Danas je sasuto svo
organsko đubrivo iz veće bele kačice od 150 litara, u kojoj je previralo, danima,
a u balone od 5 litara, jer je trebalo iskoristiti još jedan poletan i radan, a
osunčan dan...
Dobijeno je 18 punih balona tečnog đubriva, od po 5 litara, i još pola devetnaestog balona ili još 2,5 litara, a sve ukupno 92,5 litara organskog đubriva u tečnom stanju, što će biti dovoljno kad se razblaži za 9250 litara (skoro za tonu kišnice, koju ćemo početi hvatati i sakupljati opet u našu burad 2024)…
Opet i opet na rano proleće,
kad utihnu svi jutarnji i večernji mrazevi, a dosta nađubrene tečnosti biće za prvo
zalivanje nove prolećne rasade u šestoj setvenoj sezoni, Nove 2024 godine, a očekujem
nikad bolje...
Premestila sam dakle
3 omiljene setvene gume, na drugu lokaciju, u avliji (nekome se moje gume na
novom mestu baš ne dopadaju, a to je
uvek samo onaj koji oko poljoprivrede naše ništa i ne radi, ali ima apetit da
sve pokudi, ospori), te sam tako oslobodila najlon “Hirošime” koji bi posle pet-šest godina
odmah u martu 2024 godine trebalo u celosti zameniti, koliko god da skupo me
košta (treba kopati svuda naokolo kanale, roviti, izroviti, kupiti skuplji bolji
najlon, sve postaviti, zakopati, poravnjati, upeglati da nema tragova rovljenja,
itd. Ali, već tome ne mogu da se ni nadam, ni preterano radujem, a mogu da
istrpim još ovako pohaban i dotrajali najlon, uništen, itd. Ali me ne košta baš
mnogo da planiram, preračunavam, te da imam neku bolju i lepšu viziju, u budućnosti, itd.) ...
Sada je formacija guma postavljena drugačije, ne onako u nizu, linijski, jedna do druge, već drugačije, kao detelina sa tri lista. Napunjene su gume odmah svelim lišćem, a na proleće 2024 dobijaju kompost, a potom će nečim novim tu da ožive, opet da budu bujne, pune, cvetne, a najverovatnije suncokretima i kadificama...
Pošto je u te 3 gume
uvek nasipan kompost, skinula sam višak grabljicama, čak dve prepune kofe i ubacila
ili bolje reći zemlju vratila u “Hirošimu”, a onda sam izravnjala teren na kome
su do danas bile 3 gume, i sada će tu da raste novi travnjak, a biće lakše meni
za košenje…
Neka raste travnjak…
Spanać je prerastao,
nikad krupniji, a za malo više od mesec i po dana, te sam morala da našišam makazama punu činiju (200
g) i napravim pitu od spanaća na grčki način...
Luk samoniklice iz spoljašnjeg vrta, nakon sve one
suše i perioda bez kiše, ispao odličan. I to je takođe otišlo u grčku pitu od
spanaća...
Danas su prevrnute naopako dve velike kace, da više
u njih ne ulazi kišnica tokom zime, te do kraja zime 2024 nema više sakupljanja
kišnice, jer idu mrazevi, ide zima, iako je to sada na ovoj lepoti na koncu
oktobra 2023, baš teško poverovati, a teško osetiti, ali zima svakako dolazi svojim prirodnim kalendarskim tokom...
Sva kišnica uneta unutar “Hirošime”, te skoro sve potrošeno
za današnje zalivanje. I sve je zaliveno ručno kanticama i samo kišnicom, a bilo
j to divno pešačenje, hodanje, jednom rečju prava fiskultura…
I dok majka može da potegne dve ogromne kante od 10 i
12 litara u istom trenu, moje granice su umerene i ja u obe ruke uzmem samo po
3 litra, ili ukupno sebe opteretim sa neosetnih 6 litara, samo da održim formu
do proleća 2024, jer ne smem da preteram ni prenaglim u dizanju tereta, čak ni gram
više…
Svih 92,5 organskog đubriva sasula sam iz 92 puta,
tj. iz 92 zahvata posudom ili mericom od
jednog litra zapremine. I to je takođe bila dobra fiskultura danas, naročito
kad je nivo tečnosti u buretu počeo da opada, te se sve više savijalo nad
kačicom. Trebalo je lagano istezati svoju kičmu, a vrlo zanimljivo nije bilo bola,
iako ga i dalje u meni ima…
Višak kišnice
otišao je u kupine i maline…
Rukola je nabrana danas, kao i ljutačice papričice, a
dovoljna je samo jedna, da divno otčepi sinuse…
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар