I onda je u drugom delu zapisa iz “Hirošime” počelo jako
da grmi, da se pravi pravi kišni kovitlac i poče kiša...
I taman sjurih u letnju kuhinjicu da kroz otvorena
vrata slušam i današnju muziku kiše…
I počeh tužno da razmišljam da li će mamu negde
uhvatiti oluja, kiša, te kako ću sve postići sama…
A onda je ta junska kiša odjednom donela mi mnogo
neočekivane radosti, a najviše kad sam ugledala majčicu koja se vratila mnogo ranije,
jer je njeno branje malina omela junska kiša...
Kako mi je dobro došla. I odmah je ručala i pohvalila
našu omiljenu sarmicu od raštana, a ja sam joj prepričavala svoje dogodovštine
raznorazne od danas...
Čim se ispadala junska dobra kiša, mama mi priskočila
u zalivanju, samo da izvlači crevo. Ja zalivam crevom, a kišnicu čuvam kad zasuši ponovo lako će sve da se potroši, jer
previše je bujno i gusto unutar “Hirošime” te kante teško prolaze kroz naše
hirošimske izrasle staze i puteljke…
Onda je usledilo branje, pošto mama bolje vidi, te
primeti da imamo još zrelog paradajza za branje danas...
Onda sam povezivala neke prerasle grane čerija kao i
paradajza…
Dok sam zalivala
krastavce vidim da sam takođe jutros preskočila u branju jedan dobar primerak...
Posle kiše oberem poslednje ovogodišnj ekološko kolo
naših eko malina, za doručak uz ovsene pahuljice…
I onda razmislim šta je najlepše i najlakše da zgotovim
nama za večeru, te napržim paprika, sveže ubranih, a onaj ko ne voli danas našu sarmicu neće za
večeru ni naše prelepe sveže ispržene paprike...
Onda konačno nađem vremena da oberem sav izrasli bosiljak
balzamiko i da ga zbrinem u zamrzivač...
Ćuranima sam nasekla potom sveže blitve, a onda sam ošišala
i svu izraslu koprivu da je osušim za čaj...
Dobra kiša ponovo, slično kao i juče, te sve će
ponovo oživeti, uzbujati, narasti, te početi da daje najviše od svojih plodova
sunca i leta 2024...
Sada sam nekoliko dana posve rasterećena, jer neće
biti zalivanja...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар