“ANA KARENJINA” – IV deo…

 

ČETVRTI DEO ima 23 glave…

Ana živi veoma mučno sa svojim mužem, a žive kao dva stranca. Vronski im više ne dolazi u kućne posete, ali se Ana sa ljubavnikom viđa izvan svoje kuće, dok muž njen naravno sve to zna.

Ana Vronskom šalje pismo i kaže da je jako bolesna i nesrećna, i poziva ga da dođe kod nje, uprkos onoj zabrani, jer muž njen neće biti kod kuće. Na vratima došlo je ipak do susreta (sudara) muža glupog Karenjina i lepog Vronskog. Muž napusti svoju kuću ćutke, a Ana zaplaka kad ugleda voljenog Vrnoskog.

Ana i Vronski pričaju. Nju mnogo muči i izjeda ljubomora. Za njega Ana se sada mnogo promenila, ali na gore, i liči mu na uveo cvet. Ana reče da je njen muž bezosećajna lutka, a ne čovek, da je mašina. I reče još Vronskom da će se sve brzo razrešiti, da će ona umreti, i sve tako osloboditi. Ona zaplaka i reče da je sanjala kako će umreti.

Karenjin je otišao u operu. Kad se vratio kući muči ga nesanica. Izjutra upade u Aninu sobu, i poče tražiti od nje sva pisma njenog ljubavnika (uvek kad dođe do prekida jednog braka muž je mnogo zainteresovan za ljubavna pisma svoje supruge, za njenu prošlost, kao i budućnost koju će joj upropastiti). Anin muž mnogo je grub. No, ona sada oseti svu njegovu bol i bi joj čak žao svoga muža (toliko dobrote u takvoj jednoj napaćenoj ženi). Muž joj saopšti da odlazi na put do Moskve, da će pokrenuti razvod braka, ali da joj sina neće dati, već ga ustupa svojoj sestri na brigu ( kako bi povredio ženu, ako ne oduzimanjem starateljstva nad sinom). Ana traži svoga sina, i reče mužu da će uskoro roditi još jedno dete. Muž je napustio sobu i otišao.

Karenjin je kod advokata, i traži od istog da sve ostane u tajnosti. I reče advokatu da je on jedan prevaren muž, te hoće da se zakonski razvede, i dobije starateljstvo nad sinom (prema kome je hladan i za koga uopšte ne mari mnogo, a dete je najbolje sredstvo da se ženi osveti i da je teško povredi, uništi).

Karenjin  je 3 dana proveo u Moskvi, a tu je samo zbog svog posla, pa sreće Stjepana i Doli. Doli ga je sutradan pozvala kod njih na ručak.

Sjepan je u pozorištu gde se udvara mladoj balerini Maši, i daje joj poklone. Stjepan kupuje ribu za ručak, jer će trebati nahraniti mnogo gostiju. Svratio je do Ljevina, koji mu priča samo o inostranstvu (Ljevin je video Nemačku, Prusku, Francusku, Englesku). Stjepan je pozvao i Ljevina kod sebe na ručak.

Karenjin piše pismo svom advokatu, i daje mu sva ovlašćenja, i daje u prilog i 3 pisma koje je Vronski napisao Ani. Dođe mu u posetu Stjepan. Karenjin mu saopšti da ne može iapk doći, jer se eto razvodi od njegove sestre (više nisu rod). Stjepan ode, ali ga opet pozva obavezno da svrati na ručak, kako bi porazgovarao sa Doli.

Gosti su stigli na ručak. Kiti je tu, ali Ljevina još nema. Zatim stiže i Ljevin. Stjepan ga upoznaje sa Karenjinom (predomislio se i došao). Tu je i Ljevinov brat Sergije Ivanovič. Pričali su o rusifikaciji Poljske.

Razgovaraju dalje muškarci na druge razne teme, posebno o ženskom obrazovanju.

Udvoje, sami za sebe, zargovarali su Kiti i Ljevin.

Muškarci dalje pričaju o nejednakosti u braku. Doli se dokopa Karenjina i poče mu pričati o Ani, pitajući ga zašto je sve okrivljuje. On navodi mnoge Anine strasti i poroke, prestupe. Zatim reče da mrzi svoga sina, da sumnja da dete njegovo, da je mnogo nesrećan,  a onda saopšti da se razvodi. Doli poče plakati i nastavi pričati Karenjinu o sebi, o svojim mukama, o svojoj žrtvi, o tome kako je i njen brak loš, a uspela je da im brak spase samo Ana, i zatraži da oprosti Ani. Karenjin ne može da oprosti ženi, jer mu je učinila veliko zlo. Karenjin ode.

Priča muškaraca i žena teče i dalje. Kiti i Ljevin su srećno zaljubljeni. Kiti ga upita da li može da joj sve ono od pre oprosti. Ljevin joj kaza da je voli bez prestanka. Ljevin je presrećan. I ona voli njega. Mora reći roditeljima da će ih Ljevin sutra posetiti.

Ljevin je presrećan. I pođe sa bratom Sergijem Ivanovičem na sednicu. Ljevin zna da je ljubav glavna stvar u braku. Ko ima ljubav, taj će biti srećan, a sreću čovek nalazi jedino u samom sebi.

Ljevin je pošao kod Kiti. Ona je presrećna takođe. A srećni su i njeni roditelji, knez i kneginja.

Dogovarju se već o svadbi. Ljevin hoće da sve bude za 7 dana. Zatim je poklonio svoj dnevnik Kiti.

Karenjin dobija dva telegrama. U jednom saznaje da je neko drugi dobio ono mesto u službi za kojim on tako čezne (a dobio ga je Stremov). Drugi je od Ane, koja ga poziva da brzo dođe, jer umire. Rešio je da ode u Petrograd, da je poseti i vidi, obiđe, rešen da joj oprosti ako je zatekne živu. Saznaje da se Ana juče srećno porodila i da je dobila ćerku. Tu je zatekao i Vronskog koji plače. Ana traži da joj muž oprosti, a zatraži isto da oprosti i Vronskom. Karenjin posle par dana reče Vronskom da je ženi svojoj sve oprostio (laže licemer, nikad joj neće oprostiti, ali će joj život zagorčati).

Vronski je unižen. Oseća se sićušnim. Sitnim, malim, bespomoćnim, nemoćnim. Dođe kući, uze revolver, jer pomišlja na samoubistvo. A da nije srećom promašio, on bi se ipak upucao (ubio).

Karenjin je oprostio Vronskom, a tu tuđu rođenu devojčicu je zavoleo. Dete se razbolelo, ali ništa nije bilo opasno. Anu je zatekao sa Betsi. Ana mužu sada kaza da je Betsi došla da ih zamoli da u posetu prime Vronskog. Ana još reče da bi želela da ga primi. Muž neće, te Betsi odlazi razočarana.

Ana i Karenjin su sami.

Betsi i Stjepan se sretoše. Zatim Stjepan ode kog svoje sestre Ane. A Ana plače  te reče bratu da je mnogo nesrećna, da mrzi muža zbog njegove navodne lažne velikodušnosti. Jedini izlaz Ana je videla samo u svojoj smrti.

Stjepan i Karenjin razgovaraju. Karenjin pokaza svom šuraku pismo, koje je počeo pisati ženi. Stjepan pročita pismo te reče da je razvod rešenje. Za Karenjina to je nemoguća stvar, navodno on će ženi dati sve, čak i zajedničkog im sina, jer je velikodušan (pretvara se i mnogo laže, jer pokazaće se kasnije, nisu mu namere ni hrišćanske, ni časne, ni jasne).

Vronski teško podnosi da je Anu zauvek izgubio. I sprema se da ode u Taškent. Betsi mu reče da će Karenjin dati Ani razvod, i da je može videti. Vronski otrča tamo kod Ane. Kad se sretoše grle se i ljube. On joj kaza da će otputovati zajedno u Italiju. Ana poče da plače. Vronski je dao otkaz i napustio svoj oficirski položaj. Kroz mesec dana Vronski i Ana su u inostranstvu. Karenjin ostade sam sa svojim sinom. Ana nije dobila razvod, a onda se razvoda i nekako odrekla, jer joj nije potrebna ta formalnost.

(kraj IV dela)