.jpg)
Dva dnevnika koje je zapisivao Arie – Leopold Keller
(b. 1927 u Danzig-u), jedan u egzilu na Mauricijusu (krajem 1940 – leta 1945),
a jedan u Izraelu tokom arapsko-izraelskog rata 1948 (juna 1948).
Dnevnik ima 187 strana (163 + 24), a rukopisni
original, napisan je na nemačkom jeziku, kataloški i registarski broj su 40284, obuhvata period tokom Drugog svetskog
rata i nakon Drugog svetskog rata, a vreme od 28 avgusta 1940, pa sve do 8 juna
1948 godine. Donatori su Irit Yagen i Dubi Zafrir.
Arie je rođen u Slobodnom gradu Danzig 17 decembra
1927, kao jedini sin Henriette i Benjamina. Njegovo učenje u osnovnoj školi prekinula
je nemačka okupacija Danzig-a u septembru 1939. Porodica je 28 avgusta 1940
uspela da napusti svoj rodni grad i ukrca se na voz za Bratislavu, Slovačku,
gde su se pridružili grupi od 3500 Jevreja koji su čekali da se ukrcaju na
četiri otrcana rečna čamca. Tako je 4 septembra 1940 otpočeo put ka Mandatnoj
Palestini. Da bi uštedeli troškove transporta etničkih Nemaca iz Besarabije u
Nemačku, nemačke vlasti su nametnule troškove putovanja u oba smera, a slobodne
(prazne) čamce na delti Dunava iskoristile da dovezu etničke Nemce u Rajh. Kada
su brodovi stigli u luku Tulcea u Rumuniji, jevrejske izbeglice su se ukrcale
na tri broda: Miloš, Pacifik i Atlantik. Keller i njegovi roditelji bili su na poslednjem
brodu. Posle tri meseca na moru, brodovi su stigli u luku Haifa, u Palestinu,
gde ih je presrela britanska mornarica. Mandatne vlasti su odlučile da
deportuju brodove na ostrvo Mauricijus, u Indijskom okeanu, i prebace ih
Patrijom, brodom koji će ih tamo odvesti. Da bi pokušali da zaustave
deportaciju, Haganah, glavna cionistička milicija, sabotirala je brod 24
novembra 1940. Međutim, pogrešno su izračunali potrebnu količinu eksploziva i
odrpani brod je potonuo. Blizu 300 putnika se udavilo, uključujući 216
jevrejskih izbeglica. Arie i njegovi roditelji su još bili na Atlantiku kada je
Patria potonula. Odvedeni su u logor Atlit, a nakon dve nedelje poslati su na
Mauricijus, gde će biti pet godina internirani u zarobljeničkom logoru u Beau
Bassin. Tokom ovog perioda, Arie je vodio (zapisivao) dnevnik, u kojem je
dokumentovao svoje putovanje i život na ostrvu.
Krajem avgusta 1945, kada su zatvorenici pušteni,
Keller i njegovi roditelji su vraćeni u Palestinu i nastanili se u Kfar Sabi.
Keller je radio u skladištu i pridružio se klubu “Hapoel”.
Godine 1948 stupio je u Haganah i bio smešten u
Alexandroni brigadu. Sa svojom jedinicom je 5 juna 1948 poslat u palestinsko
arapsko selo Qaqun, koje je bilo osvojeno već prethodnog dana. U svom dnevniku
opisuje bitke. Dana 11 juna 1948 ranjen je u kibucu Ramat HaKovesh gde umire od
zadobijenih rana tri dana kasnije. Sahranjen je na vojnom groblju u Kfar Sabi.
Arhivska istorija: Nakon Kellerove smrti, njegovi
roditelji su sačuvali oba dnevnika i kasnije su ih dali Mosheu i Rosi Shif,
svojim prijateljima u Kfar Sabi, oboma koji su preživeli Holokaust. Shifovi su
se preselili u Rishon Le-Zion. Kada su oni umrli, njihova imovina, uključujući
i dnevnike, pripala je Rosinoj sestri, Sari Stein (rođena Shwarc), koja je
umrla 2016. Njena ćerka Chana Tenzer je u svom stanu pronašla memoare koje je
napisao Moshe (1913 – 1993) o njegovom vremenu dok se skrivao u zapadnoj
Ukrajini tokom Drugog svetskog rata, kao i Kellerove dnevnike. Ona je materijal
dala Dubi-ju Zafrir-u i njegovoj sestri Irit Yagen, Shifovim rođacima - Moshe i
njihova majka Jetke Zapel (rođena Nistel) bili su rođaci (Jetke-ova majka
Manija i Mosheov otac bili su brat i sestra). Irit i Dubi su dalje dali Arhivi “Gehtto
Fighters House” u januaru 2019.
(prevod sa engleskog)
Нема коментара:
Постави коментар