Lučindanske slike ili
još jedno čudo jeseni 2023, na koncu oktobra…
Kad malina po drugi put
ume i može da zapupi, a u jesen kao u proleće…
I sve se sprema da procveta, a vrlo, vrlo neobično dakle, te kao da ništa u prirodi ovoj još ne oseća da se treba povući i započeti pripreme za hiberanciju ili faze smirenja i nepomičnosti, ušuškanosti, a sve dok ne prođe ciča zima...
Ove godine o
Lučindanu nema ni prvih jutarnjih mrazeva, a nekada se živelo za prvi lučindanski
mraz…
Još ima poletnih i ornih
insekata po hrizantemama, a ima i majušnih puževa sa kućicom, koji su se već
utaborili na nekim liskama rastinja u avliji, verovatno da tu i prezime…
I samo kruška ima
onako jarke jesenje boje svog svoga posustalog lišća…
Počelo je
cvetanje malog žbuna mimoze, a tom rastinju vreme i jeste da tako predivno procveta,
a tako žuto procvetalo najviše sliči na pčelinje saće...
I dobro je
dok ima ovake koloritne jeseni, jer sve je još podosta živopisno i otima se
sivilu i maglama koje će jednom stisnuti doline reke...
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар