„ANA KARENJINA“ – Lav Nikolajevič Tolstoj (prepričavanje)...
Moto
romana: „Moja je osveta, ja ću vratiti“.
PRVI DEO
ima 34 poglavlja.
„Sve
nesrećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na
svoj način“.
Knez
Stjepan Arkadijevič Oblonski (svi ga zovu
Stiva) prevario je svoju suprugu Doli
(Darju Aleksandrovnu), sa kojom ima petoro dece, a kojoj je tek 32 godine,
a prevario ju je sa vaspitačicom (guvernantom) svoje dece. I Doli pomsili kako
više nema smisla da ona i njen neverni suprug dalje žive zajedno. A uhvatila ga
je u preljubi tako što je našla kod muža ljubavno pismo. A neverni Stjepan seća
se svog lepog sna, a zbog svađe sa suprugom morao je da prespava u svom
kabinetu. Stjepan se tobož oseća krivim,
mada je on ravnodušan, i čovek koji se glupo svemu smeje. Osetio je fizičku
bol, a svojoj ženi izgovara jako opore reči. I onda beži od kuće, jer je
očajan. On je sada čovek koji nema u sebi odgovora.
Stjepan
Arkadijevič se uopšte ne kaje, jer on je lep, zaljubljive prirode, a ima samo
34 godine. Našao seu teškom položaju. Žali ih sve, on koji je neveran, a jedino
u snu traži zaborav. Njegova žena je istrošena od mnogo porođaja, ostarela,
obična, ali je dobra majka. Stjepan dobija telegram u kome saznaje da mu sutradant
siže u posetu sestra Ana Arkadijevna
Karenjina. Ona treba da mu pomogne
da se izmiri sa svojom ženom Doli (da mu spase brak). I zato Stjepan naredi svom
slugi koji se zvao Matvej da o tome
obavesti Darju Aleksandrovnu. Utom dođe i dadilja Matrjona Filimonovna koja reče Stjepanu da mu jedino valja da se pokori
svojoj ženi i da joj sve lepo prizna.
Stjepan
treba da proda šumu svoje žene, ali sada ne zna kako to da izvede, jer je sa njom
u svađi, u lošim odnosima. On bezbrižno čita novine (inače je liberal). U
Rusiji stanje je rđavo. On ima mnogo dugova. Religija je uzda samo za varvare,
a brak bi trebao da bude drugačiji. Stjepan je čovek koji ume dobro da laže,
pretvara se, glumi, a voli vesele šale i veruje da svoje poreklo ljudi vuku od
majmuna. No, on je jako bistar. Osliškuje glasove svoje dece sina Griše i ćerke
Tanje ispred vrata svog kabineta. On ih doziva i upita devojčicu Tanju kako joj
je majka. Dade joj bombone. Utom u njegov kabinet dođe žena po imenu Kalinjina
supruga nekog kapetana i zamoli ga za pomoć, a on joj napisa pismo i uputi je
kome dalje treba da se obrati za pomoć. Nakon toga pošao je hrabro u ženinu
sobu Stjepan.
Darja
Aleksandrovna strepi od ovog susreta, jer želi da muža konačno kazni, da mu se osveti,
čak i da ga napusti, jer nju to sve jako boli, mada ga ona još uvek voli.
Rešila je da se pretvara te da ostavi utisak da će napustiti kuću. On joj kaza
da im u posetu dolazi njegova sestra Ana Karenjina, koju Doli inače jako mnogo
poštuje i voli. Doli mu samo reče da neće moći da je primi, a nakon toga istera
muža iz svoje sobe. No, muž je i dalje moli za oproštaj. Počela je da plače. Jecala
je, a on bi rešen da se iskupi, da se pokaje, posle 9 godina zajedničkog braka.
Doli je vikala na muža koji je za nju odjednom i odvratan i gadan. Doli je
mnogo ljuta. Odjednom on je za nju samo stranac i tuđinac. Ona pomisli koliko
ga mrzi, prezire, dok on nju poče da sažaljeva, mada ni on nju nije voleo. Pripreti
mu Doli da će još koliko danas otići, a onda ode svom detetu koje je zaplakalo
u susednoj odaji i zalupi jako vrata. Stjepan je otišao iz kuće. Za Doli izmirenja
tu nema. I počela je da sve više i dublje tone u svoj teški jad.
Sjepan
je načelnik sudskog nadledštva u Moskvi (a na to mesto je došao pute veza i sređivanja,
a pomogao mu je da se tu popenje njegov zet Aleksije Aleksandrović Karenjin,
muž njegove sestre Ane). Stjepan je dobre i vesele naravi, pošten je i ne greši
u svom poslu. U posetu mu dođe prijatelj sa sela Konstantin Ljevin, inače njegov drug iz mladosti. On ga povede u
svoj kabinet, iako se u dubini duše preziru. Tamo ga upoznaje sa svojim kolegama
i saradniciima. Ljevin je tu jako hladan i želi da s njim porazgovra nasamo.
Ljevin je zaljubljen u njegovu svastiku Kiti. Stjepan mu otkri gde će Kiti
danas biti i gde je može sve videti. Ljevin tamo odjuri.
Ljevin
ima 32 godine, a došao je u Moskvu kako bi zaprosio kneginjicu Kiti Ščerbacku. Ljevin se oseća nisko
iako je plemić, i smatra da je nedostojan svega toga. Već je 2 meseca u Moskvi i
sreće Kiti skoro svaki dan. A onda se vrati
nazad na selo. On je čovek bez društvenog položaja, pa iako je i sam plemić i spahija.
On je lovac bez talenta, a samog sebe smatra ružnim. I onda se opet vrati nazad
u Moskvu da bi je zaprosio.
Ljevin
je stigao u Moskvu i posetio svog brata
Sergija Koznišova. Tu je zatekao i profesora filozofije (Katavasova) iz Harkova. Muškarci vode
razgovor. Ljevin ih ne razume, pa jedva čeka da učeni profesor samo ode.
Braća
ostadoše sama, a Ljevin shvati da bratu ne može da kaže o svojoj nameri da se oženi.
Sergije mu reče da je u Moskvi i njihov polubrat Nikolaj, propali čovek, koji odbija da mu ova dvojica braće
pomognu. Nikolaj i Sergije su u velikoj zavadi, no Ljevin želi da pronađe svog
brata Nikolaja. Sergije mu dade bratovljevu adresu. Ljevin je otišao i kod Stjepana,
a onda tu začu gde može sve sresti Kiti, te odjuri kod Zoološke bašte.
Ljevin
stiže u Zoološku baštu, a srce mu jako bije i tuče. Ugleda voljenu Kiti na
klizalištu. On je preplašen, a ona je njegovo sunce. Njega opazi i primeti
Kitin brat od strica Nikolaj. Kiti dođe i osmehnu se Ljevinu. On se sav zbuni i
pocrvene. Poziva ga da s ezajedno klizaju na ledu. On se boji da joj soapšti svoje
nemere, ali je presrećan. Kiti koketira sa njim, ne voli ga, jer voli nekog drugog
(Vronskog), ali joj je lepo i prijatno sa njim. Majka kneginja pozva ga nerado
i dosta hladno u goste u četvrtak. Dođe i Stjepan i stade pred svoju taštu i
reče joj da je Doli dobro (skirva porodičnu svađu), a onda povede Ljevina sa
sobom u jedan restoran.
Ljevin
i Stjepan su u restoranu i jedu ostrige. Ljevin nije veseo, skučen je, nelagodno
mu je, a zabrinut je. Stjepan mu reče: “U tome i jeste cilj obrazovanja: da
čovek od svega ume sebi stvoriti uživanje”. Pričaju o odlasku kod grofice.
Ljevin kaza za sebe da je divljak. Stjepan primeti njegovu zaljubljenost i
bodri ga da krene u prosidbu. Stjepan mu još reče da je njegova žena Doli
prorekla da će Kiti jednom Ljevinu biti žena. Ljevin je presrećan.
Stjepan
reče Ljevinu da ima suparnika i da se on zove Vronski. Vronski je oficir iz Petrograda, a sin je grofa Kirila Ivanoviča
Vronskog.Vronski je obrazovan, inteligentan i zaljubljen u Kiti. Stjepan mu kaza
da danas ništa ne spominje Kiti o prosidbi, već sutradan izjutra. Stjepan i Ljevin
pričaju još o propalim I posrnulim ženama. Takve su Ljevinu odvratne, jer je on
moralista. Ljubav je probni kamen za ljude. Stjepan plati ceh (račun u restoranu),
i povede razgovor sa svojim poznanikom ađutantom. A Ljevin ode da se presvuče,
pa da poseti Ščerbacke.
Kneginja
Kiti ima 18 godina. Otac bi da je uda za Ljevina, dok bi njena majka da je uda
za Vronskog. Ljevin stiže u posetu kod kneginje (Kitine majke).
Kiti
od uzbuđenja jako tuče srce. Ona uspoređuje Ljevina i Vronskog. Ona zna da je
Ljevin došao da je isprosi. I zato ona hoće da uvredi čoveka koga voli (koji je iskreno voli), i zato će da mu
izrekne veliku laž. A kazaće mu kako ga više ne voli. Ljevin je zaprosio Kiti.
Iako je bila srećan, ona ga odbija.
Došla
je kneginja majka i zatekla ih uzrujane. Došli su drugi gosti, grofica
Nordston, koja uopšte ne podnosi, a niti voli Ljevina. Došao je i Vronski.
Pričali su o spiritizmu. Vronski predloži da prizivaju duhove. Dođe i stari
knez (Kitin otac), koji se jedini obradova Ljevinu, dok Vronskog veoma hladno pozdravi.
Pričali su o velikom balu. Ljevin prvi napusti i ode odatle.
Kiti
ispriča majci svoj razgovor sa Ljevinom. Sama je zaplakala kada se priseti
Ljevinovog lica. Knez i kneginja se svađaju zbog ćerkine udaje. Knez govori da
je Ljevin mnogo bolji čovek, a onda reče svojoj zadrtoj proračunatoj supruzi: ”Setićeš
se mojih reči, ali će biti dockan”.
Vronski
je sklon avanturama, jer je zavodnik, i još nema namere da se skrasi i oženi,
čak ne voli ni porodični život.
Vronski
dočekuje na železničkoj stanici svoju majku, a tu je i Stjepan koji čeka da
stigne vozom njegova sestra Ana Karenjina. Pričali su o Ljevinu. Stjepan mu reče
da je Ljevin još odavno zaljubljen u Kiti. Voz je stigao na peron. Vronski ne
voli majku.
Vronski
se baš tu na peronu zaljubio u Anu Karenjinu čim ju je ugledao (ljubav na prvi
pogled). Ona je sve vreme u vozu putovala sa njegovom majkom i non-stop slušala
priče samo o njemu. Ana ima sina od 8 godina, i prvi put se rastala od njega.
Grofica Vronski zavolela je Anu. Na stanici pijanog čuvara je pregazio voz. Nastade
metež. Bila je to velika nesreća. Svi se vratiše u vagon. Udovici tog nesrećnka
Vornski je dao 200 rubalja. Za Anu ovo je neki loš i jako rđav znak.
Doli
dočeka svoju zaovu Anu. Ana pozdravi svu decu. Razgovaraju dve žene nasamo uz kafu
i plaču. Doli reče da je vezuju za brak i kuću samo deca, a sa mužem više ne
može da živ, jer je život sa njim samo živo mučenje. Ana govori da se njen brat
sada kaje, da se srami zbog dece, i da voli svoju ženu, i priznaje da joj je
naneo bol. Doli plače, jer ne može više mužu da veruje, a toliko mrzi muža da bi
ga najradije ubila. Ana je upita da li u njoj ima ljubavi toliko da bi mogla da
oprosti svom mužu. Na isto to pitanje upućeno Ani, ona reče da bi mogla oprostiti
neveru. Doli zagrli Anu i bi joj mnogo lakše.
U
Stjepanovoj kući više se ne govori o razvodu braka, jer je pomirenje na pomolu.
Došla je u posetu i Kiti, da upozna Anu. Pričale su o balu. Ana joj reče da je
upoznala Vronskog i njegovu majku i da će još koliko sutra da poseti tu staricu.
Stjepan
i Doli su se izmirli. Ani je jako teško bez sina Serjože. U posetu im dolazi
Vronski, ali samo na vrata, kratko, da se tobož raspita o sutrašnjem ručku.
Kiti pomisli da je to sve zbog nje. Svi su zatim gledali Anine slike iz albuma.
Počeo
je bal. Kiti pleše. Tu je Ana, kao i Ljevin. Kad opazi Ana da im prilaziVronski,
ona prihvati ples sa nekim drugim
kavaljerom, i to istog kavaljera sa kojim je pre toga plesala Kiti, sa
Korsunskim. Kiti primeti da je Ana nešto ljuta na Vronskog i da ga nije čak ni
pozdravila. Vronski uopšte ne poziva Kiti na ples, što nju tako strašno zaboli.
Ana
i Vronski konačano plešu. I Kiti primeti da je Ana pala u zanos isto kao i Vronski.
Kiti je očajna, užasnuta, plače. Kiti je smrvljena. A Ana reče da sutra odlazi,
a onda napusti bal ne ostavši na večeri.
Ljevin
pođe da poseti svoga brata Nikolaja, koga nije video dobre 3 godine dana, a koji
sada boluje od jektičavosti (bolest pluća).
Nikolaj
se žali na teško stanje, na kapitalise, i reče: ”Što više radnici budu radili,
sve će se više bogatiti trgovci i spahije, a oni će ostajati tegleća marva”.
Prostitutka Maša već 2 godine živi sa Nikolajem i požali se Ljevinu da Nikolaj
jako mnogo pije. Ljevin pozva brata da dođe da živi kod njega na selu.
Ljevin
iz Moskve vrati se nazad kući u svoje divno selo. Rešen je da još više radi, da
skromnije živi: “Svuda je lepo, ali kod kuće je najbolje”. Heljda je presušila,
a velika radost nastade, jer se otelilo novo tele.
Ljevin
razmišlja o osnivanju porodice: ”Treba se boriti da bi se živelo lepše, mnogo lepše”.
Ljevinovo neraspoloženje osetila je njegova dobra stara dadilja, kao i njegova
keruša Laska.
Ana
šalje mužu telegram i govori da se vraća kući. Kiti nije došla na ručak kod
sestre Doli i Stjepana, a posla im pismo u kome samo saopšti da je boli glava.
Doli primeti da je Ana jako čudna, a Ana priznade da ima u svom srcu neke teške
tajne, i prznade joj da je Kiti odbila da dođe samo zbog ljubomore, zbog bala,
zbog Vronskog. Ana plače. Doli je zahvalna Ani što ju je izmirila sa mužem i
zato joj je najbolji prijatelj.
Stjepan
isprati sestru Anu na voz. Napolju je vejavica, sneg, a u svom vagonu Ana čita knjigu.
Onda prekinu čitanje, priseti se bala i Vronskog. Izašla je napolje na hladan vetar.
Sišla je na peron, iza vagona. Ana poče da diše i sve posmatra.
Mećava
duva. Dođe Vronski i reče Ani da i on putuje samo da bi bio sa njom. Ana se vrati
nazad u svoj kupe. Te noći nije zaspala od
uzbuđenja. Stiže u Petrograd, gde je muž dočeka.
Vronski
se oseća kao car. Cele noći ni on nije spavao. Sećao se Ane. Video je njenog muža
i zaključio da ona muža ne voli. On ih pozdravi, a Anin muž mu mrzovoljno
otpozdravi. Vronski reče da će ih posetiti, a muž kaza Ani da će im doći
grofica Lidija Ivanovna.
Ana
srete sina i dade mu poklone. Stiže grofica Lidija Ivanovna. Lidija priča o
svojim nevoljama, mnogo je ljuta, iako je hrišćanka i dobročiniteljka. Dođe još
jedna prijateljica kako bi ispričala sve tračeve i novosti.
Aleksije
Aleksandrovič vrati se kući, ali je i dalje zauzet svojim poslovima. Ručali su
sa gostima. Ana ne ide nigde, čak ni u pozorište, jer joj haljine još nisu gotove.
Ostaje sa sinom kući. Uveče stigao je muž i počinju da prepričavaju sva
dešavanja iz Moskve. Ana piše pismo Doli.
Vronski u svom stanu zatiče prijatelja kockara i
pijanca kome je stan dao na čuvanje. U kući je veselo društvo, žene. Petricki
mu saopštava mnoge novosti. Zatim je Vronski otišao da se javi u komandu. Potom
je rešio da stupi samo u ona društva u kojima se kreće Ana, kako bi mogao da je
viđa što češće.
(kraj
prvog dela)
Коментари
Постави коментар