Na početku godišnjeg doba leta 2024 jutros u “Hirošimi”
naša najjača berba do sada, a čak dve pune činije sveže ubranog povrća i to raznovrsnog...
Zaista, sve preko noći tamo nagruva, a posebno krastavci,
koji nekim čudom izviru iz ničega...
Dok ja u “Hirošimi” berem i vrištim od čuđenja
pitajući se odakle više izviru ovi krastavci i kako ih pre nisam videla (tek
jutros berem samo jedan krastavac iz kupovne rasade, a sva ova čuda i mnošto
svaki dan donose krastavci iz moje rasade, a dogodine dakle vrlo ću malo da
kupim kupovne rasade, krastavac više ni jedan, jer moj cilj 2025 jeste da sama
stvorim svoju rasadu koja je jača, zelenija, življa, otpornija, bolja)…
Dakle, berem sve raspoložive krastavce, a nikad veće
i krupnije ovoga jutra, prepunu činju, a majka napolju u spoljašnjem vrtu podbira
žutu mladu boraniju pritkaru…
Za sada krenula je malo, ali je mi skupljamo i čim se
skupi skuvaćemo i našu prvu ovogodišnju boraniju...
Nakon krastavca u “Hirošimi” berem sve raspoložive paprike
babure i naravno ovoga puta ponovo kuvam najomiljenije jelo leta punjenu paprika
sa našim povrćem i junetinom…
Danas se sve baš poklopilo, i sve idealno, jer berem
najviše paradajza do sada, čak 7 komada, te ništa idealnije nego pojesti dve punjene
paprike uz mnogo sveže salate u kojoj dominira i tako mnogo paradajza, uz krastavac,
peršun lišćar, celer lišćar i ljubičasti luk...
Berem i jednu ljutačicu papričicu, koja nije bila uopšte
ljuta...
Majka za kašu načupa u spoljašnjem vrtu crnog luka,
dobre glavice, zdrave, bujne i sočne. Naš prolećni luk, ovogodišnji…
Onda se konačno setih da treba da ošišam svu raspoloživu
lavandu i buketić ostavim da se malo prosuši, a pre nego ga usitnim te ubacim u
biljni jastučić, pod mojom glavom...
Onda sam dopremila, utovarila i istovarila još 40-ak
komada polovnog crepa, a sada raspolažem sa 50 komada, koliko treba da mi bude dovoljno
da izvedem svoje male radove, planove, a najverovatnije u subotu, a u zoni drvare
i da sve ponovo ogradim, prepakujem, a nešto razvalim, itd. Dakle, da još jedan setveni spoljašnji kutak estetski
poboljšam…
No, ako bude sparno i meni nekako teško i bezvoljno (a
treba mi snage i volje da to izvedem u jako sparne teške dane, a kako sam
zamislila, bez mnogo peripetija), možda odložim sve po Trojicama, ali pošto je
tu posle ručka debela hladovina smatram da ću uspeti da svoj novi projekat realizujem
pak u subotu. Danas za to recimo nemam snage, a ni sutra vremena (sutra treba
načeprkati bar još 12 kofa ili 4 džaka zemlje)…
Napolju je dakle danas jako pakleno, nema svežine
kao na planini, te se posle ručka pametan čovek sklanja, iza zatvorenih vrata i
prozora, a u svoju zaštitnu hladnu zonu svoje unutrašnje košnice...
Tek kad dođe neki smiraj predveče, treba opet
zalivati u “Hirošimi”, jer povrće od danas počinje da mi daje svoje najjače i
najlepše plodove, pa zato i ja moram imati snage da povrću i biljkama samo
dajem vode...
Treba predveče nahraniti i ćurane zelenišom, tj.
kupusom, mada već sam ih nahranila oljuštinom od oguljenih krastavca i ubacila im
malo granula...
Roman sam skoro privela kraju još samo jedna glava,
a to ću ubrzo ili ne tako zadugo, a kad stignem…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар