Leto je u ratarstvu možda zato mnogo dosadno, što
ničega drugog nema u poljoprivredi osim svakodnevnog podbiranja i ubiranja plodova
sunca, a dakle samo branje plodova ili samo žetva, tu ne računam zalivanje...
Nema sejanja, nema svih onih zanimljiivh radova kao u
proleće ili jesen, ali zato ima na pretek odmora, dokolice, dosade, pa opet u
neko lepo doba dana, čak i danas dobro dođe da se sroči još jedna nova pesma,
pesma, pesma...
Sada je na svu onu vlagu i kišu od 4-5 najmanje
vezanih dana padanja udarila sva razna isparenja i neka otužna sparina, dosada,
te neka mala tegoba, umor, a ništa čovek nije uradio malo ili veliko, svejedno,
ali preživi čovek i to, dosadu...
Sada će da uždi malo, oko 3 dana ako je verovati aplikacijama,
pa posle će da ponovo nas fisne, a sve ispod 20-ak stepeni, i opet nova vlaga, oblačnost,
kiša, dosada, itd...
Ali, treba to sve dočekati, pa videti koliko je zahvalno
predviđati unapred, ili koliko je sve tačno ili pak i nije...
Teško je zamisliti da ovo može biti jedno pravo
kišno i sparno leto 2024...
No, jutros u “Hirošimi” ponovo branje i tako prvo poberem
sav sazreli paradajaz, sve krastavce i to je sve, jer ništa mi drugo otuda jutros
nije trebalo...
Ćurane sam uredno nahranila, punom kofom isečenih jabuka,
i dodala im granula. Hvala mami koja im sve lepo počisti svakog jutra, iznese
svu balegu, i što mi promeni punu pojilicu vode koju ja ne mogu zbog težine ni
da uprtim, ni da prevrnem…
Sa gnezda uzela sam jutros jedno jaje…
Konačno uberem u velikom tikvištu jednu tikvicu od
400 g i od pola tikvice napravim potaž za večeru, a od druge polovine uštipke
za večeru i sutra za ručak ostatak...
Divno osučano jutro iskoristim da se pozdravim sa mojim
suncokretima, kao i da se poklonim njihovoj lepoti nedostižnoj, i da tamo na
tim pametnim glavama ponovo zateknem mnogo pčela, bumbara, drugih insekata...
Moje prelepo cveće koje treba da cveta u julu ove godine
2024 napolju cveta na koncu juna, ono cveće što sam zaboravila kako se zove (znaću
možda 21 jula ove godine na dan Svetog Prokopija), a jednom ga kupih na vašaru
21 jula, a ovog proleća prenesem ga iz saksije u avliju, u ružičnjak, i sada
sam iz tih lukovica dobila predivne ljubičaste cvetove, koji su danas prepuni
pčela, a to cveće jeste specifično jer njegovi prelepi cvetovi cvetaju neuobičajeno
od vrha ka dnu ili odzgo na dole…
Nešto sasušenih makova plavih nađem u ružičnjaku i
onda ih isečem, očistim i odnesem u vazu među one druge plave makove...
Mama primeti u spoljašnjem vrtu da je jedna glavica
ranog kupusa počela da truli te smo je ubrale i sutra ću da je nasečem u salati,
te neće propasti…
Tako da junskoj žetvi, onom pozamašnom spisku našeg
branja treba dodati i rani kupus u glavici, a ne samo u liskama mladim ako nisam
pomenula u nekom od svojih zapisa iz “Hirošime”, a ako se odlično sećam – mislim
da jesam već rekla...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар