10 JUN 2024…

I jutros ponovo berem sveže krastavce u svojoj “Hirošimi”, ali ne znam kojim čudom sve preko noći izraste, poraste, kad svako jutro naberem pregršt krastavaca, iako sam recimo prethodno veče ili jutro pobrala skoro sve što se moglo obrati, itd...

Onda u “Hirošimi” čistim i čupam još jednu setvenu malu parcelicu zasađenu ranim kupusom, koji je izbušen i desetkovan, a načet gusenicama te time nahranim ćurane...

I dok čistim njima kupus, sitnim liske, a korenje dajem kokama nosiljama, neke male načete glavičice iskoristim, jer su neprskane i ekološke, te skuvam za ručak prvi ovogodišnji slatki kupus na ćuretini bez zere ulja, prepun začina i preukusan...

Kad nahrahih živinu onda dok još nema vrućine majka i ja počupamo i očistimo sav preostali i sazreli jesenji beli luk  te naša žetva nam podarila jednu prepunu gajbicu bioorganskog čistog luka, uz veliku napomenu da ove godine 2024 imamo jako krupan i dosta bolji beli luk nego prošle godine...

Luk ostaje da se prosuši još par dan u “Hirošimi”, a onda ćemo ga preneti u letnju kuhinjicu, gde ćemo ga sa najvećim guštom potrošiti…

Naberem i jednu tikvicu koja je počela da propada te mogu da je iskoristim za neki potaž večeras za večeru...

Naberem peršuna i celera lišćara za slatki kupus...

Onda sam jedva čekala da zakopamo prvu kućicu krompira i da se uverimo šta se dešava ispod površine naše rodne zemlje – i gle čuda - imaćemo krompira za našu ranu potrošnju…

Dakle, ne treba procenjivati ništa po onim što daje kao sliku samo površina ili zemaljski vidni deo. Ja vreže i lišće ne jedem,  a krtole će biti obilate. Da je bilo više kiše bio bi ovaj krompir i još bolji, krupniji, ali ni ovo nije totalna propast, a imaće ga taman dovoljno za neko vreme…

Moja hokaido bundevica raste žuta još od početka, a možda joj je takva sorta...

Onda majka i ja oberemo našu sitnu, a divlju višnju i primetimo da je jedna grana te višnje upala u jednu susednu malu višnjicu. Te sečemo ručnom testerom tu granu koja guši šljivu, a onda sve iskrčimo, očistimo, te nešto malo ode na ogrev, a nešton više, puna jedna kolica, lišća i grančica ode na compost...

Onda se malo izmaknem, pa iz daljine svoje sagledam unutrašnjost moje predivne “Hirošime”, koja je sve bolja i bolja, jer daje svaki dan raznovrsne plodove i začine...

Na kraju svega spakujemo 4 kese višanja u zamrzičav, jer dobro će voće doći da pravimo otomanski šerbet...

Sve je od vrućeg vetra suvo, iako svako veče ponešto zalijemo. Potrebna je velika i dobra kiša, jer sve preti da se osuši. Ali, kiše nema, zatvorilo se nebo nad nama, a modern dodole slabo umeju da prizovu kiše korisne i obilate...

Jezivo suvo i pretoplo vreme, za kraj proleća 2024, a ko zna možda se u leto sve ponovo raspadne od kiša. Iza ove suše mora udariti talas kiše i vlage ponovo, ili pak i neće biti tako...

Itd...