Zagrmelo je treći
dan zaredom, ali danas ništa od popodnevne kiše, tek nekoliko kapi i to je sve,
a oblačno, malo kaljavo i nekako sparno, tmurno, sivo, turobno, dosadno...
Dovoljno da se sroči jedna pesma...
Ali, pre svega toga dan je počeo ovako...
Bez knjige, još uvek bez započetog čitanja vrednog štiva,
jer mozgu nekada treba godišnji odmor izgleda...
Napolju me čeka
bezbrižna majka mačka i njena dva razigrana mačeta, ona od pre nekoliko dana
koja su vidno stasala i porasla...
Ona dopušta smireno, te sedi, sve posmatra, odobrava
i pušta svojim mačićima da mi priđu, pušta i meni da im se obratim, te me ne gleda
kao pretnju...
Vrzmali su se podosta tu, u mojoj avliji, a jedno je
nestašno skakalo po terasi donjoj, sve dok sam nasekla pune dve vangle jabuka i
time nahranila prvo ćurane, a onda i koke nosilje…
Pre nego nahranim ćurane prvo otrčim u svoj rudnik
povrća u “Hirošimu” i tamo poberem sve plodove sunca, ali malo pažljivije zavirim…
Prvo oberem čeri paradajz, a onda i zreli paradajz i
tek na kraju krastavce (samo jedan uberem iz kupovne rasade, ostalo sve moja
rasada).
Na kori jednog krastavca izvučem iz “Hirošime” jednog
malog paučića...
Neko je skupio kamarice pograbljenih opalih jabuka, lišća i tako uvek, bez namere da sve pokupi u kantu, kojih ima na svakom koraku (takav i opuške baca posvuda, po travi, a samo neće u kantu), i odnese na kompost…
I tako sam pre ručka, jedno 3 kamare tog brloga
skupljenog na kamare kantom prenela na kompost oko 3 prepune kante velike...
I to mi je danas sav rad i teška fizička aktivnost danas,
na random danu, dan kada su moje ideje i planovi od pre nekoliko dana ponovo
zastali, potonuli u dosadu i oblačnost...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар