„JAPANKA NAKAZAWA KOTO MAČEVALAC (1839-1827)“...

 

Nakazawa Koto (1839-1927) bila je vešt mačevalac i neverovatno vešta i sa naginatom i katanom. Godine 1863 obukla se kao muškarac i pratila svog brata po imenu Sadamasa u Kjoto. U to vreme bila je visoka za ženu, zbog čega se maskirala još uspešnije. Zajedno, ona i njen brat pridružili su se Roshigumi, grupi koja štiti Tokugawa šoguna, koju je predvodio Kiyokawa Heihachiro.

Tokom Boshin rata, Nakazawa Koto branila je šogunat od klanova Satsuma i Ogi (Satcho Alijansa) 1868. Nakon tih napada, ona i njen brat učestvovali su u bici kod Hokuetsu-a. Koto, okružena sa desetak neprijateljskih samuraja, probila se kroz napadače koji su je okružili svojim katanama.

Nakon što je preživela rat, Koto je doživela restauraciju Meiji i početak Showa ere. Veruje se da je ceo život ostala u celibatu (neudata). Navodno, rekla je da se može udati samo za čoveka koji bi mogao da je pobedi u borbi mačevima. Očigledno, nijedan živi čovek nije mogao da je pobedi, pa je čitavog života ostala u celibatu (prevod sa engleskog).

 

„JAPANKA NAKAZAWA KOTO MAČEVALAC (1839-1827)“ – napisao Paul Budden...

Malo je napisano o ženi po imenu Nakazawa Koto na engleskom jeziku. Ali, zahvaljujući „Wikipediji“ i drugim japanskim izvorima, zna se da je rođena u provinciji Kozuke (danas prefektura Gunma) 1839 godine.

Pošto se u detinjstvu podučavala borilačkim veštinama, postala je veoma vešta u Kenjutsu (škola japanskog mačevanja). Po veštini sa naginatom (drvena motka sa oštricom) nadmašila je čak i svoga oca, po imenu Magouemon, koji ju je tome naučio. Takođe je proučavala Hoshin-Ryu kobudo i koristila Kusarigama – (oružje, metalni lanac i srp).

Godine 1863, obukla se kao muškarac, prateći svog brata po imenu Sadamasa u Kjoto. Zajedno su se pridružili Roshigumi-ju, grupi koja je štitila Tokugawa šoguna, deo grupe branilaca Kjota koju je predvodio Kiyokawa Heihachiro. Koto beše visoka za ženu od svojih 170 cm. U periodu Edo, prosečna visina u Japanu bila je 155 cm za muškarce i 143 cm za žene. Čak i u današnjem svetu, 170 cm je prilično visoko za ženu, tako da je bila iznenađujuće visoka za to vreme, što je doprinelo njenom uspešnom maskiranju u muškarca. Takođe je bila prilično lepa.

Rečeno je da:

„Kada se Koto obuče kao muškarac, mnoge žene se zaljube u nju. Kada se Koto obuče kao žena, mnogi muškarci se zaljube u nju”.

Iako je Roshigumi finansijski podržan od strane Tokugawa Bakufu-a Kyokawa Hachiro i drugi bili su veoma lojalni caru Meiji-ju i planirali su da okupe druge ronine u Kjotu kako bi se borili protiv subverzivnih elemenata u gradu. Kada je Kyokawin plan otkriven, on je odmah naredio Roshigumi da se vrate u Edo. Grupa je raspuštena; Nakazawa Koto i drugi oficiri koji su otišli ​​u Edo (Tokio) kasnije su postali osnivači Shinchogumi-ja. Dana 26 marta 1863, Kiyokawa je predvodio Roshigumije iz Eda kao prethodnicu povorke Šoguna Iemochi-ja u Kjoto, gde su stigli 10 aprila 1863.

Boshinski rat

Nakazawa Koto i njen brat pridružili su se snagama šogunata Edo, Shinchogumi. Tokom Boshin rata, Koto se udružila sa Tokugawom. Vojna akcija imperijalnih snaga i akti nasilja pristalica Meiđija u Edu doveli su do toga da šogun Tokugawa Yoshinobu napadne i pokuša da kontroliše Meiji sud u Kjotu.

Istorijski zapisi pokazuju da je tokom Boshin rata Nakazawa Koto branila šogunat od klanova Satsuma i Ogi (Satcho Alijansa) u Edu 1868.

Nakon tih napada, ona i njen brat učestvovali su u bici kod Hokuetsu-a. Tokom ove bitke, Nakazawa Koto, okružena sa desetak neprijateljskih samuraja, probila se kroz obruč koristeći svoju katanu protiv svojih napadača.

Preživevši rat, Koto je videla restauraciju Meiji (obnovu carske vladavine u Japanu) i početak ere Showa. Izgleda da je ceo život ostala u celibatu. Navodno rekla je da se može udati samo za čoveka koji bi mogao da je pobedi u borbi mačevima. Očigledno, nijedan živi muškarac nije mogao da je pobedi, pa je ceo život ostala sama. Međutim, prema lokalnim istorijskim pričanjima, kao što je Gunmajinkokuki, udala se jednom, ali je iz nekog razloga ponovo ostala sama.

Okrug Tone, njen rodni grad, jeste mesto gde je provela svoj život od sredine tridesetih do kraja života. Zove se okrug Hokumo u prefekturi Gunma, planinsko područje, veoma bogato prirodom i puno sezonskih lepota. Stvarajući takvo uživanje i uživajući u lepoti prirode, priča se da je pila sake (japansko pirinčano vino) i recitovala poeziju. Čak i izvodila plesove sa mačevima – kenbu, koje je naučila kao devojčica. „Kenbu je tradicionalni oblik plesa u Japanu koji obično koristi katanu i lepezu“. Ima korene u Heian periodu, ali njegova moderna verzija je uglavnom bila proizvod Meiji perioda počevši od 1868 godine kada su bivši samuraji želeli da zarade za život svojim veštinama mačevanja u modernom dobu.

Kenbu

Koto Nakazawa, mačevalac, živela je kroz četiri ere - Edo, Meiji, Taisho i Showa. Umrla je 12 oktobra 1927 godine u 88-oj godini života.

Njen grob se nalazi u okrugu Tone, Gunma, (gde je rođena). Tamo mnogi posećuju njen grob, gde je u blizini podignut spomenik.

TV drama „Koto Nakazawa: Lepa mačevalka“ objavljena je 2017.

Izvor: https://fineladieskendo.com/2021/02/09/japanese-swordswoman-nakazawa-koto-1839-1927/?fbclid=IwAR02GI5E4ZH8ATRejOrrctpKLwxdlmj61RWmY0z21juaaU4DvisZXxDfzVc

(prevod sa engleskog)