PALESTINSKI LOGOR ATLIT IZ KASNIH 30-IH GODINA XX VEKA…

 

Logor za zatočenike Atlit bio je koncentracioni logor koji su uspostavile vlasti Mandativne Palestine kasnih 1930-ih na sadašnjoj izraelskoj priobalnoj ravnici, 20 kilometara (ili 12 milja) južno od Haife. Pod britanskom vlašću (protektoratom), prvenstveno se koristio za zadržavanje Jevreja i Arapa koji su bili u administrativnom pritvoru; uglavnom su zadržali jevrejske imigrante koji nisu posedovali zvanične ulazne dozvole. Desetine hiljada jevrejskih izbeglica internirano je u logor, koji je bio okružen bodljikavom žicom i karaulama.

Logor u Atlitu sada je muzej koji pokriva istoriju aliyah (povratka) Jevreja kojima nije bio dozvoljen pristup. Izrael ga je proglasio nacionalnim nasleđem 1987 godine.

Istorija

Logor u Atlitu, koji je uspostavila britanska vlada 1930-ih, bio je okružen bodljikavom žicom i osmatračnicima. Mnogi od zatočenika tokom 1930-ih i 1940-ih bili su jevrejske izbeglice iz Evrope bežeći ispred nemačke okupacije. Kasnih 1940-ih, većina zatvorenika bili su preživeli nakon Holokausta. Britanske vlasti su, prihvatile arapske zahteve da ograniče imigraciju Jevrejima, i odbili su da im dozvole da uđu u zemlju.

U logoru Atlit, muškarci su poslani na jednu stranu, a žene na drugu. Vakcinisani su DDT-om (DDT ili dichloro-diphenyl-trichlorethane razvijen je kao jedan od prvih modernih sintetičkih insekticida 1940-ih. U početku je korišćen sa velikim efektom u borbi protiv malarije, tifusa i drugih bolesti koje prenose insekti među vojnim i civilnim stanovništvom), a zatim im je rečeno da se skinu i uđu pod tuš. 1939–1948, desetine hiljada jevrejskih imigranata su internirane ovde, muškarci i žene razdvojeni bodljikavom žicom. Neki internirani su ostali čak 23 meseca.

Drugi svetski rat (logor aktivan 1939-42)

Neke palestinske Nemce, uključujući Templare koji žive u sopstvenim kolonijama, koji su otvoreno podržavali naciste, britanske vlasti su proglasile neprijateljskim državljanima i zatočeli su ih u Atlitu pre deportacije.

Novembra meseca 1940 godine britanske vlasti su odlučile da pošalju 5000 migranata u logore na Mauricijusu. Jedan od ovih deportujućih brodova bila je “Patria”. Da bi zaustavila deportaciju, “Haganah”, jevrejska podzemna milicija u Palestini, postavila je bombu koja je eksplodirala u skladištu broda 25 novembra. Veličina eksplozivnog punjenja  ozbiljno je pogrešno izračunata i brod je ubrzo potonuo. Na brodu je bilo 1800 izbeglica; 216 se udavilo u katastrofi. Preživeli sa “Patrie” su zatočeni u Atlitu i nisu deportovani na Mauricijus. Pušteni su posle nekoliko meseci.

Darijen II (bio je to poslednji brod koji je doveo Aliya Bet izbeglice u Haifu tokom Drugog svetskog rata. Bivši tender za svetionik, uplovio je iz Crnog mora u Palestinu početkom 1941) stigao je sa 800 izbeglica u martu 1941. U logoru Atlit bili su zatočeni do septembra 1942, kada je logor zatvoren.

Britanski logor posle Drugog svetskog rata (1945-1948)

Kamp Atlit je ponovo otvoren 1945, a nakon Drugog svetskog rata, pošto je sve više migranata stizalo u Palestinu. Većina njih bili su preživeli iz Holokausta iz kampova za raseljena lica u Evropi koji su prošli kroz tajnu imigracionu mrežu Berihah i Ha'apala ("Aliya Bet", ilegalna migracija).

Dana 10 oktobra 1945 Palmach (specijalna jedinica Haganah) provalila je u logor i oslobodila 208 zatočenika, koji su pobegli. Yitzhak Rabin, tada mladi oficir, planirao je raciju, a Nachum Sarig je komandovao. Nakon ovog događaja, Britanci su deportovali migrante u logore za interniranje na Kipru. Ovi logori su radili od 1946, pa sve do uspostavljanja Države Izrael 1948.

Izraelski ratovi (1948-49, 1967-70)

Tokom arapsko-izraelskog rata 1948 godine, logor Atlit je služio kao logor za ratne zarobljenike (POW ili Prisoner Of War) i logor za civilno interniranje za lokalne Arape.

Zarobljenici iz rata 1967 godine, uključujući vojnike iz Egipta, Sirije i Jordana, kao i libanske državljanine, takođe su držani u logoru Atlit.

Muzej

Jedna od baraka je obnovljena, sa odećom, knjigama, lutkama i svakodnevnim stvarima koje su donirali bivši logoraši. Takođe su prikazane table na kojima su zatvorenici ucrtali svoja imena i zemlje porekla u nadi da će pronaći prijatelje i članove porodice od kojih su se razdvojili tokom Holokausta.

Izvor: “Wikipedia”

(prevod sa engleskog)