Šta se uradilo, kako se živelo, kako se preživelo, kako se mislilo, kako se disalo, šta se sve čitalo, i šta je sve stalo, i šta je sve ostalo, preostalo, a u samo ovih 10 oktobarskih dana, još u “Hirošimi”...
I
šta se nabralo, skuvalo, zamesilo, umesilo, steklo, uradilo, u toj potrebi da se neko vreme o svemu
ćuti, zaćuti, a mnogo toga izdrži, preboli, svene, nestane, i opet rodi…
I onda opet iz ko zna kojih sila sopstvenih iz sebe nanovo vaskrsne i ustane, počne...
I kad nestane jednom neki prostor u kome se dobro sviklo, na koji se naviklo, kad ga neko uništi, kad sve opusti, zaćuti, zamre, ili kad ga neko zaustavi, nečim zapreči, onda se dakle hrabro smišlja nešto novo, a slično, nešto kroz šta će se opet početi iz početka, ponovo...
A zapravo samo će se nastaviti i produžiti iz one kosmičke tačke u kojoj je sve stalo i zapelo, zaustavljeno, pomračeno, zamračeno, smračeno, zahlađeno...
Okolnosti su postale odviše teške, mučne, užasavajuće, kao u ostalom i sve što nas makar kao misao dotiče, okružuje, okrzne, smrzne. I kao i sve što nas nipodaštava, vređa, boli, a svakako i sve što nas ubija, razočara, smrvi...
A čovek
još mora nastaviti da poima, da se poima, da se pomiče, da se doima, da se kreće,
čak i u mnoštvu tolikih zakomplikovanosti, jada, bede, nesreće…
I tako je nastalo sve ono što će se od sada, pa u buduće zvati UNIVERZUM CVETNOG ORNAMENTA, a gde ćemo nastaviti moja mala malenkost i ja, da se lepo družimo, združimo, udružimo, borimo sa svim onim zapisima počev još iz plastenika “Hirošime”...
I tako to biva, u najvećem mogućem užasu rađaju se najveće i najlepše ideje, novi projekti, dobra dela...
Ako je malo bilo biti Čovek kao vidik bez kraja, onda je došlo nužno borbeno vreme da se od Čoveka pređe na nešto još veličanstvenije i veće, a udaljeno od krvavog svega...
I tako se obretosmo čak u Univerzumu svih pitomih
Univerzuma, opet i opet...
8 oktobar 2023 godine bio je mučan dan, a tekao je onako sporo, tromo, lenjo, kao u malom pokušaju da se nadomesti ono satrto, zaustavljeno, uništeno, ljudsko, ubijeno...
Takođe, čitanje “Ane Karenjine” ide dosta dobro, i konačno shvatim zašto je to bolje čitati sa 48, a ne sa glupih 16 godina, a zato se valjda i ne sećam te lektire, niti imam osećanja u vezi sa tim, koja sada baš kao negativ u sebi razvijam...
I onih prvojutarnjih 50 stranica se ispoštuje, uz
kafu i čaj, a kada ima lufta i neke jače volje onda se u samo jednom divnom
danu proguta i po 100 stranica, čak i 150, ali će biti i ono jedno mučno jutro
i jedan čitav mučni dan u kome će i čitanje biti mučno, teško, jer je želudac
nečim pomeren, uznemiren, itd...
8 oktobar 2023 biće dan nedeljni i dan dobrog, a drugog jesenjeg ulova konjske balege. I pune kese konjskih “tartufa”, i divljenje kako obožavam miris ove balege...
Dakle, jedina govna sa kojima volim da se družim, jer znam njihovu vrednost...
A našla sam i balegu od naših planinskih volova, koji u jarmu dobro potežu i vuku drva za ogrev. I toga sam
sakupila čak jednu ili dve prepune kese. To je dobar ulov danas. Drugi ulov
konjske balege dva džaka ili sedam kesa…
U međuvremenu mnogo
novih recepata i konačno uspevam da napravim sirov hleb, koji se ne drobi kad se
seče, i koji ne mora da se istostira sirov da bi se lakše jeo, koji nije mnogo
lepljiv, a jeste hleb bez kvasca i brašna...
Gubitaka ima na mojoj sitnoj farmi “Cosa nostra”, i sada tamo živi samo 9 grla kokica i jedan petao, u onom ovogodišnjem novom zapaćenom jatu...
Već postoji velika ideja da se napolju napravi dobar kutak za koke nosilje samo, koje će biti slobodnije, pokretnije, osunčanije, koje će imati ogradicu, svoju drvenu kućicu i poveći prostor, ali još je čovek daleko od svega toga, jer ništa ne zavisi od njega...
Ali, ako ikad uspe čovek
tamo u toj svojoj viziji, onda mora sve biti baš tako il nikako, i onda neće
ništa crkavati, umirati, propadati, nestajati. U bunkeru neće da se zapate koke
nosilje. Srećom, ostaje samo dobar prostor za tov…
9 oktobar 2023 bio je dan čišćenja korova, trave, i oslobađanje kamena. I sve malom oštrom motičicom oko 3 sata posla i uklanjanja trave da kamenje i ivice prodišu, te da sve bude uredno i estetski lepše...
A trebalo je nešto raditi i ne misliti na sve užase koji te okružuju...
I onda sam nakupljene kofe trave i zemlje bacala u dužnicu ili u jaruge koje su ostale u onom nerešenom delu gde nikad neće doći moja ograda...
A tu moram da kosim, a teško mi kad upadnem u jaruge, a neravnine su opasne, i po mašinu i po ljudske korake. A onda nemam dovoljno materijala da izravnjam džombe ili izrovan teren i tako pustim dobar travnjak i tako je uvek...
Majka je krckala lešnike. I nikad
manje i nikad užasnijih plodova. Šturi, suvi i truli i sve crvato, ali ima i
neki da se može pojesti. Ona je sve iskrcala, a ja sam joj posle pomogla da očistimo
jednu činiju. A mnogo ih bilo praznih. Ovo je sve od silnih lešnika koje je
sakupljala vredno...
10 oktobar 2023 kakve paprike šilje još uvek naberem unutar “Hirošime”. Danas sam pokupila najkrupnije da sutra ispečem i zakiselim u salati sa belim lukom...
A ostalo ih je
još dosta sitijih. Iz spoljašnjeg vrta povađena sva preostala šargarepa, i
napravljen divan kuglof. Bar u sezoni sveže šargarepe da napravim kuglof, a
resto zna se, ide u zamrzivač. I sada čekamo veliku kišu da natopi spoljašnji
vrt, a onda majka treba da uzrilja...
11 oktobar 2023. Posle mesec dana ima da se kupi Nansen zimska salata koja trpi i do minus13 stepeni i kupim čak 3 kesice. I kupim još 2 kesice koje će mi trebati tek u proleće 2024, čeri i celer lišćar. Mada lišćar mogu da pokušam da zasejem i u subotu, ali ipak neću, te odustajem...
Danas uloženo za 5 kesica po 50 dinara ili 250 dinara ukupno. Tako da u subotu 14 oktobra 2023 mogu sve da posejem, ali direktnom setvom, jer više nema kad da se prave čašice...
Dakle, sejem svo lišće iako mladina po
kalendaru nastaje tek u subotu uveče. No, ona nastaja koji sat pre svakako. A
neću da gubim vreme do ponedeljka...
12 oktobar 2023 u dužini od 5 metara, a u 3 linije posejane su te 3 kesice zimske Nansen salate koja podnosi do minus 13 stepeni, direktnom setvom te ako uspeju uspeće...
Važno da sam i po četvrti put nešto više pokušala,
po pitanju salate. A ako ne bude niklo za mesec dana najmanje, onda neka i ovo bude
još jedan moj lep promašaj. No, treba čekati. Da sve bude lepše, ubran je buket
od 3 vrste hrizantema…
Pročitala sam prvu knjigu "Ane Karenjine" ili tek 3 dela od 380 stranica. Ostaje mi knjiga druga još veća od 480 stranica, užasno sitnih slova, da se oslepi od napora čitanja, i još 5 delova, ili ukupno 8...
Dakle dnevno bar po 50 stranica pročitati odmah posle doručka i buđenja, uz kafu i čaj. A samo jednom sam i premašila to...
Ostaje mi još 9-10 dana da se rešim i
toga, ako recimo neke svoje lične napore i ne ubrzam, ali nema potrebe, do 22
oktobra sam u poziciji da sve mogu da s lakoćom prepričam...
13 oktobar 2023. Sve očišćeno u “Hirošimi”, te nema više paprika. Odsekla sam testerom kočiće i sad nema barijera za pogled i oči na setvenim boksovima spoljašnim u avliji...
Grašak izbija na površinu za 7 dana što je divno, predivno, čudesno, genijlano. Ali, tek se pomolio samo malo. I čekam još salatu da dočekam da izniče više...
Sve ostalo dobro napreduje, ali nemam volje da pravim zapise iz “Hirošime” koje ne pokriva i slika sa lica mesta. Te bolje nešto ovako odbačeno...
A teško da će išta više
da me pokrene iz “Hirošime” osim čudo. Ali, čuda za sada nema. No, zato čitam
peti deo “Ane Karenjine”…
14 oktobar 2023 i primetim u jesen ranu procvetao karanfil
roze boje…
16 oktobar 2023. Skoro sva salata, tj. većina uspelih čašica posađena u jednu dugačku liniju po levoj polovini sredine “Hirošime”. Rukola je već stigla na branje...
Nansen salata posejana direktnom setvom bojažljivo se pomalja, mada je rano reći išta više posle 12 oktobra 2023, a kada je sve to posejano, ali samo na nekim manjim mestima, tako da sam tu “skeptična”...
No, hajde moja
mala malenkosti da se opet igramo i samo posmatramo šta će još da se desi. Ako na
šta računam to je ova linija posađenih uspelih čašica. Nešto malo čašica
ostavila sam da sačekaju još koji dan na polici…
Probala sam prvu crvenu ljutačicu i nije užasno ljuta, a taman je ljuta koliko da otvori apetit. I dok pijem popodnevnu kafu opet u “Hirošimi”, kao proletos, pre vrućina i sparina, a posle ručka, pravim viziju do idućeg maja 2024...
I gle, jedan pauk čuva ruzmarin...
17 oktobar 2023. Prvo branje mlade rukole, i opet ljute papričice crvene, čak 3 komada, male jesu, ali su opasno ljute. Dakle, 15 septembra 2023 posejana je prva rukola, a za mesec dana već stiglo sve na branje...
Čiste liske rukole, nema bušotina po njima, nema vaškica i konačno mi uspela rukola, a posle mnogo neuspelih pokušaja iza mene. I zato je napravljen danas najlepši pesto do sada...
Takođe, bosiljak balzamiko, ruzmarin i nana sve iz moje “Hirošime" nabrano, da napravim sebi prirodan lek, da ojačam, a već 2-3 dana muči me želudac, uz sinuse, a bez kosinusa, i neki čudan gubitak apetita, itd...
No, počela sam piti žalfiju i
već sam mnogo bolje. Uskoro ću napraviti i mešavinu čajeva za želudac, a nešto protiv
jako usporenog varenja i grčeva i bolova stomačnih koji me iznenadno pokose kao
ovih dana, a ne znam od kojih to sila ili nesila...
Tako se sve menjala slika “Hirošime” u svega 10 dana...
Malo se zalivalo, malo šetalo, štedelo, mnogo više razmišljalo,
divilo, unapred planirlao, predviđalo, smirivalo…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар