PRVOG JULA 2024…

 

Divan dana, u kome sam se tako oznojila radeći, koseći,  a takvi dani se samo broje…

Mama ima pauzu te danas ne ide u maline, te ja odmah iskoristim ovaj divan radni dan da pokosim svoju avliju…

I mama mi zatreba za neke deoncie gde pričuva strujni kabal da ja njime slučajno ne pokidam povrće, ali isto tako znači mi, jer otera sva puna kolica nakupljene, a ošišane trave na compost...

Dan nije bio mlak, već naprotiv jako vreo, samo za jake mišiće, za izdžljivu radničku i seljačku klasu naučenu da rinta i da se znoji…

 

A ja ja po najvrelijem suncu isdpred ručak, ali i odmah posle ručka završavam u jednom jurišu iz dva poteza da sve pokosim brzinski, trčeći i da malo nahvatam divne solarne energije i vitamina D...

Ovo je prvo julsko košenje ili ukupno šesto, u 2024, a zadnje junsko i jedino junsko bilo je 14 juna. Dakle, lep razmak, a trava i nije bila na izgled užasno velika, pa ipak jako bogata i gusta, a treba prošarati svoj kompost i ovim sastojcima…

Neke grane na mareli isečem pri dnu oslobdim prostor i takođe sve bacima na compost…

Takođe malo sredim i posečem ruže, puno pupoljaka i još uvek čekam da naberem divne cvetne bukete, ali za sada su moje 3 vaze prazne…

I neuporedivo sve lepše, sve dolazi do izražaja, i ništa ne štrči, a sve je kao božanstveni tepih...

Posle svih onih junskih očajno dosadnih dana današnji prvi jul 2024 pao mi kao melen  na sve duše i rane, dosade...

Lepo je ne izgubiti osećaj svog radnog elana i sposobnosti, te preći 6 hiljada koraka skoro samo u košenju…

Dok sam ja još boravila jutros u kući super mama je uspela ručno sama, a kantama i kišnicom sve da zalije, osim paradajza, a ja sam u suton i smiraj dana, tj. malo pre zalila crevom sav paradajz...

Ali, pre košenja prvo hranimo ćurane jabukama, a onda u “Hirošimi” mnogo lepih dešavanja…

Najveći suncokret samoniklica, eno ga već pustio cvet i to je prvo procvetali suncokret unutar “Hirošime”...

Oko malog tikvišta vidim izrasle neke pečurke, a vidim nešto ih grickalo, a one moje bukovače zakopane u kadici još nisu poterale, iako ih uredno zalivam, ali još očekujem da može u teknetu da se dogodi čudo nicanja...

Berem krastavce, dve ljutačice papričice i nešto paradajza...

Berem taktički, jer svaki dan nešto treba sveže nabrati i jesti, živeti…

Već dugo zapušten stoji, a prerastao prolećni peršun lišćar i tek danas uspevamo zajedno da ga ošišamo, spakujemo i savijemo u lulice, a još dve činije nije za baciti...

U velikom tikvištu ubrana još jedna tikvica od 350 g težine...

Šeboj su napale neke čudne bubice, a ja čekam da se šeboj još sasuši pa da pohvatam semenke za setvu idućeg proleća 2025...

Smokve lepo zriju  i pristižu, te nema šta, nema šale, mi imamo pravu mediteransku klimu...

Šljive nam opadaju i plave, a smokve bujaju i gruvaju...

Onda sam napravila jedan slatki gastronomski novitet, a recept će uslediti tek sutra kad načnem delicates i probam…

U smiraj dana divim se lepoti suncokreta, jer nisam stigla pre, kao i pčelama, posebno dobro kamufliranim bumbarima, a večeras uhvatih po dva bumbara na jednom cvetu suncokreta, a ne smeta im ni kad sleti tu po neka ili više pčela među njih...

Pre neko jutro počela sam novu knjigu, stručna, a tiče se književnosti, itd…

No, zasada ne forsiram mnogo to štivo, malo me zamara, plus sitna slova, ali ima i po neka zanimljivost, pa neko jutro i preskočim čitanje…

Itd…