Čitava stvar oko dolaska železnice postaje krajnje napeta, ozbiljna, a konzul Bernik besan i ljutit, uzrujan uleće, a ljutito sa štapom u ruci, sa batinom, rešen da isprebija ženu kad mu već pri ruci nije njegov neposlušni sin Ulav, koji se otiskuje na more bez očevog znanja, zatim boravi izvan kuće bez njegove dozvole, preti da će otići, itd. Ali, dolazi službenik Krap koji saopštava konzulu Berniku da je i brod “Palma “ spreman dakle za sutrašnje isplovljavanje, kao takođe i brod “Inidan Girl”, koji će isploviti već sutra, iako svi šuškaju, a smatraju da neće isploviti baš mnogo daleko, jer će i teret i ljudi svakako potonuti. No, ako jedan brod potone biće verovatno kriv neobučeni radnik Anue, jer sada je prevrtljivi i licemerni kozul navodno jako zabrinut za eventualne gubitke i štetu, ali službenik Krap ga malo smiruje, onda zbunjuje, rekavši mu da je čitave noći Anue vredno radio, vario dno broda, iako doduše samo neefikasno i traljavao. A zapravo, Anue je uradio posa

    Jutros je oko 7 sati počelo sve pomalo ibzenovski, blago napeto, blago dramatično, te lažem ako kažem da sam juče sve završila, jer još nisam završila kako sam sve lepo zamislila, te vreme nam polagano pokazuje da i danas, a posebno sutra treba još nešto novo dodavati, poboljšavati, te nije slučajno ovih dana KOKO ŠINJAC pod mojom stalnom i budnom opservacijom, brigom, osluškivanjem… Dakle, pre nekoliko dana ona zla crna mačka preplašila je koke i mama je jednu belu koku uhvatila u naručje (inače one važe za najbolje koke letačice, čak i danas po drugi put samo bele koke nađu se van ograde), kad se zateklna na licu mesta i događanja, a to je bilo njihovo prvo preskakanje preko žice (onda do jutros toga nije bilo i bar sam ja mislila da je sve ovo lepota i lakoća živlejnja), a jutros ponovo nova panična uzbuna, onaj kirk u KOKO ŠINJCU zbog iste crne zle mačke, ali jako rano jutros ispred 7 sati… Posle su prolazile druge mačke, ona šarena, više bela, ali se koke nisu onako up

    Sutradan ni jedna ona gospođa (Rumel, Holt,   itd.) nije došla u raskošnu kuću Bernikovih, jer svi su još juče bili sablažnjeni, pojavom ono dvoje Amerikanaca, te se nekakvim izgovorima opravdavaju za ovaj izostanak, tvrdeći da su ipak nečim mnogo jačim poslovno danas sprečeni. Za konzula Bernika stare priče su dakle nevažne, prošlost ne psotoji, a Beti Bernik strepi kakvu će im to novu neprijatnost ovim dolaskom ili povratkom doneti njena rodbina, njen brat Johan Tensen i njena polusestra Lona Hesel. Svi su progutali još jednu jedinu priču da je Johan dakle pokrao majku konzula Bernika i utekao sa novcem, te sada mngi očekuju da bi bilo fer da ovoga uhapse. Grad kao svaki grad samo počiva na glasinama, na neistinama, na lažima. Konzul je ipak uzdrman, jer se plaši da ovim oživljenim starim pričama iz prošlosti, njegove mladosti, ponovo se ne naruši njegov besprekoran ugled, njegove sve čelne gradske pozicije. Muči ga mnogo toga, ali nema konzul ni jednog jedinog pravog p

  Dakle, postoje svega 4 jako važne životne zone. Prva je zona komfora, druga je zona straha, treća je zona učenja i četvrta ili poslednja jeste zona rasta (porasta, razvoja). U prvoj zoni ili zoni komfora oseća se sigurnost i tamo se sve drži pod kontrolom, a za ovu zonu tipično jeste lakoća i relaksacija, dakle opuštenost, te stoga malo ko poželi da izviri dalje od sigurne zone svoga komfora. U drugoj zoni ili zoni straha nalaze se strahovi i izgovori, a u njoj se pak javlja i strah od tuđeg ili zbog nečijeg tuđeg mišljenja o nama samima, te je za ovu zonu tipičan jako nizak prag samopouzdanja, tj. samopoverenja. I ovo je jedna od onih zona u kojoj vas najlepše, najlakše slome i zaustave, obeshrabre, uruše, sruše. Oni koji pređu prve dve zone, te zakorače u treću zonu koja se zove zona sticanja znanja ili zona učenja, njihov put ogleda se u sledećem: sticanje novih veština, širenje granica udobnosti (komfora), ali gle – tu strah ili strahovi čak postepeno ili stupnjevito

  Danas je sve završeno na KOKO ŠINJCU, i najsitniji detalji koji su nas mučili skoro 4 nedelje, a sve daščice su podrezane, uz malo više mučenja ponovo, tako da ni dva promenjena diska, čak i jedan novo kupljeni nisu mogli načisto da odseku daščice, nisu dale da im se priđe, tako da je stara ručna testera sve dodrezala, kao da je usud hteo da se sve radi na neki sporiji, ali mnogo bezbedniji način... Novi petao je već postao predvodnik u jatu, ali je kao i svaki lepotan malo samoživ, otmen, gord, te ne haje za ostale i dobro ruča, dobro kljuca, dobro izgleda, a radi sve što predvodnik jata, alfa petao ili mužjak rada, te već odmah taba stare koke, a mlade kokice mu se za sada samo bojažljivo udvaraju, ali za on još na njih ne trza, naravno kad su još nesazrele polno… Večras je jedna stara koka napala Petka petlića, a onda je petao po imenu Beli kljucnuo staru koku, braneći dakle brzonogog Petka i to mi se dopalo, jer će ga dakle štititi od ovih 15 čangrizavih žena u svom jatu…

    Godine 1877, dakle pre147 godina napisao je Henrik Ibzen svoju dramu u 4 čina, a pod nazivom ”Stubovi društva”, čija radnja je smeštena negde na norveškoj obali mora, u jednom primorskom gradiću, a sve se odvija u imućnoj kući konzula Karstena Bernika, i njegove supruge Beti Bernik, jednog toplog leta. Prvi čin drame počinje slikom norveških imućnih gospođa koje svoje vreme provode zajedno okupljene kod svoje vrle domaćice gospođe Beti Bernik, baveći se ručnim radovima. I dok njihove vredne ženske ruke rade, pored njih vazda stoji jedno učeno muško u ovoj dramskoj slici vaspitač Rerlund čitajući im tek po koju reč glasnije iz knjige koja nosi naslov “Žena u službi društva”. Kod konzula Bernika stiže brodograditelj radnik po imenu Aune, koga dočekuje najpre odani službenik Krap, koji mu prenosi nalog velikog gazde, vlasnika brodogradilišta, a konzula Bernika koji preko svog službenika poručuje radniku Auneu da ipak prestane sa podstrekivanjem radnika, kroz koje im govori sam