BEZ ŽMIRKANJA OČIMA…

 

 

Lagati u oči mrgodno ili lucidno

Kao ispred višnjeg ogledala duše

Tog naoblačenog modrog nerva neba

Potom kolutati i prevrtati slova

U pravcu nečega ili ničega

Što manje napadački, bez ofanzive

A onda izgubiti sluh

Ispuštanjem iz vida nanose boja

Suočavanje ili novo kazivanje namesto bola

I na kraju iskorak kolačenja

Kao kod kuglanja

Zar u očima sve se vidi

Mnogo toga ima duša

Dan je smešna kerefeka

Oči zatvaraš

Ili ti oči zavezuju

I onda brundaš ili buncaš

Upadaš u oči kao prašina

Tako nabrušeno i nabusito ili ponosito

Smeš li da izađeš na svoje oči jednom

Ili da se otvoriš nekome kao oči brijave

Ili ti puca pogled pred očima praočevine

Posmatraš i zriš u nešto očima pradedovskim

Udaljen od oka, još udaljeniji od srca pejzaža

Velikih očiju i praznog trbuha

Prožet si slaganjem slogova

Upireš oči u bregove

Pod slamnatim šeširom

Vetar ti sasipa i baca

Pesak u oči kao praznina

Polećeš u nečije oči

U oči suncokreta

Ljušteći luk zaplačeš

Stojeći u stablu srži kao stoik

Bez namigivanja

Bez nadmudrivanja

Bez žmirkanja očima…