19 JUN 2024…

 

Pre nego zaredom treći dan otidnem u visoke planine, i strmine, divljine (videla sam i vevericu, ali i zeca  - oboje u različitim trenutcima pretrčali mi preko puta), ali i pitomosti, a blizu najviših svežih vrhova, dakle prvo obiđem moju terasu i primetim - noćna frajla lepo procvetala i zalijem je punom kanticom sa 3 litra vode da izrdži još jedan pakleni dan u nizini...

Zalijem i moje suncokrete takođe, a sutra definitivno treba da zalijem i svo preostalo cveće na terasi koje malo zapustim, jer ne stižem, da se i tome posvetim…

No, i nije bilo tako pakleno danas, opet pokazuje uveče moja “Hirošima”, jer čak ni ekstremno danas nije prešlo onih 46,6 stepeni. Dakle sve vrednosti su negde ispod toga…

Za razliku od juče kad sam sve nešto jedva izdržala i preživela, danas mi beše najlakši dan koji i da jeste bio topliji i vreliji nego juče, meni je nekako mnogo više odgovaralo sve danas, nego sve ono nešto neobjašnjivo od juče...

Na planini prvo ispijam prvu jutranju, a tursku kafu...

Onda se latim lopatice i nakupim u svaki džak po 3 kofe, a u 4 džaka ukupno12 kofa zemlje (zamišljam da sam arheolog pa skidam slojeve, odvajam kamenje, a u zemlji toj čak nalazim i gliste, a meni posve dovoljno bitan podatak da je reč o živoj zemlji), i tako iskoristim još jedno svoje prisustvo na planini...

Ostava sa džakovima puni se malim, ali vrednim zalihama...

Nakon kraćeg odmora krećemo po najosunčanijem delu dana kad nema na biljkama rose, kad sunce sija i dan dobro napreduje, a i pun mesec već je tu, tako da je ovo najidealniji trenutak da naberemo lekovite hajdučke trave…

Mama nabere dve pune torbe hajdučice, na malo prostora tako mnogo važnog bilja...

Kad siđoh sa planine iseckah sve biljke i drške i lišće i cvet i sada sušim pun veliki astal hajdučice, a moj sav prostor miriše na eterična ulja i druge lekovite smole...

Sutra treba da naberem lavandu i da sve ubacim u mali jastučić, sve bukete stavim u pamučnu jastučnicu i tako bezrbižno zaspim sa aromatičnom lavandom. Buketiće više ne držim u vazi, na natkasni, već ispod glave…

Nikad više u životu nisam uspela da nabavim tako važne i lekovite biljke…

Kad siđemo kući, onda malo večerama, brzo napravim potaž od tikvice lunga di Napoli, i pojurimo da ćuranima nasečemo zeleniša. Danas u “Hirošimi” čistim još jednu parcelu pod kupusom i hranim svoje ćurane...

Onda treba zaliti sve krastavce, a zalivam ih crevom...

Zalih ručno kanticama i kišnicom ljutačice papričice one moje u saksiji...

Večeras nisam ubrala plodve, kojih ima, jer ostavljam sve za veliko svoje sutra, jer je sutra mali predah od svega, jer sutra odmaram i ostajem u svojoj divnoj najdivnijoj avliji u kojoj ima tako mnogo posla, zalivanja, planiranja, novih ideja, projekata...

Žuta boranija pritkara počela konačno...

Ujutru ću bez sumnje nastaviti početi roman koji sam prekinula tu negde pred kraj, kad je jako zanimljivo, a sve zbog važnijih radova i stvari, poslova, a najmanje samo 2 jutra. Ako pojurim ujutru bih mogla roman da pročitam do kraja…

Mama je slučajno otkinula pri mom zalivanju jedan mali krastavac dok je tu nešto vezivala okolo njih...

Ja sam dva bokora sasušenog nevena počupala i tako oslobodila zonu rasta oko jednog krastavca i jedne paprike šilje...

Itd...