NOVI OKTOBARSKI ZASADI U AVLIJI 2023…

 

Nakon poslednjeg ovogodišnjeg, trećeg vašara ili panađura, na Tomindan, 19 oktobra 2023 godine, zasađene su nove biljke i cveće, čak 7 svetih komada prirode…

I tako avlija dobija danas novo lepše ruho, čak i ono nešto cvetno, omiljeno žuto, što će po prvi put da se uzgaja i kod nas, a to je mimoza...

Ako se dobro pokaže, iduće jeseni imam još ideja gde mogu da zasadim mimoze…

I opet sam nekako jutros nerado, bez elana, jer nema svetlosti, jer nema Sunca, pošla po svoj toj jutarnjoj sumornosti, misleći vašar ili panađur ko panađur…

Preskočila sam jedino svoje obavezno jutranje čitanje, ali sam posle to sve nadoknadila, ali nakon ručka. I opet sve postigla, te mi ostade manje od 80 nepročitanih stranica do kraja pročitavanja Tolstojevog divnog romana (prešla sam od druge knjige već 408-409 strana, a negde sam na kraju sedmog dela)…

I zaista, slika oktobarskih naših panađura ili vašara je prava jesenja, a tmurna, turobna, skromna, te ima se već prvi utisak da je ovo najsirotiji vašar po ponudi kao i svaki put o prohladnoj jeseni…

Ali, ko izjutra ranije, bar oko 9 sati prošeće, kad još nije gužva, od dna do vrha ili od vrha do dna, može da nađe ono što najviše voli, dakle biljke, rastinje i cveće...

I tako za nove kupljene biljke danas uloženo velikih 1550 dinara, a ako se sve primi, ukoreni, opstane i ostane, onada nije mnogo…

Manja kamena kocka od drinskog kamena, mojih ruku pejzažno arhitektonsko delo, napunjena je nekim istim biljkama koje su i proletos i letos tu postavljene, ali kojima nisam bila zadovoljna kako su šturo, proretko izrasle do ove jeseni 2023, a ja volim da je sve bujno i gusto, moćno…

Uz već zasađenu nanu, dodata je još jedna stabljika danas kupljene nane…

Takođe, u istoj kamenoj kocki uz već postojeći ruzmarin dodata je još jedna saksija danas kupljenog ruzmarina, kao i uz već postojeću lavandu zasađena je još jedna lavanda…

To je moja mala kamena kocka sva od aromatičnih, a lekovitih začinskih trava…

Neka, dakle svega ima duplo više, neka se sve ubokori, raširi, te da imam od čega na proleće 2024 dalje praviti svoje uspešne pelcere. U “Hirošimi” moji pelceri od proletos i ruzmarina i lavande sada rastu u saksijama, ušuškano...

Takođe, u tu istu kamenu manju kocku dodala sam danas svoju najskuplju, a kupljenu bljku mimozu od čak 400 dinara. Zapupili su cvetovi mnogi i mnogi, a jedva čekam da uskoro procvetaju žuti...

Što se tiče današnjih cena one su samo malo blaže i umirenije, smirenije, nego letos, na drugom vašaru o Svetom Prokopiju, ili onom našem prvom panađuru o Caru Konstantinu…

Saksija nane i lavande kreću se po 200 dinara, a za samo te dve saksije ode 400 dinara. Dok je ruzmarin u zadnje vreme vrlo na ceni, te je jako skup, a u odnosu na sve ovo drugo danas kupljeno, nanu i lavandu,  čak 300 dinara po saksiji…

I onda primetim nešto mnogo zanimljivo, šereno, i platim tu biljku 250 dinara (mada moram da se kontrolišem, sabiram, suzdržim, te uzmem nešto malo i skromno, iako volim mnogo biljke, no ne smem da dopustim da sve na to pare tuđe potrošim)...

A kad pitah kako se zove ta biljka, ne znaju da mi kažu, ali dalje rekoše da je gaje i prodaju samo kao šareno drvo, i još mi rekoše da raste visoko, a baš mi je nešto tako trebalo da zasadim šareno višlje drvo u onoj liniji ružičnjaka, gde su prkosili oni lepi suncokreti moji, a i opet će....

Takođe, i u zoni ružičnjaka zasađene su i dve manje saksije, najjeftinije, a belih hrizantema, daleko od svih drugih boja, jer nam je prošlogodišnja bela hrizantema u zoni žute kućice za drva, ove godine ucvetala sva žuta, jer je mutirala od svoje susetke žute sitne hrizanteme…

Svaka mala saksija hrizanteme je po 100 dinara, dakle za ove dve najjeftinije saksije treba izdvojiti 200 dinara,  a one veće i ubokorene, lepše, su preskupe, nedostižne, a po 400 dinara, te za njih nisam danas imala sluha, ni interesovanja. No, u proleće 2024 sama opet pravim pelcere od svojih hrizantema, jer znam kako i to da uspem da proizvedem…

I tako, danas je zasađeno ukupno 7 svetih biljaka prirode. Inače zemlja se i ašovom jako teško danas dubi, drobi, sitni, i jedva je zasađeno koliko je sve presušilo, a onda je sve dobro natopljeno sa kišnicom...

A ispucalo je na nekim mestima po površini avlije, kao od nekog nevidljivog i neosetnog zemljotresa, tako da hitno treba mnogo kiše za biljke i drveće koje ostaju napolju i preko ciče zime...

Neke nove kaleme treba zasaditi, večito pokušavati, a kalemi loši i sve bude samo bacanje dobre svoje volje, svoga znoja, svoga truda, svoga rada, tuđih para, jer nema više danas ni kalema da valja. Ne može čovek da kupi čak ni vile, one nekadašnje, jer sada imaju neke čudne krive vile u ponudi, koje izgleda više služe da budu ukras, a nikako podesne  za fizički rad rasturanja komposta ili đubriva…

Možda malo kasnije, opet čovek pokuša da zasadi i neki kalem, u novembru mesecu, kad se više natopi ova sušna zemlja, i kad bude više kiše, jer od čega će da se prime i ožive suve žile, ako ne bude kiše…

Itd…