NASTANAK KLODOVE “MESEČINE”…

 

 

Druga knjiga “Mjesečine” ili romana o životu Kloda Debisija počinje sedmom glavom i jednom Šekspirovom rečenicom, koja je moto pričanaj u nastavku, a ta rečenica kaže ovako:

“Ljubav je đavo: nema drugog zlog anđela do ljubavi”.

Klod Debisi počeo je da obilazi pariške knjižare i tako se sprijateljio sa jednim knjižarom čudakom i ekscentrikom, okultistom, ezoterikom  zvanim čiča Bailly koji se u svojim vizijama družio i narazgovarao sa sve samim velikanima sveta počev od Voltera, Montenja, Molijera, pa tako dalje, od Platona, Dantea, Getea, Šekspira. Bio je prijatelj sa svim mrtvim posetiocima iz prošlosti.

Čiča Bailly je uveo Kloda u neke književne krugove, među ostale umetnike. Na tim sastancima doticali su se mnogih tema, pa jedne prilike i Vagnera, na čije hvalitelje je naišao tada.Tada je upoznao i pesnika Malarmea, a upoznao je i simboliste.

Klod je svima tada dao obećanje da će ubrzo napisati jednu  operu.Već posle slušanja jednog koncerta i Vagnerove muzike imao je utisak da to može i da je spreman. Umesto opere okončao je svoju “Fantaziju za klavir i orkestar”. Nakon toga trebala je da nastane opera pod nazivom “Rodrigo i Himena” u 3 čina, čija radnja je smeštena u Španiji.

Ali, odmah na početku stvaranja naišao je Klod na teškoće pisanja. Prošle su 3 nedelje, a nije se pomerio s početka. Postao je ogorčen i mračan. Da bi mogao da piše non-stop samo sluša Vagnerovu muziku, ali u stvaralački zanos još nije upao.

U tom času dolazi mu jedan gospodin osobenjak samo da bi mu kazao da je Akademija oduševljena njegovim delom “Blažena djevica”, ali mu saopštava da Akademija očekuje da napiše najmanje i još jednu  uvertiru. No, Klod je neljubazno oterao ovog gospodina osobenjaka rekavši da upravo radi na nečem važnijem, a na svojoj operi. Profesor ga zbog toga srdito ukoreva. Akademija je ljuta na Kloda, a on sam jeste odbio održavanje svog koncerta, odbacivši tako priliku koja se ne odbacuje.

Profesor mu je našao novo zaposlenje, a pri Nacionalnom društvu za muziku, gde je postao aktivan, i ponovo je radio kao klavirski pratilac. Onda su izvedene Klodove “Verlenove pesme, ali ih je publika ravnodušno dočekala. Operu nije mogao da nastavi, te još uvek nema napretka. Pisati operu za Kloda je odveć prava muka.

Zatim je otišao na Ajfelov toranj i posetio izložbu, i tako je operu ostavio negde po strani predavši je zaboravu. A pošto je divno proleće, vreme Klod provodi u šetnjama, a tada he sreo jednu gataru koja mu proriče da će kroz 3 godine jedna žena ući u njegov život.

Voleo je Klod da sluša obredne afričke pesme  i zalazio je upravo na takva mesta.

(u prepričavanju i čitanjim nedostaje stranica 243 i 244)…

Klod Debisi se odjednom okreće ženama. I počinju njegovi mnogi i mogi ljubavni doživljaji. Upadao je u nerazumne i neobuzdane veze, u veze koje su jedino mogle da se okončaju propašću. Najgluplje moguće mogao je Klod Debisi da se zaljubi.

Životario je besciljno i pričao sa svojom mačkom Linom. Upoznao je potom jednog pesnika koji ga uvodu u kabare “Crna mačka”. Kod žena je i dalje tražen i omiljen. Potom je posećivao i “Mulen ruž”. Ali, ubrzo Klod se ponovo povlači u svoju osamu, jer prijatelj pesnik se ženi, a on ostaje sam.

Znao je Klod Debisi da ne pripada krugovima sa Monmartra. Da bi pobedio dosadu ponovo se odaje ženama. U jesen počinje ponovo svoj rad na operi. U zimu je odlazio na dobrotvorne plesove. A onda jedne čarobne večeri ponovo može da čuje muziku sfera. I ponovo je bio sposoban za stvaranje. I tako je nastala danas najčuvenija Klodova “Mesečina”.

I dalje muče ga stari problemi nemaštine, gladi, siromaštva, neplaćenih stanarina. A oživeo je sa muzikom koju je napokon začuo. I završio je i operu. Od kneza Ponjatovskog dobija poziv za Ameriku, a onda je odbacio i tu viziju, jer je od gospodina Fromonta dobio narudžbinu da napiše transkripciju.

Upravo tada pokuljala je sva ona predivna melodija koja se mogla čuti u “Mesečini”, te je napustio pisanje transkripcije, za koju je uzeo nešto novca unapred. I vratila se Klodova neizmerna sreća stvaranja u čitavo biće. A onda je poželeo da napiše i jedan kvartet.

Njegov profesor iznenada umire te Klod pada  u veliko zaprepašćenje. A kroz glavu mu proleću svi njihovi nedavni, a poslednji razgovori. I počeo je da radi ponovo na transkripciji. Stanarinu još nije platio te kućevlasnik namerava da ga izbaci još te iste večri. I odnosi skoro pa gotovu transkripciju izdavaču, da bi uzeo ostatak novca i kako bi reši svoje stanarske probleme, tako što umesto još malo pa završene transkripcije nudi “Mesečinu” prvi svoj komad koji je napisao za klavir.

Kada je dobio novac prvo je pojurio u jednu od kafana da utoli svoju tešku glad, a onda je ugledao nju, Gaby.

 

(nastaviće se)