“ANA KARENJINA” – VII deo…

 

SEDMI DEO ima 31 glavu…

Ljevin i Kiti već 3 meseca žive u Moskvi. Oni se više ne svađaju i više između njih nema one velike ljubomore, pa čak ni onda kad Kiti bude srela Vronskog.

Kiti reče Ljevinu da Doli živi jako teško, te da nemaju novca.

Ljevin se u Moskvi zbliživo sa svojim drugom sa univerziteta Katavasovim. Kod Katavasova dođe Metrov, te muškarci povedoše razgovor o politici. Pošli su na univerzitet na sednicu. Odatle Ljevin ode Ljvovu.

Ljvov je  oženjen sa Natalijom (ona je Kitina sestra). Razgovaraju o vaspitanju dece. Ljevin je sa Natalijom potom pošao na koncert.

Dnevni koncert (fantazija Kralja Lira u stepi, kvartet posvećen Bahovoj uspomeni). Na pauzi sreo je Pescova. Pričaju o Vagnerovoj muzici i umetnosti.

Ljevin dođe u dom kod grofice Bolj. Od njih Ljevin ode na javnu sednicu komiteta, da tamo nađe svastiku.

Dođe Ljevin kući. Kiti je dobro, te on ode u klub. Sreće tu Vronskog, jubazno mu čestita, jer je njegov konj pobedio na trkama. Ljevinu više razgovor sa Vronskim nije neprijateljstvo i oseća se izmireno sa njim.

Ljevin sreće tasta kneza u hramu dokolice. Stjepan povede Ljevina da upozna Anu Karenjinu.

Stjepan mu kaza da je Ana već 3 meseca u Moskvi i da nikuda ne izlazi.Viđa samo Doli. Reče mu da je Ana napisala jednu dečju knjigu i da je on to već odneo izdavaču. Stjepan kaza da se Ana (ta žena velikog srca) već brine o porodci jednog pijanca (Englez koji Vronskom trenira konje).

Ana je radosna. Gosti se dive njenom portretu iz Italije. Ana se Ljevinu mnogo dopala, jer ona je za njega sva um, gracija, lepota, istinitost. Prema njoj on oseti nežnost i žaljenje (sažaljenje). Ana i Stjepan na čas razgovaraju nasamo. Ljevin uživa. Nekada je osuđivao ovu ženu, a sada je RAZUME. Reče Ana na rastanku Ljevinu da prenese Kiti koliko je voli, i dalje tražeći njen oproštaj.

Ljevin mnogo žali Anu. Došao je kući i sve ispričao Kiti, ali ga ona optuži da se i on zaljubio u Anu. Uspeo je da razuveri ljubomornu ženu i onda se izmiriše.

Ana je sama, nezadovljna, a Vronski se negde zabavlja. Svađaju se. Ana oseća da joj se bliži lična užasna nesreća (kob sudbine).

Kiti je blizu svog porođaja. Stiže babica. Otišli su da pozovu i doktora.

Ljevin je u panici, očekuje dolazak doktora, i on koji sumnja poče neprestano da se moli Bogu.

Kiti je rodila dečaka sina Dimitrija.

Kiti već pravi plan o krštenju sina prvenca. Ljevin drži sina u naručju.

Stjepan novčano (finansijski) stoji jako loše. Skoro sve pare od prodate šume potrošio je. Stjepan traži novo radno mesto, a hteo bi da napreduje, hteo bi bolju platu, pa poteže neke veze, neka poznanstva.

Stjepan traži od Karenjina da se napokon sažali na Anu i da joj da razvod. Karenjin reče da će razmisliti, i tek mu sutradan dati odgovor.

Ujak Stjepan ode da vidi Serjožu. Dečak već jednu godinu dana nije video svoju majku! Nasamo ujak upita dečaka za majku, a dečak reče da se majke više i ne seća.

Stjepanu se više sviđa način života u Petrogradu. Stjepan ima dug od 20 hiljada rubalja. U Petrogradu Stjepan se oseća mlađe, podmlađeno. Stjepan ode kod kneginje Betsi kojoj se nekad udvarao, a tamo sreće kneginju Mjahkaj, od koje ču šta se sve loše priča o njegovoj sestri Ani, o Karenjnu, itd.

Stjepan dođe kod grofice Lidije Ivanovne, i tu srete grofa Bezubova, ali i Karenjina. Razgovarali su o religiji, o tome kako se stiče vera, sreća, itd.

Grofica čita iz jedne knjige, a Stjepan ih napušta. Dobio je pismo od Betsi, koja traži da se vide sutra. Sutradan Karenjin mu javlja da će Ani tobož dati razvod.

Između Ane i Vronskog više nema sloge. Anu muči ljubomora. Sve je manje nežnosti. Ana je sama. Ovo je SUTON (zalazak) njenog tragičnog života. Česte su svađe. On joj uvredama nanosi veliki bol. On je surov. Ana je neraspoložena, usamljena. Rešila je da za sve okrivi samu sebe. Vronski dođe. Pakuju stvari da idu opet na selo.

Ana traži da pođu na selo koliko već sutra, ali on ne može, sve zbog nečega odlaže put, i govori kako prvo mora da ode u posetu kod svoje majke (a majka već radi na tome da ga dobro oženi nekom drugom). Nastaje svađa. Umesto ljubavi Ana u svemu vidi samo PRAZNINU. Vronski traži odlaganje puta za 3 dana. Ana mu reče da je čovek bez srca. Ana pomisli da on voli neku drugu ženu. Sama shvata da treba umreti, a od sramote spasiće je jedino smrt.Vronski joj reče da će ići na selo prekosutra. Ana mu kaza da će putovati sutra (više misleći da sutra putuje na nebesa) i zaplaka, reče da je kamen oko njegovog vrata i da će ga tog tereta brzo osloboditi, jer zna da on voli neku drugu. On je razuverava, a ona ga ljubi.

Ana se sprema za odlazak. On ode kod svoje majke, a njoj reče da će putovati sutra. Vronski dobija telegram. Reče Ani da je od Stjepana, koji im saopštava da još nije uspeo da dobije razvod. Ana neće da čuje za majku Vronskog, jer zna da starica planira da ga oženi sa nekom drugom. Dođe im Jašvin u goste. Pred gostom Ana stišava buru započete svađe i kontroliše strasti. Vronski prodade jednog konja i ode. Uveče se vraća, a služavka mu reče da Anu boli glava i da je poručila da joj ne ulazi u sobu. On tako i učini, a njoj to bi znak da je Vronski ne voli.

Anino srce se cepa, kida, od tolike njegove ravnodušnosti. OČAJNA Ana mnogo sumnja i koleba se. Rešila je da ga kazni, tako što je izabrala svoju sopstvenu smrt. Sutradan ispred kuće Ana vidi kočiju i u njoj mladu devojku koja Vronskom predade neki paket. Anino srce postade bolno. On joj reče da je to bila Sorokina sa ćerkom, i reče Ani da sutra putuju na selo. Ana kaza da neće putovati i da je sve ovo neizdržljivo.

Ana piše zadnje svoje pismo Vronskom i traži od njega da se vrati kući, kako bi sve pojasnili, objasnili. Ani vratiše to pismo, jer ga nisu našli da mu ga uruče. Ana se oblači, i ode kod Doli. Jako je uznemirena.

Maj je mesec. Ana je nesrećna. Došla je kod Doli, a tu je i Kiti. Sestre su kratko razgovarale, a onda su razgovarale Ana i Kiti. Ana se oprosti od njih i ode.

Ana ništa o svojoj nesreći nije ispričala Doli. Ana dobro zna da je ona u njihovim očima nemoralna, posrnula  žena. Kiti mrzi Anu. Sve joj je kod nje gadno. Svi mrze jedni druge, i javno i potajno. Dobila je odgovor od Vronskog, koji joj je napisao da ne može doći kući pre 10 sati. U Ani se podiže ogroman GNEV. Ona ga mrzi. Sve joj je odvratno i užasno. Rešila je da ode na železničku stanicu.

Ana je nezadovoljna. Život koji živi zove se PAKAO, a tamo gde se završava ljubav, počinje mržnja. Sve je ovo MUČENJE. Ana jasno sagledava svoj čitav život. Njeno srce je pozleđeno, ranjeno, izmučeno, ustreptalo, i strašno kuca.

Ana uđe u vagon. Ana zna da se treba izbaviti, spasiti. Sve je nepravda ovde, laž, obmana, zlo. Izađe Ana iz voza, zastade na peronu. Raspituje se za Vronskog. Rekoše joj da je bio tu, i da je sačekao kneginju Sorokinu i njenu ćerku. Dadoše joj pisamce. Vronski joj je napisao da se kući vraća tek u 10 sati. Otišla je Ana na kraj perona (došla i zastala na kraj svog napaćenog  života). Prolazio je u tom  času neki teretni voz. Ona se seti onog njihovog prvog susreta i onog pregaženog čoveka. Rešila je da se baci pod voz i počini samoubistvo, u svojoj tragičnoj smrti videći jedini spas  i izbavljenje.

(kraj sedmog dela)