Dakle, tek 27 januara 1885 godine Klod Debisi kreće put Rima, sa zakašnjenjem od
par meseci, a 7 meseci nakon što je obznanjeno da je dobitnik narade, a koliko je
upravo proteklo od dobijanja nagrade “Grand prix”. Na peronu rimskog predgrađa
dočekuju ga dvojica kolega koji se prihvatiše njegovog prtljaga. Ali se još ne uputiše
u vilu Mediči. Tu upoznaje ubrzo i ostale umetnike, ali iz drugih oblasti, kao što
su slikarstvo i arhitektura, takođe sve same dobitnike “Grand prix”-a. Svi su ga
oni ubeđivali da ne bude smrknut, jer
boraviti u Rimu i nije tako loše. No, pre nego ode u vilu Mediči, Klod sa šest
kolega konači u jednoj sobi rimskog predgrađa.
U vili Mediči moraće da provede naredne 3 godine te
tu proguta onu tešku knedlu u svom ždrelu. Svi mu ukazaše počasti kada tu stiže.
Od njega se ipak očekivalo da posle godinu dana preda jedan muzički rad, tj.
kompoziciju. Počeo je na klaviru da izvodi neka Vagnerova dela, a u časovima
teškog očajavanja. I plakao je Klod Debisi i hteo samo jedno – da ga nema, da
umre.
Počeo je da misli na Alix, a misleći na voljenu nju počeo
je da proklinje muziku koja ih je razdvojila. Drug mu savetuje da potraži neku zanosnu
Rimljanku te zaboravi ženu koju voli. Prošla su 2 meseca, a Klod Debisi nije uspeo
ništa valjano da napiše, čak ni jedan jedini notni list, a kamo li jednu
celovitu kompoziciju. Zapao je u teško stanje nesanice. Drug i drugovi mu ponovo
savetuju da nađe zanosnu Rimljanku, ali Klod tvrdi da je samo voljenoj Alix
zaklet na večitu vernost i ljubav.
I jedan od prijatelja iz vile, koji uskoro napušta
Rim, rešen je da ga upozna sa svojom zanosnom
devojkom koja se zvala Angela, a pošto on odlazi rešen je da je ustupi Klodu. To
je malo sve zaprepastilo Kloda Debisija, jer je on smatrao da je ljubav
najsvetija stvar na celom svetu, te da u ljubavi ne bi smelo da ima pogađanja,
itd.
I tako Kldo Debisi gubi volju, čak i za hranom, te
zapada u još veću tugu. I dalje muči ga nesanica, a nakon svega postao je i bolestan.
To mu porodi novu veliku nadu da će umreti, i ubedi sebe da čak ima malariju. Lekar
je ustanovio da to nije ništa ozbiljno, nema ni reči o malariji, i nije mu upalila
nova laž i tvrdnja da bi mogao recimo da ozdravi samo u Parizu, ali ne i u Rimu,
koji se u to vreme dičio po jako dobrom vazduhu. Dobio je Klod samo dve nedelje
dana boravka u postelji, a drugovi su ga razmazili tada od poseta i poklona.
Te dve nedelje provodio je Klod u velikom
razmišljanji, te zaključuje da su žene jako sebične. Poslao je pismo Alix, a ona
nije našla za shodno još da mu odgovori ili piše. Onda je rešio da končano upozna
zanosnu Angelu, Sicilijanku koju mu je preporučio prijatelj slikar Popelin.
Na jednom koncertu na kome je Klod bio klavirska
pratnja imao je čast da ga predstave grofu Primoliju, inače velikom obožavatelju
glazbe. Grof ga odmah poziva na dve nedelje u svoju raskošnu vilu u Fiumicinu. Ubrzo
su postal prijatelji. No, ubrzo grof
nekuda morade da ode, ali Kloda ostavi da sam uživa u njegovoj vili.
Sada je Klod Debisi počeo da baš uživa, u svim blagodetima
milionskog raja, čak je počeo da doručkuje u krevetu, a odlazi na plažu da se osunča.
Okusio je konačno slobodu i počeo da čita Flobera. Počeo je da radi na fugi.
Nakon povratka u Rim počeo je zatvornički, asketski i
izolovano da živi, da samuje u vili. Izbegavao je sve ljude te sam odlazi na
večeru. Onda je jedne večeri upao Popelini, te ga odveo da ga konačno upozna sa
Angelom, što Klod i nije želeo.
Kad ih je upoznao ostavi ih same. Postali su ubrzo
intimni i bliski, a činilo se da Klod više ne razmišlja o Alix. Rešio je da
napiše svoje delo uzevši Floberov naziv ”Salambo”. Ali, pisanje mu nije išlo od
ruke. Odbacio je to pisanje i krenuo da piše uvod nazvan “Mala svita” za komad
“U barci”, itd.
U vilu Mediči dolazi novi director. Na jesen Klod je
počeo da obilazi crkve. I počeo je tada da čuje mnogo muzike u višnjim sferama.
I počeo je da odlazi na večere i plesove. Na jednoj večeri upoznaje jednu
Parižanku. Na jednoj drugoj večeri slušao je i Lista na klaviru, tog genija koji
je nastupao poslednji put.
Nakon toga Angela mu je kazala da se zauvek vraća na
Siciliju, gde je čeka verenik. Potom je nastupila zima, a sa zimom došla su i
teška raspoloženja. Klod je zapao ponovo u tešku samoću. I počeo je da oseća bol
i da ponovo misli na Alix. Pre Roždestva Hristovog Klod dobija konačno pismo od
Alix. Nakon toga on ima samo jednu ludu misao u glavi, a kako da ponovo ode u
Pariz i to što pre.
Zatim je otišao kod direktora vile Mediči i kazao kako
mu je majka u pismu napisala da ocu nije dobro, te traži dopuštenje od 7 dana
odsutva. No, pravila nešto takvo nisu dopuštala, a ni tolerisala. Čak je pribegao
još jednoj laži, sam je napisao pismo koje je pokazao direktoru, a koje je
navodno napisala njegova majka, u kome mu traži da hitno dođe u Pariz i vidi
oca pre smrti. A kad je direktor pročitao to dirljivo pismo, i pošto je Klod
mnogo molio i preklinjao, direktor odstupi od svih krutih pravila i dade mu
dozvolu za odsustvo.
Dobio je 15 dana odsustva. Istog časa Klod Debisi pojuri
na peron da tamo uhvati voz za Pariz. No, neki biografi tvrde da je Klod tada mahao
revolverom i pretio da će se ubiti ako ne dobije odsustvo. Tada je Klod imao 23
godine, a bio je nenormalno zaljubljen u Alix zbog koje je činio mnoge ludosti,
zbog koje je padao u nikad veći očaj i laži.
(nastaviće se)
Нема коментара:
Постави коментар