“ANA KARENJINA” – III deo…

TREĆI DEO ima 32 glave…

Sergije Ivanovič Koznišov dolazi kod svog brata Ljevina na odmor, na selo, da bi tu uživao, plandovao, da ništa ne bi radio, da bi lenstvovao i samo lovio ribu.

Ljevinova ekonomka (domaćica) Agafja Mihailovna pala je nesrećna i slomila ruku.

Sergije i Ljevin razgovaraju o medicini, o školstvu, o zemaljskim ustanovama, o seljacima, o pravima, o suđenjima, dakle o društvu i životu. Ljevin reče: “Samo oni narodi imaju budućnost, samo se oni narodi mogu nazvati istorijskima, koji umeju da osećaju ono što je važno i značajno u njihovim ustanovama, i koji to cene”.

Ljevin će sutra da kosi zajedno sa svojim seljacima livade (potreban mu je fizički rad, kako ne bi iskvario svoj karakter). Sergije se podsmeva svome bratu Ljevinu. Izjutra Ljevin je na livadi zatekao 42 kosca na broju. Počela je pokrupna kiša. Rad je prava naslada i spas za Ljevina.

Ljevin ruča zejedno sa svojim koscima. Želi da prvog dana pokosi što više.

Košenje je završeno, a cela livada je pokošena. Ljevin dođe kući nazad, sav znojav od rada i slatko umoran. Sergije pije limunadu i čita novine. Ljevinu je zatim stiglo pismo do Stjepana Oblonskog, u kome Stjepan traži od Ljevina da trkne kod Doli, koja se nalazi na selu u Jerguševu na 50 kilometara od Ljevina. A Ljevin otrča da obiđe svoju Agafju.

Stjepan je u Petrogradu, gde se provodi, troši novac, a Doli sama sa svojih šestoro dece živi na selu. Pozvala je i Kiti da joj se pridruži na selu. Na selu se sve raspada, a Darja (Doli) je očajna. Potom se sve nekako sredilo, a uz pomoć nadzornice Matrjone Filimovne. Mnogo je briga oko dece, koji su nemirni, mnogo je jada, kao što je i radosti i sreće mnogo.

Darja vodi decu na pričešće, a posle ih vozi na kupanje i branje pečuraka.

Došao im je Ljevin u posetu. Pričali su o Kiti, a on je konačno doznao da i Kiti treba da stigne na selo ubrzo.

Doli reče Ljevinu da je Kiti ozdravila, a Ljevin joj kaza kako ju je prosio, i kako ga je ona odbila. I reče joj još da neće dolaziti u posetu kad tu bude bila Kiti. Darjina deca Griša i Tanja potukoše se, a nju kao majku to porazi, i upita se zašto ima tako zlu decu. Ljevin odlazi.

Ljevin je otišao kod svoje sestre na selo da reši poslove oko njenog imanja.

Ljevin je zamišljen, jer cele noći ne može da spava. Naišla su kola u kojima je ugledao Kiti. Osamljeni Ljevin dugo luta drumom.

Aleksije Aleksandrovič Karenjin pada u duševno rastrojstvo, jer je jako ljubomoran, jer je njegova žena Ana tako pokvarena, i kriva, jer ga je isprskala blatom (bacila mu ljagu na ime i ugled), a on sve vreme gleda kako da samo on ostane čist i neuprljan. Ana je zgrešila. A dvoboj je za njega nešto nečasno (Karenjin je kukavica, slabić),  te smatra da je bolje da se razvede. Onda pomisli da bi mu razvod samo naškodio, te reče: ”Ja ne mogu biti nesrećan, ali ne treba ni oni da budu srećni”. Činiće sve da im život zagorča. U dubini duše Karenjin želi da Ana mnogo plati i postrada za svoj greh. I rešio je da je zadrži kao ženu, prividno, ali da je debelo kazni, da je ispravi, popravi.

Aleksije Aleksandrovič Karenjin piše pismo svojoj ženi Ani i to na francuskom. I reče joj da porodica ne može biti razorena. A njoj samo ostaje da se kaje, da se vrati brzo iz letnjikovca svojoj kući. Poslao joj je novac u tom pismu.

Anu je dakle sramota, jer strahuje da će je muž izbaciti iz kuće na ulicu, što je sudbina svake neverne žene. Dobila je pismo Ana, u kome je poziva Betsi da dođe u njen salon. No, Anu boli glava. Ona misli o svom sinu, i pita se koji je smisao njenog života. Pomisli Ana da ode nekud sama sa sinom. Počinje da plače. Rešila je da pođe u Moskvu, ali pre toga želi da napiše pismo i mužu i ljubavniku. Mužu će reći da odlazi sa sinom,  a kad ljubavniku poče pisati, ona sve pocepa što napisa i ništa ne posla.

Ana prima muževljevo pismo. Strašan je to bio udar za nju. Njen muž je nizak i podal karakter, jer se samo pretvara i glumi da je pravi uzoran hrišćanin. Muž želi da Anu mnogo muči, te reče: ”Sve je bolje od laži i pretvaranja”. Ana zajeca, jer će zauvek ostati samo grešna i posrnula (pala) žena, i to žena koja vara svoga muža. I sada Ana treba svom mužu da napiše odgovor na to pismo, i napisa kratko: “Primila sam vaše pismo”. A dadilji kaza da ipak neće nigde putovati do sutradan. Ana je potom otišla kod kneginje Tverske.

Betsi šalje pismo Vronskom, a Ana krišom na tom istom pismu dopisa mesto njihovog tajnog sastanka. Njih dve su potom razgovarale uz čaj i očekivale goste.

Došle su sve zvanice. Liza Merkalova reče Ani da je možda srećna, možda nesrećna, ali je žena kojoj nije dosadno i želi da je Ana baš nauči kako se to sve radi. Ana odlazi.

Vronski hoće da raščisti svoj položaj. Dužan je 17 hiljada i 8 stotina rubalja.Teško stanje. Mora da uzajmi od kamatnika 10 hiljada, čak mora da proda svoje trkaće konje. Vronski piše majci vrlo hladno pismo, dok je Anino pismo samo spalio.

Vronski će ponosno podići lepu glavu, jer za njega Ana je dostojna, čak dostojnija i poštenija od svih drugih zakonitih venčanih licemernih žena. Ona je za njega časna. Muž može njen samo da traži dvoboj ako sme. Ana po njemu treba da ostavi tog glupog muža, čak iako Vronski trenutno nema novca da bi živeo sa njom dostojno.

Vronski ode na proslavu kod generala kneza Serpuhovskog, svog druga, koji je mnogo uspešan, a sa kojim se nije video 3 godine. Tu je velika pijanka. Dva prijatelja pričaju. Vronski je podneo ostavku, a drug mu kaže da su žene u oficirskoj karijeri samo kamen spoticanja. Lakej donosi pismo Vronskom, koji naglo nekud ode.

Vronski juri na sastanak sa Anom i još je više voli. Reče mu da je sve ispričala svom mužu. I pokaza mu muževljevo pismo, i kaza mu da ne može da ostavi sina. Ana jeca. Oprostiše se ljubavnici i ona ode nazad kući.

Aleksije Aleksandrovič Karenjin nalazi se na sednici. Ana se vratila kući u Petrograd. Reče mu da će otputovati samo do Moskve, i dodade kako je grešna i rđava, loša žena, a završi time kazavši da mu ne može više biti žena. Muž se samo hladno smeje, podsmeva, i traži od Ane da više nikad ne vidi Vronskog i nudi joj sva prava poštene žene. Muž ode i reče Ani da će ručati negde izvan kuće.

Ljevin je izgubio interesovanje za svoje gazdinstvo. Radnici ga ne slušaju i rade sve po svojoj volji. Ljevin je nezadovoljan. Darja ga opet zove da dođe u njeno selo, ali ovoga puta traži od njega da zaprosi Kiti. I traži od njega da donese žensko sedlo za Kiti. Ljevi ode u lov na šljuke kod svog prijatelja Svijažskog (Nikolaja Ivanoviča), ali pre toga svrati na imanje kod jednog čestitog starca.

Svijažski je plemić, liberalnih pogleda, uman, obrazovan.

Razgovaraju o gazdinstvu.

Ljevinu je dosadno, te čita članak o podeli Poljske. Narodu neće pomoći škole, već samo bolje ekonomsko uređenje. Ljevin ne može da zaspi, jer mnogo razmišlja. Sutra se vraća svojoj kući. Rešen je da svoje gazdinstvo preokrene na bolje.

Ljevin svojim seljacima predloži da zemlju obrađuju pod novim uslovima. Seljaci su nepoverljivi. Ljevin je zauzet. Leto mu prođe. Darja s evratila u Moskvu. Ljevin izučava mnoge knjige, čita o zemljoradnji, kao i o ekonomiji.

Ljevin bi da otputuje u inostranstvo. A završava i pisanje one svoje jednom započete knjige. Ljevin je za beskrvnu revoluciju. Agafja mu govori da treba da se oženi, a on se tu naljuti, namršti i uvredi.

Dođe Ljevinu na selo i brat Nikolaj, koji je sav kost i koža. Reče Nikolaj da će srediti konačno svoj život,  a kroz 1-2 meseca otići u Moskvu da radi. Prostitutku Mariju je oterao. Ljevin je znao da mu je brat bolestan i da će uskoro umreti. Obojicu te večeri muči nesanica.

Nikolaj je razdražljiv, a u razgovoru sa Ljevinom on je nepodnošljiv, neizdrživ. Nikolaj ode od brata i reče mu na rastanku: “Ne sećaj me se po zlu”. Ljevin kroz 3 dana ode u inostranstvo, ali sada u svemu vidi samo smrt, jer tama sve pokriva, a jedini svetli zrak nade bilo je njegovo delo.

(kraj trećeg dela)