ČETVRTI DEO ima 23 glave…
Ana živi veoma mučno sa svojim mužem, a žive kao dva
stranca. Vronski im više ne dolazi u kućne posete, ali se Ana sa ljubavnikom viđa
izvan svoje kuće, dok muž njen naravno sve to zna.
Ana Vronskom šalje pismo i kaže da je jako bolesna i
nesrećna, i poziva ga da dođe kod nje, uprkos onoj zabrani, jer muž njen neće biti
kod kuće. Na vratima došlo je ipak do susreta (sudara) muža glupog Karenjina i
lepog Vronskog. Muž napusti svoju kuću ćutke, a Ana zaplaka kad ugleda voljenog
Vrnoskog.
Ana i Vronski pričaju. Nju mnogo muči i izjeda ljubomora.
Za njega Ana se sada mnogo promenila, ali na gore, i liči mu na uveo cvet. Ana
reče da je njen muž bezosećajna lutka, a ne čovek, da je mašina. I reče još Vronskom
da će se sve brzo razrešiti, da će ona umreti, i sve tako osloboditi. Ona
zaplaka i reče da je sanjala kako će umreti.
Karenjin je otišao u operu. Kad se vratio kući muči
ga nesanica. Izjutra upade u Aninu sobu, i poče tražiti od nje sva pisma njenog
ljubavnika (uvek kad dođe do prekida jednog braka muž je mnogo zainteresovan za
ljubavna pisma svoje supruge, za njenu prošlost, kao i budućnost koju će joj upropastiti).
Anin muž mnogo je grub. No, ona sada oseti svu njegovu bol i bi joj čak žao svoga
muža (toliko dobrote u takvoj jednoj napaćenoj ženi). Muž joj saopšti da odlazi
na put do Moskve, da će pokrenuti razvod braka, ali da joj sina neće dati, već
ga ustupa svojoj sestri na brigu ( kako bi povredio ženu, ako ne oduzimanjem
starateljstva nad sinom). Ana traži svoga sina, i reče mužu da će uskoro roditi
još jedno dete. Muž je napustio sobu i otišao.
Karenjin je kod advokata, i traži od istog da sve ostane
u tajnosti. I reče advokatu da je on jedan prevaren muž, te hoće da se zakonski
razvede, i dobije starateljstvo nad sinom (prema kome je hladan i za koga
uopšte ne mari mnogo, a dete je najbolje sredstvo da se ženi osveti i da je teško
povredi, uništi).
Karenjin je 3
dana proveo u Moskvi, a tu je samo zbog svog posla, pa sreće Stjepana i Doli.
Doli ga je sutradan pozvala kod njih na ručak.
Sjepan je u pozorištu gde se udvara mladoj balerini
Maši, i daje joj poklone. Stjepan kupuje ribu za ručak, jer će trebati nahraniti
mnogo gostiju. Svratio je do Ljevina, koji mu priča samo o inostranstvu (Ljevin
je video Nemačku, Prusku, Francusku, Englesku). Stjepan je pozvao i Ljevina kod
sebe na ručak.
Karenjin piše pismo svom advokatu, i daje mu sva
ovlašćenja, i daje u prilog i 3 pisma koje je Vronski napisao Ani. Dođe mu u
posetu Stjepan. Karenjin mu saopšti da ne može iapk doći, jer se eto razvodi od
njegove sestre (više nisu rod). Stjepan ode, ali ga opet pozva obavezno da svrati
na ručak, kako bi porazgovarao sa Doli.
Gosti su stigli na ručak. Kiti je tu, ali Ljevina
još nema. Zatim stiže i Ljevin. Stjepan ga upoznaje sa Karenjinom (predomislio
se i došao). Tu je i Ljevinov brat Sergije Ivanovič. Pričali su o rusifikaciji
Poljske.
Razgovaraju dalje muškarci na druge razne teme, posebno
o ženskom obrazovanju.
Udvoje, sami za sebe, zargovarali su Kiti i Ljevin.
Muškarci dalje pričaju o nejednakosti u braku. Doli
se dokopa Karenjina i poče mu pričati o Ani, pitajući ga zašto je sve
okrivljuje. On navodi mnoge Anine strasti i poroke, prestupe. Zatim reče da mrzi
svoga sina, da sumnja da dete njegovo, da je mnogo nesrećan, a onda saopšti da se razvodi. Doli poče plakati
i nastavi pričati Karenjinu o sebi, o svojim mukama, o svojoj žrtvi, o tome
kako je i njen brak loš, a uspela je da im brak spase samo Ana, i zatraži da
oprosti Ani. Karenjin ne može da oprosti ženi, jer mu je učinila veliko zlo. Karenjin
ode.
Priča muškaraca i žena teče i dalje. Kiti i Ljevin
su srećno zaljubljeni. Kiti ga upita da li može da joj sve ono od pre oprosti.
Ljevin joj kaza da je voli bez prestanka. Ljevin je presrećan. I ona voli
njega. Mora reći roditeljima da će ih Ljevin sutra posetiti.
Ljevin je presrećan. I pođe sa bratom Sergijem
Ivanovičem na sednicu. Ljevin zna da je ljubav glavna stvar u braku. Ko ima
ljubav, taj će biti srećan, a sreću čovek nalazi jedino u samom sebi.
Ljevin je pošao kod Kiti. Ona je presrećna takođe. A
srećni su i njeni roditelji, knez i kneginja.
Dogovarju se već o svadbi. Ljevin hoće da sve bude
za 7 dana. Zatim je poklonio svoj dnevnik Kiti.
Karenjin dobija dva telegrama. U jednom saznaje da je
neko drugi dobio ono mesto u službi za kojim on tako čezne (a dobio ga je
Stremov). Drugi je od Ane, koja ga poziva da brzo dođe, jer umire. Rešio je da
ode u Petrograd, da je poseti i vidi, obiđe, rešen da joj oprosti ako je
zatekne živu. Saznaje da se Ana juče srećno porodila i da je dobila ćerku. Tu
je zatekao i Vronskog koji plače. Ana traži da joj muž oprosti, a zatraži isto
da oprosti i Vronskom. Karenjin posle par dana reče Vronskom da je ženi svojoj sve
oprostio (laže licemer, nikad joj neće oprostiti, ali će joj život zagorčati).
Vronski je unižen. Oseća se sićušnim. Sitnim, malim,
bespomoćnim, nemoćnim. Dođe kući, uze revolver, jer pomišlja na samoubistvo. A
da nije srećom promašio, on bi se ipak upucao (ubio).
Karenjin je oprostio Vronskom, a tu tuđu rođenu
devojčicu je zavoleo. Dete se razbolelo, ali ništa nije bilo opasno. Anu je
zatekao sa Betsi. Ana mužu sada kaza da je Betsi došla da ih zamoli da u posetu
prime Vronskog. Ana još reče da bi želela da ga primi. Muž neće, te Betsi
odlazi razočarana.
Ana i Karenjin su sami.
Betsi i Stjepan se sretoše. Zatim Stjepan ode kog svoje
sestre Ane. A Ana plače te reče bratu da
je mnogo nesrećna, da mrzi muža zbog njegove navodne lažne velikodušnosti. Jedini
izlaz Ana je videla samo u svojoj smrti.
Stjepan i Karenjin razgovaraju. Karenjin pokaza svom
šuraku pismo, koje je počeo pisati ženi. Stjepan pročita pismo te reče da je
razvod rešenje. Za Karenjina to je nemoguća stvar, navodno on će ženi dati sve,
čak i zajedničkog im sina, jer je velikodušan (pretvara se i mnogo laže, jer
pokazaće se kasnije, nisu mu namere ni hrišćanske, ni časne, ni jasne).
Vronski teško podnosi da je Anu zauvek izgubio. I sprema
se da ode u Taškent. Betsi mu reče da će Karenjin dati Ani razvod, i da je može
videti. Vronski otrča tamo kod Ane. Kad se sretoše grle se i ljube. On joj kaza
da će otputovati zajedno u Italiju. Ana poče da plače. Vronski je dao otkaz i napustio
svoj oficirski položaj. Kroz mesec dana Vronski i Ana su u inostranstvu.
Karenjin ostade sam sa svojim sinom. Ana nije dobila razvod, a onda se razvoda i
nekako odrekla, jer joj nije potrebna ta formalnost.
(kraj IV dela)
Нема коментара:
Постави коментар