Divan dana, u kome sam se tako oznojila radeći, koseći, a takvi dani se samo broje…
Mama ima pauzu te danas ne ide u maline, te ja odmah
iskoristim ovaj divan radni dan da pokosim svoju avliju…
I mama mi zatreba za neke deoncie gde pričuva strujni
kabal da ja njime slučajno ne pokidam povrće, ali isto tako znači mi, jer otera
sva puna kolica nakupljene, a ošišane trave na compost...
Dan nije bio mlak, već naprotiv jako vreo, samo za jake mišiće, za izdžljivu radničku i seljačku klasu naučenu da rinta i da se znoji…
A ja ja po najvrelijem suncu isdpred ručak, ali i odmah
posle ručka završavam u jednom jurišu iz dva poteza da sve pokosim brzinski,
trčeći i da malo nahvatam divne solarne energije i vitamina D...
Ovo je prvo julsko košenje ili ukupno šesto, u 2024,
a zadnje junsko i jedino junsko bilo je 14 juna. Dakle, lep razmak, a trava i nije
bila na izgled užasno velika, pa ipak jako bogata i gusta, a treba prošarati svoj
kompost i ovim sastojcima…
Neke grane na mareli isečem pri dnu oslobdim prostor
i takođe sve bacima na compost…
Takođe malo sredim i posečem ruže, puno pupoljaka i još
uvek čekam da naberem divne cvetne bukete, ali za sada su moje 3 vaze prazne…
I neuporedivo sve lepše, sve dolazi do izražaja, i
ništa ne štrči, a sve je kao božanstveni tepih...
Posle svih onih junskih očajno dosadnih dana
današnji prvi jul 2024 pao mi kao melen
na sve duše i rane, dosade...
Lepo je ne izgubiti osećaj svog radnog elana i sposobnosti,
te preći 6 hiljada koraka skoro samo u košenju…
Dok sam ja još boravila jutros u kući super mama je uspela
ručno sama, a kantama i kišnicom sve da zalije, osim paradajza, a ja sam u suton
i smiraj dana, tj. malo pre zalila crevom sav paradajz...
Ali, pre košenja prvo hranimo ćurane jabukama, a onda
u “Hirošimi” mnogo lepih dešavanja…
Najveći suncokret samoniklica, eno ga već pustio
cvet i to je prvo procvetali suncokret unutar “Hirošime”...
Oko malog tikvišta vidim izrasle neke pečurke, a vidim
nešto ih grickalo, a one moje bukovače zakopane u kadici još nisu poterale, iako
ih uredno zalivam, ali još očekujem da može u teknetu da se dogodi čudo nicanja...
Berem krastavce, dve ljutačice papričice i nešto paradajza...
Berem taktički, jer svaki dan nešto treba sveže nabrati
i jesti, živeti…
Već dugo zapušten stoji, a prerastao prolećni peršun
lišćar i tek danas uspevamo zajedno da ga ošišamo, spakujemo i savijemo u
lulice, a još dve činije nije za baciti...
U velikom tikvištu ubrana još jedna tikvica od 350 g
težine...
Šeboj su napale neke čudne bubice, a ja čekam da se šeboj
još sasuši pa da pohvatam semenke za setvu idućeg proleća 2025...
Smokve lepo zriju
i pristižu, te nema šta, nema šale, mi imamo pravu mediteransku klimu...
Šljive nam opadaju i plave, a smokve bujaju i gruvaju...
Onda sam napravila jedan slatki gastronomski novitet,
a recept će uslediti tek sutra kad načnem delicates i probam…
U smiraj dana divim se lepoti suncokreta, jer nisam stigla
pre, kao i pčelama, posebno dobro kamufliranim bumbarima, a večeras uhvatih po
dva bumbara na jednom cvetu suncokreta, a ne smeta im ni kad sleti tu po neka ili
više pčela među njih...
Pre neko jutro počela sam novu knjigu, stručna, a
tiče se književnosti, itd…
No, zasada ne forsiram mnogo to štivo, malo me zamara,
plus sitna slova, ali ima i po neka zanimljivost, pa neko jutro i preskočim
čitanje…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар