long Ajlenda u Hartford, connekticut, da bi izbegao britanske snage. phillys wheatly, tada porobljena u Masačusetsu, objavila je svoju prvu knjigu poezije 1773 godine u Londonu. Ona je priznata kao prva objavljena crna autorka. Hammon nikada nije sreo wheatly, ali je bio njen veliki obožavalac. Njegova pesma posvećena njoj sadržala je dvadeset jedan rimovani katren, svaki praćen srodnim biblijskim stihom. Hammon je verovao da će njegova pesma ohrabriti wheatly na njenom hrišćanskom putu.

Godine 1778. Hammon je objavio „Ljubazni gospodar i poslušni sluga“, poetski dijalog, nakon čega je usledila „Pesma za decu sa mislima o smrti“ 1782 godine. Ova dela su postavila ton Hammonovoj „Obraćanju crncima u državi Njujork“. Na inauguracionom sastanku Afričkog društva u Njujorku 24 septembra 1786, Hammon je isporučio ono što je postalo poznato kao Hammon „Obraćanje crncima države Njujork“. Imao je sedamdeset šest godina i još je bio u ropstvu. U svom obraćanju, rekao je okupljenima: „Ako ikada stignemo u raj, nećemo naći nikoga ko bi nam zamerio što smo crnci, ili što smo robovi“. Takođe je rekao da iako on lično nije želeo da bude slobodan, jeste rekao da želi da drugi, posebno "mladi Crnci, budu slobodni".

Hammonov govor se u velikoj meri oslanja na hrišćanske motive i teologiju, ohrabrujući Crnce da zadrže svoje visoke moralne standard, jer su time „što su robovi na Zemlji već obezbedili svoje mesto na nebu“. Naučnici veruju da je Hammon podržavao postepeno ukidanje kao način da se okonča ropstvo, verujući da bi trenutnu emancipaciju svih robova bilo teško postići. Njujorški kvekeri koji su podržavali ukidanje ropstva objavili su Hammonov govor, a ponovo ga je štampalo nekoliko abolicionističkih grupa, uključujući Pensilvanijsko društvo za promovisanje ukidanja ropstva.

Hammonovo delo sastoji se od osam publikacija, četiri pesme i četiri dela proze, a sve su religioznog sadržaja. „Obraćanje crncima u državi Njujork“ bilo je Hammonovo poslednje književno delo i verovatno njegovo najuticajnije. Veruje se da je Jupiter Hammon umro u ili pre 1806 godine. Iako njegova smrt nije zabeležena, veruje se da je Hammon sahranjen odvojeno od Lloydovih na imanju porodice Lloyd u neobeleženom grobu.

Nedavni nalazi

Poslednjih godina otkrivene su dve ranije nepoznate Hammonove pesme. Godine 2011, doktorantkinja Univerziteta Teksas u Arlingtonu Julie McCown otkrila je prvu u biblioteci rukopisa i arhiva na Univerzitetu Jejl. Pesmu, datiranu 1786, McCown opisuje kao „tačku pomeranja“ u Hammonovom pogledu na svet oko ropstva. Drugu je 2015 godine pronašla Claire Beleerjeau, istraživačica koja istražuje porodicu Tawnsend i njihove robove koji su živeli u Reynham Hall-u u obližnjem zalivu Oyster.

(prevod sa engleskog)