Mama je jutros kupila nove kesice semena, jer mi već
razmišljamo kako ćemo ponovo sejati, a negde krajem leta početi setvu majske salate,
a čim oslobodimo neku površinu zasejati i nove rotkvice, te su tako kupljene 2
kesice salate i 3 kesice rotkvica…
Onda zavirim u malu plavu limenu parcelicu ili malo
tikvište i tamo uberem prve ovogodišnje dve beogradske tikvice, i to obe sa biljke
iz moje setve, (a ona iz čašice
posađena, što sam je dobila na poklon ubrzo će doneti plodove, ali ni blizu krupne
i jake ovome što je danas kao naš prvenac pristiglo nam za branje). Najveća
tikvica prešla je 500 g, a druga manja je oko 300 g, sve u svemu u dve tikvice
ukupno oko 825 g...
Trebalo je samo strpljivo čekati svoje tikvice, i
istrpeti mnoštvo muških jalovih cvetova, kao i mnogo truljenja. I jutros jednu
tikvicu trulu lunga di Napoli ponovo bacim, ali zato uskoro od te iste tikvice
treba da uberem dve ogromne loptice...
U “Hirošimi” danas naberem nešto malo ili manje krastavaca
i 2 ljutačice papričice…
Onda ošišam matičnjak da osušim za čaj...
Naravno, nahranim tek predveče i ćurane zelenišom, a
počela sam da im čupam blitvu i kupus u zoni drvare liniju koju uskoro ukidam
zauvek, a zemlju premeštam i prenosim na već postojeće setvene parcele, ali tek
pošto u zoni drvare povadim prolećni ljubičasti luk i napravim jednu novu estetsku
poboljšanu izmenu…
Lepi čovek procvetao u ljubičastoj boji...
Ovih dana pravili smo zdraviju varijantu ravnog
roštilja, da bude idealan za pastrmku, tako da nas neće dimiti štetni ćumur
više nikad direktno, ali će nam biti važan, jer će davati idealno dobru toplotu
i jako vrelu podlogu za grilovanje povrć, itd...
Jedna hokaido bundevica dobro napreduje, a uz nju i još
neke druge manje, ali i ona ima mnogo muških jalovih cvetova…
U “Hirošimi” na krastavcima mojim uhvatimprvo 3 ogromna
bumbara, i još mnogo pčela, sve zuji, bruji, i kao da su svi odjednom nekim kosmičkim
čudom tu zauvek nastanjeni. Danima ne izlaze iz “Hirošime”, a ne čudi, jer im
je tu pravo carstvo neprskane cvetne hrane...
Onda na cvetu krastavca uhvatim i jednog belog
leptira, kao i najmanje jednu smrdibubu, jer eto i sve to ima tu neka svoja
divna posla...
Boranija puna cveta, boranija žuta pritkara i vešto
se vere, penje, i već na nekim mestima imamo otrebljene male zelene boranije…
Polovinom juna 2024
sve posejano, jedemo svoje i beremo skoro sve, samo još da nam stigne
boranija. Sve je dobro krenulo dakle...
Mama je jutros navadila krompira, i pravila za ručak
pire. Idealno uz moj gulaš od ćuretine...
Još uvek beremo naše maline i našu crnu ribizlu.
Maline nakupismo 3 kese, a crne ribizle nepunu jednu kesu...
Kupila sam kutiju za ribolovački svoj alat, i sada
sam spremna za nove alaske pohode, a mama je htela da šije koferče, tipa neseser,
ali to ne bi imalo jačinu kao plastika made in Turkey...
Danas sam inspirisana da isprobam neke nove recepte,
a sve bez zere kvasca, koga se strogo čuvam...
Prvo pravim rolinice sa sirom bez kvasca, jer uvek
jedan svoj dan unapred razmišljam šta ću za doručak svoj nasušni, a sutrašnji...
Onda se setim vremena u kome smo pravili predivne
študle, ali zbog kvasca moram da se odreknem svega što najviše volim, i onda nabasam
na jednu verziju štrudle bez kvasca...
Za večeru od najmanje tikvice od onih 300 ubranih gramajutros
za večeru prigotovim predivan potaž pun peršuna i celera lišćara...
Mama i ja ručno kanticama i kišnicom zalijemo sve u “Hirošimi”
u suton...
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар