29 JUN 2024…

 

 

Leto je u ratarstvu možda zato mnogo dosadno, što ničega drugog nema u poljoprivredi osim svakodnevnog podbiranja i ubiranja plodova sunca, a dakle samo branje plodova ili samo žetva, tu ne računam zalivanje...

Nema sejanja, nema svih onih zanimljiivh radova kao u proleće ili jesen, ali zato ima na pretek odmora, dokolice, dosade, pa opet u neko lepo doba dana, čak i danas dobro dođe da se sroči još jedna nova pesma, pesma, pesma...

Sada je na svu onu vlagu i kišu od 4-5 najmanje vezanih dana padanja udarila sva razna isparenja i neka otužna sparina, dosada, te neka mala tegoba, umor, a ništa čovek nije uradio malo ili veliko, svejedno, ali preživi čovek i to, dosadu...

Sada će da uždi malo, oko 3 dana ako je verovati aplikacijama, pa posle će da ponovo nas fisne, a sve ispod 20-ak stepeni, i opet nova vlaga, oblačnost, kiša, dosada, itd...

Ali, treba to sve dočekati, pa videti koliko je zahvalno predviđati unapred, ili koliko je sve tačno ili pak i nije...

Teško je zamisliti da ovo može biti jedno pravo kišno i sparno leto 2024...

No, jutros u “Hirošimi” ponovo branje i tako prvo poberem sav sazreli paradajaz, sve krastavce i to je sve, jer ništa mi drugo otuda jutros nije trebalo...

Ćurane sam uredno nahranila, punom kofom isečenih jabuka, i dodala im granula. Hvala mami koja im sve lepo počisti svakog jutra, iznese svu balegu, i što mi promeni punu pojilicu vode koju ja ne mogu zbog težine ni da uprtim, ni da prevrnem…

Sa gnezda uzela sam jutros jedno jaje…

Konačno uberem u velikom tikvištu jednu tikvicu od 400 g i od pola tikvice napravim potaž za večeru, a od druge polovine uštipke za večeru i sutra za ručak ostatak...

Divno osučano jutro iskoristim da se pozdravim sa mojim suncokretima, kao i da se poklonim njihovoj lepoti nedostižnoj, i da tamo na tim pametnim glavama ponovo zateknem mnogo pčela, bumbara, drugih insekata...

Moje prelepo cveće koje treba da cveta u julu ove godine 2024 napolju cveta na koncu juna, ono cveće što sam zaboravila kako se zove (znaću možda 21 jula ove godine na dan Svetog Prokopija), a jednom ga kupih na vašaru 21 jula, a ovog proleća prenesem ga iz saksije u avliju, u ružičnjak, i sada sam iz tih lukovica dobila predivne ljubičaste cvetove, koji su danas prepuni pčela, a to cveće jeste specifično jer njegovi prelepi cvetovi cvetaju neuobičajeno od vrha ka dnu ili odzgo na dole…

Nešto sasušenih makova plavih nađem u ružičnjaku i onda ih isečem, očistim i odnesem u vazu među one druge plave makove...

Mama primeti u spoljašnjem vrtu da je jedna glavica ranog kupusa počela da truli te smo je ubrale i sutra ću da je nasečem u salati, te neće propasti…

Tako da junskoj žetvi, onom pozamašnom spisku našeg branja treba dodati i rani kupus u glavici, a ne samo u liskama mladim ako nisam pomenula u nekom od svojih zapisa iz “Hirošime”, a ako se odlično sećam – mislim da jesam već rekla...

Itd…